Алексинац

Ствари долазе на своје место, нове клупе, а поготово бројне канте (до скора су биле само две), коначно на месту где су биле прекопотребне. Љуљашке нове, прелепо, а "ТРСКА" доведена у ред.

У отвореној анкети редакције Алексинац.нет, чланови познате градске Фејсбук групе Алексинац - Aleksinac, изнели су јавно своје мишљење о томе колико верују градским властима.

Нема прецизних података како је Јохан Апел, родом из Алзаса у Немачкој, дошао у Алексинац, тада погранични српски градић, али се зна да је дошао 1863. године из Аустроугарске са одређеном сумом новца и отворио ручну пивару, пошто је по струци био пивар с извесним искуством у том послу.

Др Слободан Бранковић, војни историчар сматра да је Делиград најзначајније и најславније место у историји Србије 19. века и да својим значајем прелази локални оквир и оквир времена у којем је то утврђење настало, као и да има међународни значај.

Текст са другачијим гледањем на Цркву Свете Тројице у Горњем Адровцу професора др Ненада Дукића велики подстицај да се о страдању руског пуковника о добровољца Николаја Николајевича Рајевског размишља другачије је у контексту приче двојице вајара, од којих је један Алексинчанин, да у Горњем Адровцу треба подићи споменик Љубави- Ани Карењиној и "Николи" Рајевском, па чак и списатељу романа "Ана Карењина" Лаву Толстоју.

Нова монографија др Будимира Поточана о судбини Толстојевог јунака. Рајевски дао живот за ослобођење Срба од Турака

Иго сматра да је сваки злочин велики, без обзира над ким је почињен, до појединости описује муке Срба, а нарочито помиње Алексинац који је био највише погођен зверствима. Свет може много тога да учини да ти злочини престану, али никога за то није брига, закључује Иго.

Пуковник Рајевски, кога је чувени Лав Толстој у својој саги о немогућој љубави двоје људи назвао грофом Вронским, дао је свој живот за Србе и Србију.

Фејсбук страница Алексинац Вечити град, која често објављује историјске чињенице о нашем граду, под насловом "Гуске су спасиле Рим, а буве Алексинац" подсеча на стварање карантина у Алексинцу, који је условио и развој града, као и медицине на овом подручју.

Пред ослобођење од Турака на простору данашње школе Вожд Карађорђе и Гиманзије Турци су имали неку врсту градске четврти, са великим кућама, сарајима, амамима.