Н1: компанија Грамер у Алексинцу отпушта раднике, власти ћуте

Ни радници алексиначког Грамера не желе да говоре јавно о условима за рад, свакодневним притисцима, страху од губитка посла који је сада, кажу, присутан код свих. За Н1 је пристала да говори Алексинчанка чија се породица издржава од једне фабричке плате, нешто веће од минималне зараде у Србији.

„Само стигне порука на телефон да се јаве тада и тада, због отказа, технолошког вишка…“, прича.

Н1: Ништа им нико пре тога не каже?

„Не“, одговара.

Каже да је прошлонедељних стотинак отказа могло да се наслути зато што је много запослених врло често ове године било на колективном одмору или плаћеном одсуству.

„Јако је фабрика у лошем стању. То значи да нема функционалности у раду, као што је то било, рецимо, до прошле године“, објашњава.

Н1: Шта им кажу послодавци? Да ли им кажу нешто уопште?

„Углавном се своди да због обима посла (смањеног) нема потребе за радом, јер немају довољно материјала, и тако даље“

Н1: Зашто се они плаше да говоре и нико од њих не излази у јавност, да се не би нашли на том списку за отказ…?

„Да не би добили отказ. Одмах добијају отказ“, наводи ова Алексинчанка.

Председница Странке слободе и правде из Ниша показала је на конференцији за медије испред компаније Грамер СМС поруку коју су у четвртак увече добијале раднице те фабрике различитих генерација, без да знају по ком су критеријуму изабране.

„На списку си за технолошки вишак. Сутра у 10 часова имаш заказан састанак са ХР службом. Сутра не идеш на посао, већ се само јављаш у заказаном термину“. Деведесет жена је у 19.30 сати добило отказе, односно проглашено технолошким вишком“, каже за Н1 Јелена Милошевић из ССП-а.

Када је први радник обавестио редакцију Н1 да се у Алексинцу спрема „нешто слично као у Геоџу у Врању“, питали смо председника државе пре 11 дана да ли има информације о томе.

„Никакву информацију ја нисам чуо, нити сам добио. Ни Анђелка (Атанасковић, министарка привреде) није добила никакву. Да вам кажем, немамо ни за кога другог, дакле, овде информацију. Имате, Горане, да сте Ви чули…? Ма, не. Немамо никаквих информација, али морате да разумете нешто. Посао је нешто што је жива категорија“, казао је Вучић у Владичином Хану 5. августа.

„Да ли је ово што се дешава у Грамеру резултат тог силовитог и страховитог економског напретка државе и да ли је овај Грамер, где људи раде за 350 евра у робовласничким условима – нови Геоџ“, упитала је Милошевић.

У ССП тврде да имају информацију да ће у септембру још 400 радница остати без посла. У Синдикату Слога кажу да се таква обавештења запосленима дају без писаних трагова. Да ли се страх шири фабриком, као што јављају радници и да ли је оправдан, од руководства фабрике нисмо успели да чујемо.

Управа ни на мејлове није одговорила, а председник општине Далибор Радичевић био је презаузет састанцима, кажу за Н1 у његовом кабинету.

Грамер је у Србији од 2007. године, када је у Алексинцу отворена фабрика за производњу пресвлака за седишта за аутомобилску индустрију, намењених извозу.

Извор