Миодраг Тасић

Издавачка кућа "Свен" из Ниша објавила је књигу Уз ветар II Миодрага Тасића, иначе сталног сарадника Алексинац Нет-а.

Јесу Латини старе варалице, али мудрост им не можемо спорити. Кад нешто кажу, знају шта су рекли. Стоји њихова реч. Није као неки што много лупетају, а ништа не кажу. Или обећавају на празно; те биће боље, наступиће светла будућност, и ово сада је много добро! Као, никада боље није ни било. Како да не! Да цитирамо Пироћанце: пре је било добро. Нешто раније подобро. Још раније најдобро. А сада је добро у п.м.! Нећемо даље!

Некада смо одрастали уз стрип јунаке попут Загора, Текса Вилера, Команданта Марка... Приче са Дивљег Запада, премда цртане и писане у Италији, биле су широко прихваћене на простору бивше Југославије. Генерацијама младих Југословена, па и онима нешто старијима, поменути стрип јунаци представљали су путоказ у животу.

Изгледа да је српско друштво неизлечиво оптерећено прошлошћу. Још увек добар део овдашњег становништва тугује за неким прошлим временима. Те, живело се боље, били смо цењени, нико нам ништа није могао. Јесте да је владала диктатура, али све остало је било добро!

Понекад је тешко схватити шта је писац хтео да каже. Мислимо на књижевно стваралаштво. Није лако разумети дубоке мисли исказане у књижевним делима. Често ни сам аутор није начисто шта је поента написаног!

Питање је без везе, казаће неко. Колико знамо, труло је у држави Данској. Шта нас брига за Данску? У Србији је све напредно, то јест, све иде као подмазано. Толико добро да се постидиш.

Животиње су на нижем степену развоја од људи. Разумљиво. Животиње се руководе инстинктима, људи, као разумна бића, разумом. Тако то бива.

Нада последња умире, али овде је реч о нечем другом. До сада, заправо до пре нешто више од пет година ништа добро није било.

Човек се понекад запита зашто је измишљен телевизор? Чему служи тај "прозор у свет?" Неки сматрају за образовање становништва. Други су мишљења да је првенствена улога телевизије забава и увесељавање!

Прође лето седамнаесто. Мислимо на годину која неумитно ишчезава. Као и ми с њом, уосталом. А оно, никако да сјаши, мисли се на притиске, уцене, претње, којима смо непрестано изложени. Свака сличност с догађајима и личностима, читај личношћу, случајна је и злонамерна од оних који би је потражили негде другде!