Kolumne

Cinici, u kojima Srbi nimalo ne oskudevaju, znaju podsmešljivo da kažu da su Srbi seljačka nacija. Naime, teško je naći makar tri generacije koje su odrasle na kaldrmi. Što je i razumljivo.

Polako se privodi kraju izborna saga. Doduše, ne u potpunosti. Izbori traju. U subotu, 30. decembra, neposredno pred novu godinu, valjda da bi uveličali novogodišnju radost, izbori su ponovljeni na tridesetak mesta u Srbiji. Tamo gde su uočene nepravilnosti na izborima od 17. decembra! I tu nije kraj. Glasaće se i naredne godine. Bilo je još nekih nepravilnosti.

Počela predizborna kampanja u Srbiji. Politička „elita“, ali i narod male, napredne države Srbije svojski se priprema za još jedne sudbinske izbore. Posle njih, u zavisnosti od rezultata izbora, po jednima nastaviće se razvoj, prosperitet, napredak, očuvaćemo državu u njenim ustavnim okvirima, porašće plate, penzije, imaćemo sve ovo što imamo danas, a možda i više od toga?

Ove jeseni srpski film „Heroji Halijarda“ uzburkao je ne samo domaću, srpsku javnost, već i šire okruženje. Jer, film govori o spasavanju američkih i savezničkih pilota na okupiranoj teritoriji Srbije u Drugom svetskom ratu.

Ona čuvena, davno izlizana maksima starog Rima, hleba i igara, da bi narod bio zadovoljan, važi i danas. U svim društvima i pod svakim režimom; kako u liberalnoj demokratiji, isto tako i u diktaturama, manje ili više slobodnim sistemima. Mada je prilično teško razlučiti gde vlada a gde prestaje demokratija, šta spada u ljudska prava, slobode građana, uopšte gde narod odlučuje o najvažnijim društvenim pitanjima. Jer, kako izgleda, može svaki režim sebe da naziva kako hoće i želi, činjenica je…

Ovo je bila moja vojna pošta u Aleksincu gde sam služio redovni vojni rok nekada Jugoslovenske Narodne Armije. Generacija oktobar 1981. – septembar 1982. godine.

Srbi su narod koji voli jakog vođu. Oca nacije koji će rešavati svaki njihov problem. Kome će ukazivati na nepravde, je l' te, pošto u svakom društvu, pa čak i najnaprednijem ima nečega što sreću kvari običnom smrtniku, da ne kažem radniku, seljaku i poštenoj inteligenciji!

Opao je malo entuzijazam srpske vlasti ka „Evropi koja nema alternativu“! Narod nešto nikada i nije bio preterano oduševljen istom tom Evropom. Zašto bi i bio?

Srpsko društvo je ozbiljno podeljeno. I to baš u trenutku kada nam je jedinstvo najpotrebnije. Mada, za tim jedinstvom se poseže onda kada vlastima zagusti.

Nije baš sjajno vreme u Srbiji. Počev od atmosferskih prilika, svakodnevne, sumorne, jesenje kiše usred maja, do tragičnih događaja kojima smo svedoci svakodnevno. Zavladao nemir, apatija, opšte razočaranje naroda.