Колумне

Раскољњиков их је тако делио. На ФБ се познајемо, за пријатеље углавном бирамо сродне душе, али и људе од којих се разликујемо јер нам је битна њихова доброта. Не морамо сви бити исти - свет би био ужасно досадно место ако су сви исти: обучени нпр у иста одела као у Орвеловом роману 1984. уз то мисле исто у једном тоталитарном друштву, а наше има додирних тачака са тоталитаризмом, унисоним мишљењем, где је све што је другачције издајничко и непријатељско.

У суботу 6. априла одржана је делегатска Скупштина савеза удружења Алексинац. Чудне ли симболике? Пре 78 година на тај дан срушена је Југославија, а сада се урушава пензионерско удружћење. Разлика је једино у томе што су Југославију рушили споља а удружење изнутра.

Србија је земља чуда. Више пута поновљено. Сада и доказано. Пре неки дан сазнасмо да Војска Србије неће дозволити државни удар у Србији. А данас, министар војни, други човек Београда (да ли други?) и један од омиљенијих посланика најављују штрајк глађу.

Тако то у животу обично бива - и када нам најтеже иде, када нам се чини да су сви бродови за нас потонули, а пацови одавно побегли, посада наравно удавила, када не постоји зид на који бисмо се ослонили, ми бирамо бол јер се плашимо мрака.

Неким чудним случајем на једној овдашњој телевизији с националном фреквенцијом управо се репризира чувена енглеска серија „Мућке“.

Андрић није баш мислио на ОВО! А да ће проћи, то јест, нестати, биће свакако, само не знамо кад.

Популарни тенисер Новак Ђоковић је пре пар година донирао новац да се обнови игралиште у Алексинцу, у улици Душана Тривунца. Првих пар месеци игралиште је изгледало прелепо.

Куја са слике нестала је пре пар дана код фирме "Грамер" на Алексиначком Руднику.

Преносимо у целини колумну која је објављена на Фејсбук страници Лост Алексинац.

Човека са слике неретко можете видети на градским улицама, и ноћу и дању. Његово име је Милан Филиповић. Милан је прикован за колица, болује од дечије церебралне парализе.