Станковић: Пољопривреда, лежишта мрког угља и привлачење инвеститора главни пут Алексинца

Како Станковић никада није одговорио на наше захтеве за интервјуисањем, овом приликом преносимо интервју који су урадиле нишке колеге.

Кажите нам три друштвено – привредна правца у којима би Алексинац са околним селима требало да види своју будућност? Да ли је то пољопривреда, привлачење инвестиција… зашто је Алексинац на добром путу?

Пољопривреда је, дефинитивно, најважнија привредна грана у општини Алексинац, поред производње хране потребно је више радити на преради, дакле радити на развијању прехрембене индустрије. Привлачење инвестиција је нешто на чему константно радимо како би запослили и становнике општине чија егзистенција не зависи од пољопривреде, да смо на добром путу показује у континуирано смањење незапослених.

Шта је то, који је то капитал који Алексинац има, а који би могао на најбољи начин да се искористи у привредном, друштвеном, па и туристичком смислу?

Велика лежишта мрког угља представљају огроман капитал наше општине и надамо се да ћемо уз подршку Владе Републике Србије и ЈП ПЕУ Ресавица успети да отворимо нове јаме за експлоатацију угља на Алексиначком Руднику. Иако туризам не представља примарну грану привреде, општина Алексинац поседује велики туристички потенцијал у богатом историјском наслеђу, културно – историјским споменицима и објектима од историјског значаја као што су: Манастир Св. Стевану Липовцу, Спомен Црква Н.Н. Рајевског (гроф Вронски из „Ане Карењине“) у Горњем Адровцу, Делиград, Шуматовац, Манастир Св. Роман, Манастир Св. Нестор у Витковцу, у пририодним богатствима (Бованско језеро, ловишта, термални извори) и изузетном географском положају (Коридор 10, близина Сокобање и Ниша)

Налазите се међу пет општина у Србији у којима се најбже издају грађевинске дозволе. То би свакако требало искористити. Какви су вам планови у том административном успеху. Да ли ћете то на неки начин рекламирати ради већег привлачења инвестиција, како сте успели да се котирате на тако високо место?

У процесу подизања нивоа организације у општинског администрацији у свим областима постигли смо врло добре резултате. Младим и способним кадровима, добром организацијом и успешном применом Правилника о поступку спровођења обједињене процедуре омогућили смо потенцијалним инвеститорима да Алексинац буде привлачније и атрактивније место за улагање капитала.

Шта са пољопривредом у алексиначким селима. Опште је познато да је земља око Мораве једна од најплоднијих у земљи. Како то искористити, да ли има планова за субвенције пољопривреника. Како пољопривреднику омогућити да му се побољша стандард?

Иако је Алексиначка котлина богата плодним земљиштем, сматрамо да капацитети и потенцијали нису довољно искоришћени. Због тога Општина сваке године преко Фонда за развој пољопривреде издваја средства, као једну од мера за бољи живот и стандард суграђана и житеља општине који живе у руралним срединама. Изједначавање услова живота на селу онима у градској средини је наш континуирани задатак, а то подразумева унапређење инфраструктуре – добри путеви, вида за пиће, јавна расвета и све што живот грађана чини лагоднијим и комфирнијим. Наравно, препознајемо и проблеме – уситњеност парцела и недовољне површине под режимом наводњавања – и трудићемо се да у наредном периоду радимо више на решавању истих.

Шта је највећи друштвено – привредни проблем, тренутно, општине Алексинац. Шта је то што би могло да се реши и олакша вам посао?

Поред позитивних кретања, стопа незапослености је још увек изнад републичког просека. Радићемо још интезивније на довођењу домаћих и страних инвеститора, као и на подизању капацитета постојећих, наравно уз подршку Владе Републике Србије.

Колико и која предузећа су најавила долазак и формирање погона у општини Алексинац. Која су то предузећа и чиме се баве.

Инвеститори у области текстила су врло заинтересовани за долазак због добре инфраструктуре, уређеног земљишта, способне и квалификоване радне снаге. Једна од предности наше општине је и брзина издавања грађевинских дозвола, те ће постојећи и нови привредни субјекти који желе да прошире своје капацитете имати максималну логистичку подршку.

Колика је садашња стопа незапослености и како је решити. Алексинац се налази на Коридору 10, да ли ту има шансе за формирање погона, кампова, бензинских пумпи, а у преносном смислу да ли ту има шансе за већи број запошљавања?

У последњих пар година број регистрованих незапослених лица је смањен за 1.500. Напоменуо бих да је повећан број запослених у приватном а смањен у јавном сектору, што је одлика реалне и здраве економије. Општина Алексинац се налази на самом Коридору 10 и има потенцијале како за развој привреде, тако и за пружање великог броја услуга и развој трговинске делатности.

Који су вам даљи планови на популаризацији општинских ресурса? Шта је изводљиво урадити, а да од тога имају грађани корист?

У наредном периоду циљ је задржати позитиван тренд у разним областима где има помака. Користити све могуће механизме да се истакну добре и позитивне ствари, а не само негативне.

Ненад Станковић, председник општине Алексинац

Рођен је 18. новембра 1958. године у селу Суповац (тада Општина Житиште, данас Градска општина Црвени Крст – Ниш).

Основну школу похађао је у Житковцу и Алексинцу. Матурирао је у Алексиначкој гимназији. Дипломирао је социологију на Филозофском факултету у Нишу. Радио је у грађевинским предузећима и Алексиначким рудницима да би касније предавао у Алексиначкој гимназији. Био је члан Српске радикалне странке да би после формирања Српске напредне странке прешао у ову партију. Отац је двоје деце.

И. Мојсиловић, Грађанин