Kolumne

Šta se dočeka?! Malo nam je svih nevolja koje su zadesile naš grad i svih sabranih (ne)dela onih koji ga vode, samo su nam falili migranti!

Još je rimski pesnik Juvenal početkom 2. veka zapazio da se država trudi da ljudima skrene pažnju od suštinskih pitanja, a da bi zadovoljila mase delila je besplatan hleb i organizovala borbe gladijatora. Tako je narod bivao usrećen i nije se bavio politikom i suštinskim stvarima po samo, tada već, Rimsko carstvo.

Ganulo me nekako sve to. Izgleda da u meni još uvek ima malo patriotizma i mnogo više ljudskosti koja se raduje tuđem uspehu.

Sigurno ste u prethodnim mesecima zapazili ova dva momka. Branimir Stojanović i Saša Bočko su sasvim obični ljudi. 

Pripadam onoj generaciji koja nije odrastala u eri moderne i razvijene tehnologije kakvu imamo danas. To znači, ukratko: roditelji nas nisu imali dostupne 24/7, s društvom smo se sastajali uživo, jednim telefonskim pozivom (sa fiksnog telefona) ili spontano ili po ranijem usmenom dogovoru, pisali smo jedni drugima pisma i slali poštom, fotografisali se najčešće u posebnim prilikama...

Danas je 2.avgust, ponedeljak. Dan u narodu poznat kao: UPARKIRALI LI STE SE? (nije teško izgovoriti, valja samo malo prelomiti jezik). Jer, na današnji dan a i ubuduće, ko ne plati parking ili se nepropisno parkira, dođu neke čike da ga „opauče“.

Već smo apsolvirali da je školska godina uz relaksirane mere zbog povoljnije epidemiološke situacije, uspešno privedena kraju.

Nije da Srbija gori od suše i previsoke temperature. Bar trenutno ne. Tropsku vrelinu najzad zamenile kiše. Ali, kakve kiše? Olujne, monsunske, reklo bi se. Obilne padavine izazvale poplave, odrone, klizišta. Grad veličine kokošjeg jajeta obrao voće i povrće, žitarice u brojnim naseljima, polomio prozore i crepove, polupao automobile. Nije kao u Nemačkoj na sreću, no ni ovo nije malo za Srbiju među šljivama.

Iza sedam mora, sedam gora, sedam planina, sedam jezera, sedam reka i sedam dolina, sedam gradova i sedam sela, živela je jedna aždaja. Probudi se ona jednog jutra i pomisli:“ Auh čoveče...gde ja živim?!?“

Čestitam Vam (s namerom veliko v), deco, znana i neznana, na uspešnom završetku školske godine i svim položenim ispitima.