Колумне

Све тече… својим током. Ток је низ догађаја/промена стања који проистичу један из другог или се надовезују. Свако (не)делање има своју последицу. И тако узрочно-последично нижу се дешавања… Исто тако, све има свој крај.

‘Оће л’ бит’ тог рата? Питање је које неколико дана уназад запоседа сваког. Као да ће нам бити први пут. Али, овога пута можемо рат дочекати скромно, у кругу породице, јер неког посебног разлога за бригу немамо. Имамо грашак, пасуљ, пиринач и уље и нафтних деривата за недељу дана…

Није грешка у наслову. Наиме, позната певачица народне музике, Лепа Лукић, прославила се својевремено песмом „Од извора два путића“. Песма је љубавна, а певачица је од те 1967. године проносила славу наше нације и отаџбине, па је у зрелим годинама почаствована и националном пензијом!

"Душе згрчене над земљом, без ичега анђеоског у себи"

Прилично незапажено је прошла вест да је Белорусија увела економске санкције Србији. У наредних шест месеци Белорусија неће увозити храну из Србије.

Референдум је био, а на референдуму 29% гласача! Мада, има и тврдњи, тешко доказивих, да је било много мање и од ове бројке. Један опозициони политичар, који је иначе разбио гласачку кутију у Београду, помиње цифру од само 17% гласача на недељном референдуму!

Не знам да ли сте читали књигу "Калуђер који је продао ферари" - Робина Шарма. Симпатична прича о врхунском адвокату, кога сплет разних животних околности одводи у висине Хималаја где започиње његов нов, једноставан живот испуњен ведрином.

Мада живимо у 21. веку многе неостварене идеје из прошлости, замисли, по многима чак сулуди покушаји данас изгледа да постају стварност. Оно што су разни квази научници, занесењаци, авантуристи, узалудно покушавали столећима да реализују и да улепшају најпре свој живот, а потом и живот својих мецена, људи који су финансирали такве подухвате, вековима касније постаје стварност. И то нигде другде до у Србији! Биће забележено у историји; први пут уопште, а остварено у Србији! Мало ли је?

Пада први снег. Не да покрије брег, већ да успори развој Србије, раст БДП-еа, да успори градњу ауто-пута према Приштини, градњу метроа, националног стадиона... Да одбије потенцијалне стране инвеститоре да не улажу своје тешко стечене паре у развој наше Отаџбине. О Београду на води не треба узалуд трошити речи; овај први снег, у децембру, кад му време није, додатно ће претворити и остатак престонице у водену каљугу!

„Србија је оштро подељено друштво; на једној страни су лопови, на другој они које још нису похватали.“ Могуће да је ово помало претерана тврдња, чак и прилично неозбиљна, али суштина је у томе да је српско друштво и сам народ склон поделама, деобама, свађама. Тако је одвајкада.