Колумна Драгана Весића: Случај Грамер

Велике корпорације траже јефтина тржишта и јефтину радну снагу, држава их чак субвенционише под плаштом смањења незапослености и довођења страних корпорација.

Власт медијски то пропагира као свој велики успех јер ће се, забога, запослити армија незапослених да би се за петнаестак година та иста армија отпустила - онда када више не постоји интерес крупног капитала ни власти. Затим дође нпр Магма која ће за десет година урадити исто што и Геос или Грамер, сутрадан Јура и запослени ће тада моћи бар да скину пелене.

На Фејсбуку је било много коментара како се долазило до посла: непотизам, партијска подобност... Неко се можда запослио и због својих стручних квалитета, не знам. Мој наратив се односи на коментаре са друштвених мрежа...

....А пре 10 година - као да беше јуче - отварао се други погон Грамера у некадашњем Еи Паку и у том погону требало је запослити још неколико стотина радника, односно радница. Моја маленкост је била одређена да прати тај догађај у склопу предизборне кампање СНС - Да ми то саопшти тадашњи директор Алта (садашњи председник општине) и гл. и одг. уредница, позван сам у њихову канцеларију - у шест ока од мене се тражила "немогућа мисија": кад Вучић да изјаву свим медијима да с њим као новинар из Алексинца урадим мини интервју - зашто баш ја, не бих више ширио тему. Прихватио сам. Са мном су пошла, по први пут у историји општинског јавног сервиса, два камермана. На догађају су биле присутне све републичке телевизије, неколико регионалних и наравно Алт. Од Вучића се није одвајао Млађан Динкић који је довео Грамер у "град на Моравици". Прво је он дао кратку изјаву, а затим Вучић (умало нисам зарадио тениски лакат да неком од камермана не бих упао у кадар).

Одмах након изјаве, представио сам се и замолио Вучића да ми одговори на неколико питања. Пристао је, а за Алт је то била ексклузива.

И, ево - 14 година касније, од доласка Грамера (лакше је било ући у Пентагон него у Грамер) и целе те помпе око запошљавања дама, сада имамо отказе. И Магму...

....А имали смо отказе и после петог октобра године Господње 2.000. после Христа. Тада су се директори друштвених предузећа мењали брзином светлости, а запослени у њима масовно добијали отказе (радило се, углавном, о "категорији теже запосливих лица" тј људима који су прешли педесету). Обично су добијали отпремнину, али било је и оних који су своје слободно време проводили по судовима како би им неко, у време транзиције, исплатио вишемесечне зараде: не знам да ли су им до данас исплаћене.

Сећате се - то је била година када, фигуративно, шести октобар није свануо - зато нисмо имали суштинске промене система него козметику. Гледали смо повесну репризу и часним људима то је изазивало мучнину, разочарање и губитак наде да овде може да се деси нешто нормално и лепо. Тих дана, од перја се није видело небо. Ни сунце. Многи су се снашли - оповргли устаљено мишљење да двоношци не могу да (пре)лете - и прошли боље од оних који су 10 година на протестима гутали сузавац.

Али, многи су остали без посла - после толико година рада, бачени су на улицу без пара и без наде. Све је прошло тихо - није се дигла толика помпа као сада око Грамера. 

Не пада ми напамет да браним социјализам и друштвена предузећа где су биле огромне плате - распало се оно што је морало само су неки били жртве транзиције а други се прилагодили као што то бива увек кад наступе велике еволутивне промене у друштву. Социјализам (такође транзиција) и неолиберализам су тоталитарне идеологије, а последице су исте - што доказује компарација - јер промене нису биле суштинске. Наравно да промена система не може да прође безболно, али интензитет бола зависи од демократске зрелости друштва: код нас је интензитет незрелости много висок.

На друштврним мрежама сада поручују отпуштеним женама да се жале - Коме? Синдикат немају (ако се не рачунају колективне забаве и путовања), а у неолиберализму, где је тржиште потпуно слободно - што значи да се посао губи док лупиш дланом о длан - то није ствар државе.

Неолиберализам не зна за емпатију, то је модерно ропство, сурово друштво изопаченог система вредности и немаш коме да се жалиш поготово у земљама где је сва власт у рукама једног човека, а институције параван за апсолутизам и тиранију. 

Многе бивше социјалистичке земље су прошле кроз транзицију - Словенија је то урадила најбоље јер је изабрала социјалдемократски модел и постепено ишла у приватизацију (тамо и данас има државних фабрика). Србија је то урадила најгоре изабрабши неолибррални концепт и то се зове мафијашка пљачкашка приватизација. Геокс и Грамер су само последица тога.

И само од нас зависи да ли ће нас надживети стид.