Kolumne

"Simulakrum nije nikad ono što prikriva istinu, nego istina prikriva da je nema. Simulakrum je istinit." - Žan Bodrijar

U trenutku pisanja ovog teksta (3. mart 2020.) zvanično je objavljeno da je u Srbiji pet osoba zaraženo takozvanim korona virusom. Više nema šale. Dok su Kinezi obolevali masovno, potom Južna Koreja i Iran, sve je to izgledalo daleko i nevažno po nas, Srbe.

Pristojni ljudi, koji ne vole tiraniju, jesu manjina u Srbiji. Ima ih mnogo malo i nemoćni su pred hordom što slepo sledi slepe vođe koje je vekovima vode u provaliju. Lepo je to opisao najveći srpski satiričar Domanović...

"Ako dovoljno dugo stojiš na ivici i gledaš u ambis, jednoga dana će i ambis pogledati u tebe" (Niče). Ovaj tekst jeste, u pogledu forme, gledanje u ambis jer ne čini celinu nego je sastavljen iz fragmenata - postupak pisanja je takav. Tekst nije uobičajen. Možda dovoljno dugo stojim na ivici i možda tekst već gleda u mene...

Mala bara, a mnogo krokodila. Izgladneli reptili, u nedostatku hrane, kidišu jedni na druge. Grizu se krvoločno. Otkinu rep ili nogu jednom od onih manjih, slabijih.

Dana 7. februara navršava se 10 godina od smrti akademika, svetski priznatog filozofa, mislioca i levičara Mihaila Markovića.

Bojkot izbora jeste legitimno demokratsko sredstvo opozicije tamo gde postoji autokratija. Postavlja se pitanje strategije: šta posle? Da bi bojkot imao smisla potrebne su tri stvari, a prva je najvažnija: vaninstutucionalni pritisak koji podrazumeva veliku mobilizaciju građana i svakodnevne masovne proteste oko jednog cilja i ujedinjenu opoziciju da taj cilj artikuliše: institucionalna borba za nove fer izbore i podrška međunarodne zajednice da do njih dođe. Poslednje dve otpadaju, jer će…

Novi moral nema veze sa Ničeovim prevrednovanjem dobra i zla. To nije ni tradicionalni hrišćanski moral slabih, ni imoralizam jakih s one strane dobra i zla; u novom moralu uloge su opako zamenjene: zlo je dobro, a dobro je zlo, izopačeno je normalno, normalno nije normalno, egoizam to jest samoživost je vrlina.

Čini se da u Srbiji više ne može da se diše. Neki misle da zbog toga što je otežano disanje, da u Srbiji nema života! Međutim, to je preterano i preuveličano gledište. Kao i sve u Srbiji, uostalom.

Ako neko osam sati radi, osam spava, a osam sati stoji pred ogledalom i divi se svojoj lepoti, misli da je natprosečno pametan i harizmatičan, da je poseban (jer to se ne vidi u ogledalu, ali se primećuje kad progovori), nije tako strašno.