Kolumne

Nekada smo odrastali uz strip junake poput Zagora, Teksa Vilera, Komandanta Marka... Priče sa Divljeg Zapada, premda crtane i pisane u Italiji, bile su široko prihvaćene na prostoru bivše Jugoslavije. Generacijama mladih Jugoslovena, pa i onima nešto starijima, pomenuti strip junaci predstavljali su putokaz u životu.

I kada se činilo da je dosta crnine u Aleksincu, dogodio se novi zločin. Četrdesetak minuta iza ponoći, 28 maja, ponovo je napadnut naš grad. Ispaljeno je najmanje osam projektila.

Izgleda da je srpsko društvo neizlečivo opterećeno prošlošću. Još uvek dobar deo ovdašnjeg stanovništva tuguje za nekim prošlim vremenima. Te, živelo se bolje, bili smo cenjeni, niko nam ništa nije mogao. Jeste da je vladala diktatura, ali sve ostalo je bilo dobro!

Ovo pišem u ime svih nas, mladih vozača sa probnim dozvolama i svih onih koji se obučavaju u auto školama.

Ponekad je teško shvatiti šta je pisac hteo da kaže. Mislimo na književno stvaralaštvo. Nije lako razumeti duboke misli iskazane u književnim delima. Često ni sam autor nije načisto šta je poenta napisanog!

Zahuktala ratna mašinerija sve je bezobraznija i bezobzirnija.“ Greška“ za „greškom“ i sve više mrtvih civila.

Bombardovanje Aleksinca otpočelo je 26. marta oko 20 sati, kada je ispaljen jedan projektil na južni deo grada u industrijskoj zoni Aleksinca.

Pitanje je bez veze, kazaće neko. Koliko znamo, trulo je u državi Danskoj. Šta nas briga za Dansku? U Srbiji je sve napredno, to jest, sve ide kao podmazano. Toliko dobro da se postidiš.

Životinje su na nižem stepenu razvoja od ljudi. Razumljivo. Životinje se rukovode instinktima, ljudi, kao razumna bića, razumom. Tako to biva.

Nada poslednja umire, ali ovde je reč o nečem drugom. Do sada, zapravo do pre nešto više od pet godina ništa dobro nije bilo.