Колумна Миодрага Тасића: Још једни прођоше избори

Онда протекли избори и нису били најпоштенији и најдемократскији до сада. Јер ако су поштени, што би се понављали негде па макар било то понављање у метрополама типа Бабушнице и Беле Паланке? Нешто је труло и у држави Србији. Није само Данска трула. Мада бих ја као неупућени посматрач пожелео да смо трули попут Данске. И да имамо бар делић данске демократије. Међутим, не треба се заносити утопијама.

На дан ових делимично поновљених избора, шачица незадовољних студената, средњошколаца, грађана, али и политичких лидера, који су званично на изборима лоше прошли, организовали су у центру Београда досад највеће протесте против наводне крађе на изборима. Сва ова незадовољна маса оптужује владајућу странку да су покрали изборе. На више начина; као, подмићивањем грађана, уписивањем у бирачке спискове непостојећих лица, довођењем гласача из Републике Српске да гласају на локалним изборима у Београду. Има ту и других неподопштина. Фамозни „Бугарски воз“, уцене гласача, непримерена пропаганда и коришћење државних ресурса у корист владајуће гарнитуре… 

Међутим, ово су ипак непроверене и тендециозне тврдње. Све у циљу да се оспори победа Напредњака. Истина та победа није баш тријумфална и апсолутна као што је председник државе обећавао у предизборној кампањи! Оно, „Победићемо их као никада до сада“, није се баш остварило. Победничка коалиција није остварила ни половину гласова изашлих на изборе. Ако је још и било неких недемократских начина да се и тај постотак оствари, требало би победнике да забрине опадајућа популарност у народу. Некада је Милошевић побеђивао са 70 % освојених гласова на изборима. Милошевићев наследник на трону Социјалистичке партије сигурно води своју странку ка ивици цензуса од 3%. А хтео је да буде премијер. Коме сада треба такав губитник? Зато би и други требало да се забрину. Кад крену кола низ брдо, мисли се на осипање гласача, час те народ заборави и одбаци. Као да ниси ни постојао. Борис Тадић је добар пример за тако нешто.

Но, вратимо се мало приговорима опозиције на наводне нерегуларности. Нису то баш приговори. Пре би се рекло клевете. И лажи. Што је више клевета и лажи, онај нам је милији и дражи. Како човека понесе инерција, па се заборави. Осврнућемо се само на једну тврдњу опозиције. Ону о гласачима из Републике Српске који су гласали у Србији и Београду. Друге примедбе одбацујемо као неаргументоване и немогуће. Куповина гласова, лажни бирачки спискови, уцене, „Бугарски воз“, ко би у Србији поверовао да су такве ствари могуће? Таман посла. Нисмо ми Сијера Леоне!

Елем, гласача из Републике Српске стварно је било на изборима у Србији. Наш председник рече да је миноран број таквих гласача. Зато је председник Републике Српске изјавио да је највише 3.000 људи отуда гласало у Србији. С друге стране, опозиција тврди да их је било чак 40. 000. Тај број, по њима лажних гласача, у многоме је допринео пат позицији након избора. Нарочито у Београду јер нема победника избора нити могућности да се формира градска власт. Највероватније решење су нови избори.

У својим фантастичним изјавама опозициони лидери тврде како су лажни гласачи из РС организовано довожени у Београд. Најпре у београдску Арену, а потом опет организовано на гласачка места. Већ по томе где су само који дан раније лажно добијали пребивалиште. По тим лидерима, многи од тих несрећника не би умели самостално ни да се врате из Београда у Српску! Иде се дотле да се ствара мржња међу Србима с обе стране Дрине!

Наравно да нико са здравим разумом, чак и да није члан Странке здравог разума, неће поверовати у ове небулозе. Зашто би неко уписивао људе који не живе у Београду на београдске адресе? И зашто би плаћао њихов долазак у Србију? Само због гласања! Чак и да сви гласају владајућу странку, којој због своје омиљености у народу такви гласачи и не требају, трошак је енорман. Аутобуски превоз, вероватни издаци за храну и пиће, дневнице, поклони… Пре ће бити да су ти гласачи, којих је по Додику било до три хиљаде, да су дошли о свом трошку и по својој жељи. Да помогну браћи Србима у невољи. Да победе најбољи. То треба разумети и таквим се људима дивити. Додик рече да су то гласачи који имају пребивалиште и држављанство у Србији! Мада нешто баш и не штима. Можеш живети у Бања Луци или Зворнику, на пример, и имати држављанство Републике Србије, али не можеш гласати у Београду. Немаш сталну адресу у Београду. То је оно,  напред помињано труло у Србији! 

Ипак, избори су сигурно били регуларни и демократски. Наиме, ако неко има било какву сумњу у регуларност истих, морао би веровати америчком и руском амбасадору у Београду. Обојица су честитали председнику Србије на изборној победи и нису приметили ништа спорно. Убеђен сам да су избори у Србији по демократичности и регуларности слични онима у Америци или Русији! Исто тако, две хиљаде интелектуалаца који су јавно подржали Напредну странку, да су приметили било какву неправилност на изборима, дигли би свој глас и указали на то. Моралне громаде из академије наука, професори универзитета, новинари, глумци, црквени великодостојници, и сви остали са тог списка не би прећутали прекрајање воље грађана. Елита народа има своје достојанство и образ. Има кичму.