Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Колумна Марије Илић: Дијагноза

rss

10.09.2021.

Константно сте исцрпљени? Сваки дан вам је лош? Осећате губитак енергије на послу или током приватних обавеза? Дневне обавезе вас смарају па их одлажете или избегавате? Осећате се као да, шта год урадили нема смисла и не доприноси било чему? Имате жељу да се изолујете од свих? Невољно идете на посао и једва чекате да са истог изађете, по могућству и раније?

Колумна Марије Илић: Дијагноза

Ако сте препознали ове симптоме код себе, немате разлога за бригу. Није ништа озбиљно, само изгарате, да не кажем прегоревате. Burnout синдром, или изгарање на послу, дијагноза је новијег датума. И док је класичан стрес на радном месту дефинисан попут „свега ми је преко главе“, овај синдром изгарања, кажу стручњаци, значи „недовољно“, „недостатак“. У ком смислу? На почетку каријере, већина са великим ентузијазмом приступа пословним обавезама. Међутум, сваки труд и залагање тражи охрабрење, попут награде или бар похвале. Када се дође до тачке у којој схватите да нико никада није похвалио, наградио, макар приметио ваш труд и напор, већ напротив, кажњава, омаловажава, превиди, као и да ефикасност и залагање нису мера квалитета једног радника, десиће вам се да прегорите. Константно вам се намећу пословне обавезе, а у исто време се ваш посао обезвређује. Чему и зашто ја то радим?- сигурно сте се запитали макар једном. (What’s the bloody point?- што би рекao Луцифер.)

Људи су постали заменљива категорија. „Ако ти нећеш да радиш за те паре, има ко хоће.“ „Ако ти не желиш да будеш послушан, неко једва чека.” Много је примера. Заједничко им је то што овакве изјаве долазе од оних који понекад, реално знају и умеју много мање него онај коме су упућене, али су се (не питајте како) нашли на позицији да просуђују о нечијим способностима. Или, што би Душко Радовић рекао: “Будите обазриви при процени туђе памети. Не мора бити глупљи свако ко је паметнији од вас.” Када дужи временски период у вама тиња незадовољство као производ нечијег (не)поступања у складу са вашим ангажовањем, пламен је неминован и на крају прегорите. Тај пепео који за вама остављате, никоме добра не доноси. Али, ако ви нећете да горите, да трпите да вас пече и боли, има ко хоће, јел’? Човек је, као што рекох, променљива у очима оних који безмало више ни не припадају тој категорији. Сви на неки начин изгарамо, на различитим пољима. Када у обзир узмемо и целокупну стварност, добро је да је “пожар” још увек под контролом. Нема то везе са тим колико волите свој посао, ни колико сте успешни у свом послу, ни колико сте ментално јаки. Трпљење гуши стрпљење. Чувајте себе. Не дајте се ничему превише. Јер, када прегорите, замениће вас на овај или онај начин попут сијалице. Можда сјај неће бити идентичан, али што је мање светла и видљивост је слабија, а шансе за манипулисање у недозвољеном смислу, веће. Дијагноза је ту и није бенигна, са њом треба живети. Када би сви препознали своју  и лечили је адекватно, можда бисмо  оздравили.

Марија Илић

Коментара: 0


# посао Марија Илић
@



 

[ Додај коментар ]


Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима