Kolumne

Poseban utisak na mene ostavio je gost turnira Igor Rakočević pa sam odlučio da poseban tekst posvetim njemu. Redovno sam gledao njegove utakmice iako nisam dobar poznavalac košarke, priznajem. Znam da je bio reprezentativac, da je trostruki najbolji strelac Evrolige, dugogodišnji igrač Zvezde a danas potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije.

Osećam potrebu da se obratim otvorenim pismom aleksinačkoj javnosti. Svedok sam problema koji postoji među mladima a koji se tiče pojačane brige zbog sve češćih incidenata koji se dešavaju u Aleksincu.

Odgovor ćemo znati sutra, 15. jula tekuće, gospodnje 2018. godine! Neko bi rekao dve tisuće, i tako dalje. Elem, o čemu se radi? Ako sutra Hrvati pobede Francuze u finalu svetskog prvenstva u fudbalu, onda je po autoru ovog pisanija zbilja nastupilo poslednje fudbalsko vreme.

Svetsko prvenstvo u fudbalu bliži se kraju. Počinje rasplet. Čitaj, četvrtfinalne borbe. Više nema popravnog. Ko izgubi, ispada. Dalje idu samo pobednici. Od osam ostaće četiri. Potom te četiri ekipe u borbi za dve najbolje, i onda veliko finale. Dve najkvalitetnije reprezentacije odmeriće snage i jedna će pobediti. Biće prvaci sveta. Oni se pamte. Drugog, trećeg, i tako dalje, već sutra niko spominjati neće. Tako je to u životu, mislim fudbalu.

Jesu Latini stare varalice, ali mudrost im ne možemo sporiti. Kad nešto kažu, znaju šta su rekli. Stoji njihova reč. Nije kao neki što mnogo lupetaju, a ništa ne kažu. Ili obećavaju na prazno; te biće bolje, nastupiće svetla budućnost, i ovo sada je mnogo dobro! Kao, nikada bolje nije ni bilo. Kako da ne! Da citiramo Piroćance: pre je bilo dobro. Nešto ranije podobro. Još ranije najdobro. A sada je dobro u p.m.! Nećemo dalje!

Nekada smo odrastali uz strip junake poput Zagora, Teksa Vilera, Komandanta Marka... Priče sa Divljeg Zapada, premda crtane i pisane u Italiji, bile su široko prihvaćene na prostoru bivše Jugoslavije. Generacijama mladih Jugoslovena, pa i onima nešto starijima, pomenuti strip junaci predstavljali su putokaz u životu.

I kada se činilo da je dosta crnine u Aleksincu, dogodio se novi zločin. Četrdesetak minuta iza ponoći, 28 maja, ponovo je napadnut naš grad. Ispaljeno je najmanje osam projektila.

Izgleda da je srpsko društvo neizlečivo opterećeno prošlošću. Još uvek dobar deo ovdašnjeg stanovništva tuguje za nekim prošlim vremenima. Te, živelo se bolje, bili smo cenjeni, niko nam ništa nije mogao. Jeste da je vladala diktatura, ali sve ostalo je bilo dobro!

Ovo pišem u ime svih nas, mladih vozača sa probnim dozvolama i svih onih koji se obučavaju u auto školama.

Ponekad je teško shvatiti šta je pisac hteo da kaže. Mislimo na književno stvaralaštvo. Nije lako razumeti duboke misli iskazane u književnim delima. Često ni sam autor nije načisto šta je poenta napisanog!