Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

СПЕКТАКУЛАРНО ОТКРИЋЕ НАШИХ АРХЕОЛОГА Низови ровова, палисаде и спаљене куће: Код Алексинца пронађени докази који обарају претходне теорије о Винчанцима

rss

17.06.2024. blic.rs

Археолози су на локалитету код Алексинца нашли доказе који обарају претходне теорије да су Винчанци живели мирно и без сукоба.

СПЕКТАКУЛАРНО ОТКРИЋЕ НАШИХ АРХЕОЛОГА Низови ровова, палисаде и спаљене куће: Код Алексинца пронађени докази који обарају претходне теорије о Винчанцима

Геофизичка истраживања на локалитету Средње поље у Брадарцу указују на постојање утврђеног насеља са рововима и палисадом која окружује стамбене и друге објекте у насеобини из касних фаза винчанске културе.

Археолози су открили остатке спаљених кућа, али оно што је најважније је да је само насеље било ограђено, боље речено утврђено, због чега су тај пројекат и назвали “Утврђено винчанско насеље”. Прецизније, откривена су два рова која су окруживала насеље на северу, а спољни је имао остатке палисаде – ограде са стубовима облепљених блатом. Претпоставља се да је спаљена структура чији су остаци нађени била дом или привредни објекат.

"Имамо доказе да су се добро утврдили"

Фокус је, природно, пао на ограду.

- Овде се ради о истраживању ограђивања неолитског насеља, односно о рововима и оградама које су биле око њега. Углавном се сматра да се тада живело мирно, без сукоба, али овде имамо доказе да су се добро утврдили – изјавио је за “Блиц” вођа археолошког тима др Драган Милановић, виши научни сарадник Археолошког института у Београду.

Међу осталим, бројним налазима, ту су фрагменти жртвеника, наруквице од шкољки, керамичких фигурина, камених алатки, жрвњева, пршљеника, животињске кости – посебно говеда – и друго.

 

Систем ровова

Локалитет Средње поље потиче из каснонеолитског периода, а величине је седам хектара, од чега су геофизичка снимања обављена на пет.

Средишњи од три рова који су били уочљиви на геомагнетном снимку, а други од четири рова који су откривени приликом истраживања Сонде 1 на локалитету Средње поље у Брадарцу код Алексинца у 2021.
Налази се налази источно од села Брадарац, код ушћа Пуљанске у Мозговачку реку. Док известан број откривених површинских покретних артефаката потиче из касног бронзаног доба, бројни налази сведоче о постојању насеља из веома касних периода винчанске културе (Винча Д), а највише материјала нађено је непосредно уз леву обалу Пуљанске реке.

На геомагнетном снимку локалитета видљив је систем ровова који ограничавају насеље на северној и јужној периферији. Тај систем се састоји од спољног двоструког и унутрашњег троструког рова, са улазом ширине пет до 20 метара.

"На северној страни троструки ров је евидентиран на шест-девет метара од последњег реда кућа, а двоструки ров, исте оријентације, налази се северно на удаљености од претходног на око 30 метара. На простору између двоструког и троструког рова је констатовано неколико правоугаоних структура", навели су археолози у извештају о резултатима истраживања од 2021-2024.

 

Спаљене куће

У насељу су уочљиве спаљене структуре, јаме и простори без грађевина.

Стамбене структуре су биле спаљене, слабо спаљене, а неке могуће да нису гореле. Укупно је евидентирано око 120 спаљених структура.

Насеље је прошло кроз најмање две фазе, што сугеришу две групе структура на читавом простору. У јужном делу налазишта налази се група од седам-осам кућа уједначених димензија, а оријентисаних на југ-југоисток и север-северозапад.

 

Већина кућа у насељу је, међутим, оријентисана на југ-југозапад и север-североисток.

Структуре су подељене у пет група, према површини коју заузимају. У три сонде, које су истражене од 2021-23, регистрована су укупно 22 објекта – углавном из касног неолита, те касног бронзаног доба и два из раног античког (1-2 век).

 

Евидентиран и четврти ров

"Археолошким ископавањима је потврђено постојање троструког система ровова у јужном делу насеља, док је у Сонди 1 евидентиран и четврти ров, који није уочљив на геомагнетном снимку", наводе истраживачи.

"Резултати радикарбонског мерења целина из Сонде 1 указују да је заиста реч о остацима фортификације насеља из касних фаза винчанске културе (5000–4600 п.н.е.)", стоји у извештају.

Истраживања 2023. су показала да на налазишту поред фортификација у виду ровова и палисада из касног неолита, који су откривени у јужном делу локалитета, постоји фортификација у виду троструког рова из касног бронзаног доба у североисточном делу локалитета, мада апсолутни датум из Сонде 5 указује на период раног енеолита (4500-4300. година п.н.е.). Стога је очигледно да можемо говорити и о утврђивању насеља у том млађем периоду праисторије, истакли су истраживачи.

 

Шта даље?

С обзиром да се спаљене куће простиру и у делу између унутрашњег троструког и спољашњег двоструког система ровова, на реду је датирање спољног двоструког система. Према прелиминарним резултатима, требао би да потиче из периода винчанске културе.

- Будућа истраживања омогућиће бољи увид у карактер фортификација око насеља из касног неолитског периода и касног бронзаног доба и пружити могућност за испитивање њиховог изгледа, трајања и улога у оквиру тих хронолошки различитих насеља – рекли су археолози, додајући да имају релевантне податке за покретање поступка заштите локалитета.

Ове године реализована је четврта кампања археолошких истраживања на локалитету у Брадарцу. Истраживања се спроводе у оквиру заједничког пројекта Археолошког институт Београд, Центра за културу и уметност Алексинац и Народног музеја Ниш, под руководством др Милановића.

Финансирање пројекта су омогућили Министарство културе РС и општина Алексинац.

Фото: Саша Гидра Марковић, др Драган Милановић


# винча Брадарац археологија налазиште
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима