Колумне

Да, није грешка. Почели смо да достижемо Швајцарску. Додуше, за сада само у једној ствари. Мање личимо као држава лепо уређеној алпској конфедерацији, већ смо слични једном чувеном швајцарском производу. Швајцарском сиру и то првенствено славном Ементалеру. Ементалер је познат у свету како по својим рупицама и шупљинама, тако и по квалитету. Дакле, шупљи смо као Ементалер!

Посебан утисак на мене оставио је гост турнира Игор Ракочевић па сам одлучио да посебан текст посветим њему. Редовно сам гледао његове утакмице иако нисам добар познавалац кошарке, признајем. Знам да је био репрезентативац, да је троструки најбољи стрелац Евролиге, дугогодишњи играч Звезде а данас потпредседник Кошаркашког савеза Србије.

Осећам потребу да се обратим отвореним писмом алексиначкој јавности. Сведок сам проблема који постоји међу младима а који се тиче појачане бриге због све чешћих инцидената који се дешавају у Алексинцу.

Одговор ћемо знати сутра, 15. јула текуће, господње 2018. године! Неко би рекао две тисуће, и тако даље. Елем, о чему се ради? Ако сутра Хрвати победе Французе у финалу светског првенства у фудбалу, онда је по аутору овог писанија збиља наступило последње фудбалско време. Да ли само фудбалско, питање је сад. Нисам баш неки велики љубитељ нити Француске нити француског фудбала, тек ако играју против Хрвата, морам да навијам за Французе. Шта ли би било када би у финалу заиграли Хрватска и…

Светско првенство у фудбалу ближи се крају. Почиње расплет. Читај, четвртфиналне борбе. Више нема поправног. Ко изгуби, испада. Даље иду само победници. Од осам остаће четири. Потом те четири екипе у борби за две најбоље, и онда велико финале. Две најквалитетније репрезентације одмериће снаге и једна ће победити. Биће прваци света. Они се памте. Другог, трећег, и тако даље, већ сутра нико спомињати неће. Тако је то у животу, мислим фудбалу.

Јесу Латини старе варалице, али мудрост им не можемо спорити. Кад нешто кажу, знају шта су рекли. Стоји њихова реч. Није као неки што много лупетају, а ништа не кажу. Или обећавају на празно; те биће боље, наступиће светла будућност, и ово сада је много добро! Као, никада боље није ни било. Како да не! Да цитирамо Пироћанце: пре је било добро. Нешто раније подобро. Још раније најдобро. А сада је добро у п.м.! Нећемо даље!

Некада смо одрастали уз стрип јунаке попут Загора, Текса Вилера, Команданта Марка... Приче са Дивљег Запада, премда цртане и писане у Италији, биле су широко прихваћене на простору бивше Југославије. Генерацијама младих Југословена, па и онима нешто старијима, поменути стрип јунаци представљали су путоказ у животу.

И када се чинило да је доста црнине у Алексинцу, догодио се нови злочин. Четрдесетак минута иза поноћи, 28 маја, поново је нападнут наш град. Испаљено је најмање осам пројектила.

Изгледа да је српско друштво неизлечиво оптерећено прошлошћу. Још увек добар део овдашњег становништва тугује за неким прошлим временима. Те, живело се боље, били смо цењени, нико нам ништа није могао. Јесте да је владала диктатура, али све остало је било добро!

Ово пишем у име свих нас, младих возача са пробним дозволама и свих оних који се обучавају у ауто школама.