Колумне

Важно обавештење: Поштовани читаоци, имамо жељу да Вас обавестимо да се данас, 19. новембра 2020 године, догодио несвакидашњи догађај, који је лепо изненадио читаву редакцију Алексинац нета.

Досељавање Руса у Алексинац започето је после Октобарске револуције 1917. у Краљевину Србију, а настављено је касније у Краљевину СХС, а траје и данас. Тема овог текста су бели Руси, тј. белогардејци досељавани после 1917. године. Неки Руси живели су и пре тога у Алексинцу, у 19. веку, о чему сведоче надгробни споменици на старом алексиначки гробљу-Батуровцу, којих постоје по нашем сазнању за две породице.

Трећи римски цар, након Октавијана Августа и Тиберија постао је Гај Јулије Цезар Германик, у историји запамћен по надимку Калигула! Постао је царем након Тиберијеве смрти 37. године нове ере. Калигула је био праунук Октавијана Августа по једној наследној линији, а по другој праунук Марка Антонија. Дакле, имао је добар педигре за римски трон.

Србија по свим реалним параметрима није богата земља, али зато троши као да је чланица ОПЕК-а. То јест, као да је пребогата изворима нафте и гаса, па може да расипа колико јој се прохте. Да упоредимо само број службених аутомобила у Србији с онима у Шведској, Данској или Холандији. Код нас свака шуша, ако је на државним јаслима, има службено возило, возача, секретарицу, неретко и телохранитеља (телобранитеља), нисам сигуран шта је правилно, мада оно прво често погађа суштину!

Кад видим на Фејсбук статусима површне неофеминистичке будалаштине - Јел још важи оно: "Где муж оком, жена скоком", мени се згади живот, баш као кад чујем мас'ан виц. Тај простачки изанђали хумор нема везе с феминизмом, али има са доминацијом.

Трагична искуства твитерашице са здравственим системом у Србији, укључујући и понашање особља алексиначке болнице.

Када су господа другови Карл Маркс и Фридрих Енгелс давне 1848. године написали Манифест комунистичке партије, констатовали су да Европом кружи баук – баук комунизма. „Класици Марксизма“ су на тај начин упозорили свет на надолазећу катаклизму. Додуше, они су се радовали тој предстојећој пошасти и здушно су радили на томе да убрзају њен долазак.

Сматрамо да треба да се чује и друга страна приче везано за текст "Стварање мита о Благоју Јововићу" из пера адвоката Влатка Секуловића.

Случај извесног Благоја Јововића, који од анонимуса постаје "херој", те добија улицу у Београду, типичан је пример стварања митова од стране националиста.

Варају се жене - нису сви мушкарци исти. Није им битан само физички изглед да би се заљубили: они траже нешто. Назовимо то унутрашњом грацијом, неком врстом харизме испољене на женствен начин.