Колумне

Ако бих морала да у једној речи опишем прошлу годину онда би то сигурно била„ популарност“.

Циници, у којима Срби нимало не оскудевају, знају подсмешљиво да кажу да су Срби сељачка нација. Наиме, тешко је наћи макар три генерације које су одрасле на калдрми. Што је и разумљиво.

Полако се приводи крају изборна сага. Додуше, не у потпуности. Избори трају. У суботу, 30. децембра, непосредно пред нову годину, ваљда да би увеличали новогодишњу радост, избори су поновљени на тридесетак места у Србији. Тамо где су уочене неправилности на изборима од 17. децембра! И ту није крај. Гласаће се и наредне године. Било је још неких неправилности.

Почела предизборна кампања у Србији. Политичка „елита“, али и народ мале, напредне државе Србије својски се припрема за још једне судбинске изборе. После њих, у зависности од резултата избора, по једнима наставиће се развој, просперитет, напредак, очуваћемо државу у њеним уставним оквирима, порашће плате, пензије, имаћемо све ово што имамо данас, а можда и више од тога?

Ове јесени српски филм „Хероји Халијарда“ узбуркао је не само домаћу, српску јавност, већ и шире окружење. Јер, филм говори о спасавању америчких и савезничких пилота на окупираној територији Србије у Другом светском рату.

Она чувена, давно излизана максима старог Рима, хлеба и игара, да би народ био задовољан, важи и данас. У свим друштвима и под сваким режимом; како у либералној демократији, исто тако и у диктатурама, мање или више слободним системима. Мада је прилично тешко разлучити где влада а где престаје демократија, шта спада у људска права, слободе грађана, уопште где народ одлучује о најважнијим друштвеним питањима. Јер, како изгледа, може сваки режим себе да назива како хоће и жели, чињеница је…

Ово је била моја војна пошта у Алексинцу где сам служио редовни војни рок некада Југословенске Народне Армије. Генерација октобар 1981. – септембар 1982. године.

Срби су народ који воли јаког вођу. Оца нације који ће решавати сваки њихов проблем. Коме ће указивати на неправде, је л' те, пошто у сваком друштву, па чак и најнапреднијем има нечега што срећу квари обичном смртнику, да не кажем раднику, сељаку и поштеној интелигенцији!

Опао је мало ентузијазам српске власти ка „Европи која нема алтернативу“! Народ нешто никада и није био претерано одушевљен истом том Европом. Зашто би и био?

Српско друштво је озбиљно подељено. И то баш у тренутку када нам је јединство најпотребније. Мада, за тим јединством се посеже онда када властима загусти.