Kolumne

Svako od nas ima svoju tamnu stranu: ono što Jung definiše kao arhetip senke. Ljudi se stide i plaše te senke, koja je deo njihove ličnosti, i čak negiraju njeno postojanje. Ali, ako nešto ne žele da budu i ne priznaju da postoji ono što jeste nikada neće stići u središte sebe. Od senke se ne beži, u nju se gleda.

Diogen nema fb profil, a nema ni Dekart. Zato nisu među prijateljima prosečnog korisnika fejsbuka. Oni ne misle, pa da postoje, nego lajkuju, dakle ne postoje.

Nismo narod koji pamti. Brzo zaboravljamo dobro što nam je neko učinio. Prijatelje, saveznike, dobronamerne..., očas smo potisnuli iz sećanja. Ista stvar je i sa onima što su nam naneli zlo. Čak i najgora zverstva poput istrebljenja naših sunarodnika, pokrštavanja, proterivanja s rodnog tla, pljačkanja imovine i zatiranja svega srpskog. I takvima smo znali da oprostimo, ali i da zaboravimo sva nepočinstva.

Nas nijedna nevolja ne može da zaobiđe. Pa čak i one najteže. Ratovi, sankcije, neprijateljska propaganda. Naravno, lažna i zlonamerna. Da bar hoće priroda da nas poštedi. Kad ono, neće. Naprotiv. Zimi pada sneg. Kad mu vreme nije. Valjda! Napada tako do kolena. Negde do pojasa. Čak i više. Onda prestane saobraćaj na putevima. A ljudi zaglavljeni u snegu. Nije lako. Treba to spasiti. Izvući iz smetova. Televizijske kamere da snime. Ponavljam, muka je to.

Na ovogodišnjem art festivalu „Devetka“, koji se održava od 14. do 22. juna u Begradu, uz brojne muzičke sastave iz Srbije i inostranstva učestvuje i Milan Petković Trio.

Aleksinac je nekada bio grad rudara i grad boksa. Onaj ko je smeo da se spusti nekoliko stotina metara pod zemlju, smeo je i da se oproba u ringu, pretpostavljam, pa je tako i nastao bokserski klub „Rudar“ iz Aleksinca. I naši bokseri su pronosili ime našeg grada širom Srbije, Jugoslavije, ali i Evrope, na radost i uz ponos građana Aleksinca.

Izgleda da smo definitivno usporili na putu ka Evropskoj uniji. Dakle, Evropa koja nema alternativu još će pričekati da joj se Srbija baci u zagrljaj. Doduše, nismo samo mi u fazi nestrpljivog iščekivanja. Ništa nisu u boljoj situaciji ni Albanci iz Albanije. Kao ni oni s Kosova, a rekao bih ni njihovi sunarodnici iz Metohije. Mada naziv Metohija nešto nije omiljen kod „Kosovara“, kako ih od milošte nazivaju Evropljani i ostatak „slobodnog sveta.“

Ima jedna kolektivna karakterna crta u nas, bar kod većine, a ta crta jeste da ta većina voli da bude glavna bez obzira da li je sposobna, dakle da li zna i da li ima liderske sposobnosti. Nebitno - zato skupi klimoglavce i poslušnike pa vodi glavnu reč, a to što stvari krenu još gore i sve ode u pm, njima nije bitno. Važno da oni, prosečni i neuki, dominiraju.

Namerno nisam objavio sve dokaze o plagijatima koje sam pronašao u tezi Siniše Malog. Poučen tretmanom ranijih optužbi za plagijate srpskih političara, odlučio sam da dosta materijala sačuvam za kasnije kako bih mogao da dokažem da te komisije ne rade svoj posao

"Stvorio sam ga da bude duhovan u telu, a on postade telesan i u duhu" - Bossuet (mora da je mislio na korisnike socijalnih mreža, prim. aut.)