Kolumne

Izgleda da je stvarno došlo vreme kada nas ništa ne može iznenaditi. Čuvena maksima samoupravnog socijalizma konačno je zaživela u stvarnosti. Jer, ono ranije, to je bilo samo prividno. Kao ništa nas ne može iznenaditi, nekada, a putare iznenadi sneg u januaru. Kleli smo se u bratstvo i jedinstvo naših naroda i narodnosti, a zemlja se raspadala na naše oči. Koje su, uglavnom, svesno bile zatvarane. Vojska bila treća ili četvrta po brojnosti i oružju, a pobedili je bedni slovenački…

Internet je požuteo i bez obzira što on nema vlasnika ne znači da na njemu nema cenzure (ni društvena svojina nije imala vlasnika pa se, baš zato, tada najviše kralo).

Priča o Rutevcu je veoma velika. Imao je i druga imena. Jedno od manje poznatih je Rutojevac, po Miroslavu Dimitirijeviću, književniku iz Paraćina, s tim da on pominje Rutevac, koji u svom nazivu čuva naziv svog plemena, kao mesto udaljeno 15 kilometra istočno od Ražnja.

Mnogi misle da je pisanje lako. Da li je to tako? Nije, nekima se napisano dopada, nekima ne, kritikuju mnogo toga od napisanog. Kad im se tekst ne dopada, pročitaju nekako, pri čemu vide samo ono što oni hoće. Mogu da čitaju nove tekstove istog autora, ali i ne moraju, jer ako im se ne sviđaju tekstovi zašto bi se zamarali? Ali, javnosti je dozvoljeno sve, ali ne i autoru teksta.

Aforizmi Miodraga Tasića

U dane sećanja na one koji nisu više sa nama ali su ostavili značajan trag u vaspitanju i obrazovanju, sećanjmo se Donjeadrovčanina Trajana Novakovića.

Prošle godine sam za u aleksinac net objavio tekst o retkom stručnjaku poreklom iz Aleksinca dr prof Predragu Novakoviću, diplomati vetrinarske patologije, kojih je samo 2000 u celom svetu. Izuzetan uspeh za jednog mladića koji nije mogao studira na Fakultetu za pozorište i film u Beogradu niti da se zaposli u našoj zemlji, ali je zato otišao u Ameriku, kao magistar veterine tamo ponovo magistrirao, a potom u Kanadu, u Saksatunu, na Univerzitet, gde je doktorirao i postao diplomata…

Leto je 2018. Odlazim da zahvatim vodu iz arterskog bunara porodice Popović, koga je izgradila njihova kći „Daka“ i zet „Mile Jojka“ Milošević, iz Moravca. Tamo zatičem dr Živorada Petkovića, ortopeda u penziji aleksinačke bolnice.

Da ne bude zabune, ne mislimo na kriminal. Sačuvaj Bože! Mada, mnogi su se od kriminala ovajdili. Bili su niko i ništa, pa onda raznim mutnim poslovima se obogatili. Progledali pojedinci, potom i njihove porodice, šira familija, braća, pobratimi, kumovi, ljubavnice… I tako dalje, i tako šire!

O tome kada su nastale društvene mreže, pre svega Fajsebuk i Tviter, možete čitati na Guglu pa ne bih gnjavio o tome. Koga interesuje fenomen društvenih mreža, neće naći na Guglu, to nije instant znanje, ali koga zanima već će se nekako snaći. Zato je ovo što sledi samo paradigma: fragmentarnost virtuelne stvarnosti odnosno novih medija.