Колумне

Алексинац, учитељски град, град који је изнедрио квалитетне васпитаче који заиста воле свој позив и успешно се баве њиме широм Србије, данас дочекује, како сам чула, свега четрдесетак студената.

Тамо где је корзо био Град се пуно променио У модерном стилу сада Центар нам је града. Фонтана је брука права Вода шљиска забадава, На све стране разлива се  Светиљке се пале-гасе. Више одмара но што ради Ко је хтео да се ’лади Може да се слика само, А цену јој знамо. А около наоколо клупице су свуда Неке жардињере и још триста чуда, Од мермера ил’ од лима Какве везе има? Црно па се не види Има ком се свиди. Каква ’ладовина надви се над њима- Штета што ће зима! Две…

У почетку нам је баш било забавно. Много смо се смејали њиховој глупости, небулозе користили као пошалице, правили шале на њихов рачун... Сваки њихов „јавни наступ“ био је проткан (ненамерно) хумористичким садржајем, па је многима суштина промакла. Они не знају другачије!

Како време лети! Није прошло ни месец дана од настанка чланка с истим насловом, само први део, у коме аутор текста, моја маленкост, тврди да у земљи Србији има два основна разлога за задовољство и срећу народа; хлеба и игара. Као хлеб је јефтин и већини Срба доступан, а игре, овакве или онакве, свеприсутне и довољне да увеселе пук. Међутим?

Константно сте исцрпљени? Сваки дан вам је лош? Осећате губитак енергије на послу или током приватних обавеза? Дневне обавезе вас смарају па их одлажете или избегавате? Осећате се као да, шта год урадили нема смисла и не доприноси било чему? Имате жељу да се изолујете од свих? Невољно идете на посао и једва чекате да са истог изађете, по могућству и раније?

Горњи Адровац је само једно село у нестајању у Србији. Можда педесетак, махом старијих житеља, још увек живи у овом маленом алексиначком селу. Годинама уназад затворена је сеоска школа. Ниједно дете није рођено у Адровцу!

Сваки први септембар у мени буди сећање како ме је мајка, упарађену, испраћала у школу, проливајући за мном воду, попут благослова. Моја деца остала су ускраћена за тај ритуал, јер сам ја 1. септембра увек раширених руку и са осмехом на лицу, дочекивала децу коју су њихове мајке испраћале мени у наручје. За оне који нису у току па их стално нешто прозивају у негативном контексту: и просветни радници, верујте, имају своју рођену децу. Децу, који многи, попут мене, нису могли да испрате…

Оде и Лане. Заиста верујем да људи одлазе на неко боље место. Наравно, они који га за живота заслуже.

Није СНС довео Грамер у Алексинац него "експерти" из Г17 плус као део коалиције ДОС. Неолибералалну идеологију је спроводио ДОС, а Вучић наставио. Отпуштања у Грамеру су овде тема број један и тога неће бити само у Геосу, Грамеру...

Огласило се Министарство просвете пред сам почетак школске године. Кажу, почеће школска година, да се не секирамо. Школе ће радити по принципу семафора. Надам се не као наши семафори у граду који час раде, час не раде.