Александар Вучић

У Србији још је на снази ванредно стање. Данас, 4. маја текуће 2020. године и даље не смемо из куће после 18 часова. Забрана кретања или како неки то називају „полицијски час“. Ако си обичан смртник, немаш специјалну дозволу за кретање у време забране изласка из куће или стана до наредног јутра у пет сати, а крочио си на улицу, па те нахвата полиција, следи казна између 50 и 150. 000 динара! Како коме. Све зависи од слободног судијског уверења!

На Фејсбук страници Општине Алексинац објављено је да се забрана кретања за све особе помера од 17 часова до 5 ујутру од недеље 22. марта.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је компанију „Маgna seating” у Оџацима која се бави производњом пресвлака за аутоседишта, за познате светске марке аутомобила и послује у 18 европских земаља, а у Србији од 2013. године.

Бојкот избора јесте легитимно демократско средство опозиције тамо где постоји аутократија. Поставља се питање стратегије: шта после? Да би бојкот имао смисла потребне су три ствари, а прва је најважнија: ванинстутуционални притисак који подразумева велику мобилизацију грађана и свакодневне масовне протесте око једног циља и уједињену опозицију да тај циљ артикулише: институционална борба за нове фер изборе и подршка међународне заједнице да до њих дође. Последње две отпадају, јер ће…

Изгледа да је стварно дошло време када нас ништа не може изненадити. Чувена максима самоуправног социјализма коначно је заживела у стварности. Јер, оно раније, то је било само привидно. Као ништа нас не може изненадити, некада, а путаре изненади снег у јануару.

Диктатори не долазе тихо и не улазе у легенду. Они одлазе уз буку и бес. Говорећи о бојкоту, Чанак сам себи ускаче у уста. Он личи на опозицију из Домановићевих сатира - дакле лажну и по мери власти. Нема демократских избора у недемократским условима мада он тврди да има.

Нисмо народ који памти. Брзо заборављамо добро што нам је неко учинио. Пријатеље, савезнике, добронамерне..., очас смо потиснули из сећања. Иста ствар је и са онима што су нам нанели зло. Чак и најгора зверства попут истребљења наших сународника, покрштавања, протеривања с родног тла, пљачкања имовине и затирања свега српског. И таквима смо знали да опростимо, али и да заборавимо сва непочинства.

У склопу Међународне вежбе управљања последицама ванредних ситуација "СРБИЈА 2019", у четвртак 27. јуна на Бованском језеру одржана је показна вежба спасилачких тимова из седам земаља.

Мирно српско море, фигуративно речено, усталасао је извесни пекар из Борче. Човек је брат власника пекаре, обојица Албанци, што је овде изузетно важно, и баш тај несташни брат сликао се за друштвене мреже са симболом двоглавог орла. То је симбол велике Албаније. Многи Срби су тај гест схватили као провокацију.

По много чему, откад је Србије и Срба, ово је била - доомановићевски речено, земља чуда, камијевси пак земља апсурда. У новијој историји, од 1990. наовамо, када је о идеолошкој трансформацији реч, док су земље источног блока веч промениле систем, из комунистичког у капиталистички, у најширем значењу тог појма, Србија је то чинила најспорије: нама је демократија у пеленама безмало 30 година па можете мислити колико је трајала трудноћа (деценијама). Сад, замислите бебу-систем од скоро 30…