Колумне

"Ако довољно дуго стојиш на ивици и гледаш у амбис, једнога дана ће и амбис погледати у тебе" (Ниче). Овај текст јесте, у погледу форме, гледање у амбис јер не чини целину него је састављен из фрагмената - поступак писања је такав. Текст није уобичајен. Можда довољно дуго стојим на ивици и можда текст већ гледа у мене...

Мала бара, а много крокодила. Изгладнели рептили, у недостатку хране, кидишу једни на друге. Гризу се крволочно. Откину реп или ногу једном од оних мањих, слабијих.

Дана 7. фебруара навршава се 10 година од смрти академика, светски признатог филозофа, мислиоца и левичара Михаила Марковића.

Бојкот избора јесте легитимно демократско средство опозиције тамо где постоји аутократија. Поставља се питање стратегије: шта после? Да би бојкот имао смисла потребне су три ствари, а прва је најважнија: ванинстутуционални притисак који подразумева велику мобилизацију грађана и свакодневне масовне протесте око једног циља и уједињену опозицију да тај циљ артикулише: институционална борба за нове фер изборе и подршка међународне заједнице да до њих дође. Последње две отпадају, јер ће…

Нови морал нема везе са Ничеовим превредновањем добра и зла. То није ни традиционални хришћански морал слабих, ни иморализам јаких с оне стране добра и зла; у новом моралу улоге су опако замењене: зло је добро, а добро је зло, изопачено је нормално, нормално није нормално, егоизам то јест саможивост је врлина.

Чини се да у Србији више не може да се дише. Неки мисле да због тога што је отежано дисање, да у Србији нема живота! Међутим, то је претерано и преувеличано гледиште. Као и све у Србији, уосталом.

Ако неко осам сати ради, осам спава, а осам сати стоји пред огледалом и диви се својој лепоти, мисли да је натпросечно паметан и харизматичан, да је посебан (јер то се не види у огледалу, али се примећује кад проговори), није тако страшно.

Инфлуенсер из Алексинца, Драган Микић, на друштвеним мрежама познатији као Гаги, урадио је интервју са младом надом фристајл фудбала Петром Ранђеловићем. Да подсетимо, пре годину писали смо и ми, као и све дневне новине о овом младом таленту фудбала.

Чувена реченица српског државника Николе Пашића најбоље осликава не само његово доба, већ и ово, данашње, скоро сто година после Пашића. Дакле, може и овако и онако. Зависи од тога ко гледа, и како гледа! Што је за једне црно, за друге је бело. И обрнуто. То јест, једни виде добро у нечему, да не кажем брже, напред, боље, други, напротив у томе истоме виде само лоше, поражавајуће, катастрофално. Тако је то. Не може се свима угодити.

Изгледа да је стварно дошло време када нас ништа не може изненадити. Чувена максима самоуправног социјализма коначно је заживела у стварности. Јер, оно раније, то је било само привидно. Као ништа нас не може изненадити, некада, а путаре изненади снег у јануару.