Колумне

Изгледа да је стварно дошло време када нас ништа не може изненадити. Чувена максима самоуправног социјализма коначно је заживела у стварности. Јер, оно раније, то је било само привидно. Као ништа нас не може изненадити, некада, а путаре изненади снег у јануару. Клели смо се у братство и јединство наших народа и народности, а земља се распадала на наше очи. Које су, углавном, свесно биле затваране. Војска била трећа или четврта по бројности и оружју, а победили је бедни словеначки…

Интернет је пожутео и без обзира што он нема власника не значи да на њему нема цензуре (ни друштвена својина није имала власника па се, баш зато, тада највише крало).

Прича о Рутевцу је веома велика. Имао је и друга имена. Једно од мање познатих је Рутојевац, по Мирославу Димитиријевићу, књижевнику из Параћина, с тим да он помиње Рутевац, који у свом називу чува назив свог племена, као место удаљено 15 километра источно од Ражња.

Многи мисле да је писање лако. Да ли је то тако? Није, некима се написано допада, некима не, критикују много тога од написаног. Кад им се текст не допада, прочитају некако, при чему виде само оно што они хоће. Могу да читају нове текстове истог аутора, али и не морају, јер ако им се не свиђају текстови зашто би се замарали? Али, јавности је дозвољено све, али не и аутору текста.

Афоризми Миодрага Тасића

У дане сећања на оне који нису више са нама али су оставили значајан траг у васпитању и образовању, сећањмо се Доњеадровчанина Трајана Новаковића.

Прошле године сам за у алексинац нет објавио текст о ретком стручњаку пореклом из Алексинца др проф Предрагу Новаковићу, дипломати ветринарске патологије, којих је само 2000 у целом свету. Изузетан успех за једног младића који није могао студира на Факултету за позориште и филм у Београду нити да се запосли у нашој земљи, али је зато отишао у Америку, као магистар ветерине тамо поново магистрирао, а потом у Канаду, у Саксатуну, на Универзитет, где је докторирао и постао дипломата…

Лето је 2018. Одлазим да захватим воду из артерског бунара породице Поповић, кога је изградила њихова кћи „Дака“ и зет „Миле Јојка“ Милошевић, из Моравца. Тамо затичем др Живорада Петковића, ортопеда у пензији алексиначке болнице.

Да не буде забуне, не мислимо на криминал. Сачувај Боже! Мада, многи су се од криминала овајдили. Били су нико и ништа, па онда разним мутним пословима се обогатили. Прогледали појединци, потом и њихове породице, шира фамилија, браћа, побратими, кумови, љубавнице… И тако даље, и тако шире!

О томе када су настале друштвене мреже, пре свега Фајсебук и Твитер, можете читати на Гуглу па не бих гњавио о томе. Кога интересује феномен друштвених мрежа, неће наћи на Гуглу, то није инстант знање, али кога занима већ ће се некако снаћи. Зато је ово што следи само парадигма: фрагментарност виртуелне стварности односно нових медија.