Корона епизода бр. 18: Здраво за готово

Осим што су растурили чувену “Трску“, иначе можда једини угоститељски објекат у свету наслоњен на трансформатор, ја не "снимих" ништа посебно, неко изненађење овог лета да ми се коначно запуше уста.

Јутра су хладна, а дани кишовити. Коначно је дошао прави тренутак да направим неки нови градски "шпацир". Решио сам да обиђем старе пријатељице, са којима сам друговао, радовао, туговао. Крај њих се бистриле политике, свирала гитара, рађале и гасиле љубави, лупале сличице.

Некада су биле заштитни знак града, а данас слика и прилика људског немара који влада у овом нашем несретном градићу. Градске чесме, богаство града, о томе вам причам данас. Верне више децениске "френдице", које вреде више од злата, нафте и брда карамела.

Шта мислите јел' су заслужиле су бољи људски третман, него да буду запуштене или пресушене?

Елем, хајде да пођемо редом!

Чесма у дворишту Основне школе Љупче Николић, годинама не ради и никог није брига за то. Служи као споменик за она добра, добра стара времена.
На паркингу, бивше аутобуске постоји чесма, која служи као канта за ђубре и ослонац за путоказе.
Чесма на Брђанци, бори се сама са собом да опстане. Додуше једва цури, а да је неко случајно подари нови изглед или амбијент, чекаће се још деценија.
Чесма код висећег моста, такође бриљира, лепотом, хигијеном. Препуштена је сама себи, пркоси времену, држи се на респиратор.
Чесма код старог гробља, посебна прича. Задњи пут окречена 1945 кад је ослобођен Алексинац, али вода и даље пркоси времену.
Чесма „Смех и Суза“ код Вождове школе једина пристојно изгледа, али узалуд кад је и она одавно испуштила душу.
Круг затварам најболнијом тачком, нашој никад прежаљеном фонтаном која данас „чамри“ испед  гимназије Дракче Миловановић.

Рекао сам на почетку ово је слика и прилика Алексинца. Докле више да све схватамо „здраво за готово“. Остаје нам само да уживамо поред оног водоскопа, око кога скоро поставише  "скаре за роштиљ“ и "Бас Бинове“.

Уметничко дело Паје Насковића, данас служи као контејнер за чоколадно млеко и пластичне флашице. Чесме као богаство града подхитно да сачувамо и да се поново генерациски окупљамо око њих.

Фонтана да се врати на старо место, да се као људи напојимо важним градским гласинама!

П.С.

Сачувајмо околину и чесме. Оне нашем граду дају душу!