Погледајте семафор!

У реду, знам зашто није могао да се радује Ивица Дачић, иако је листа СПС-а освојила више него што је он смео и да помисли када је решио да на изборе изађе са слоганом „Ивица Дачић – премијер“. Знамо и зашто је човек са „највећим коалиционим потенцијалом“, који је 2012. рекао „не знам ко ће бити председник, али знам ко ће бити премијер“, већ у изборној ноћи ућутао. Све му је било јасно када му се човек кога је предложио за председника, те ноћи ни на један од 12 телефонских позива није јавио. А само је хтео да му честита. Верујем да би и Дачићу лакше било да му је Александар Вучић рекао да заборави на место премијера, него што му то сада, преко Миломира Марића, поручује Зорана Михајловић. А до јуче су на скуповима СНС-а више аплаудирали Ивици него Зорани. А можда би и данас, само да смеју.

Ни Вучићу очито није до славља, иако, ето, нико није убедљивије победио на изборима и нико неће дуже владати Србијом од њега. Но, чим је слављенички, али некако на силу отворени шампањац престао да делује, најдуговечнији владар је схватио да његов СНС, са свим странкама које шлепа од избора до избора, нема већину у републичком и градском парламенту. А доскоро је сам контролисао три четвртине посланика. Приде је преко ноћи схватио да би му у промењеним међународним околностима – читај у условима све снажнијих спољних притисака, на које, јелте, он не реагује - Дачић у новој влади сметао као камен у ципели. На страну што би му уз парламентарну већину, која би иоле водила рачуна о поштовању Устава, председничко одело било претесно. И то таман кад се баш навикао да уместо владе и министара све ради сам.

Шта тек рећи за лидера ССП-а Драгана Ђиласа. Сам је, после разговора са Вучићем, признао да је био „тужан, много тужан“ изборним резултатом. За неке је Ђилас највећи губитник избора, за друге је 3. априла још и добро прошао и мисле да је заправо много више изгубио 11. априла. Изгубио је подршку већине коалиционих партнера, од којих је мало ко имао разумевања за састанак са Вучићем. А да ли је и колико тачно изгубио сазнаће и Ђилас и Вучић, већ за неколико месеци, на новим градским изборима, ако неко на неки волшебан начин не обезбеди већину у новом сазиву Скупштине Београда.

Не треба, наравно, искључити ни могућност понављања парламентарних избора. Власт је свесна пукотина унутар најјаче опозиционе колоне, а такву прилику да докусури политичке противнике Вучић тешко да ће пропустити. Уосталом, има ли још наивних који верују да је идеја о могућем понављању избора прво на памет пала баш власнику Пинка Жељку Митровићу?

Питање је, само, да ли су појединци из опозиције свесни у шта су се упетљали? И како ће да се из свега испетљају? Фудбалским жаргоном речено, као тотални аутсајдери на гостујућем терену, пред великим бројем домаћих навијача, уз судије који отворено навијају за лидера на табели, опозиција је некако успела да регуларни део утакмице заврши нерешено. А онда су се, пре продужетака и пенала, играчи посвађали. И, шта мислите, како се обично заврши утакмица током које се посвађа тренер са капитеном, леви бек са левим крилом, а центархалф са голманом? А управо на такву „екипу“ сада личи коалиција Уједињени за победу Србије. Зато ће право чудо бити ако, на крају, на Вучићевом семафору не буде писало – Разједињени за Србију и за победу СНС-а. И само да се зна, неће поражени тим кривицу моћи да свали на навијаче. Не би они утакмицу напустили пре последњег судијског звиждука да нису посумњали како је резултат договорен ван терена.

А док чекамо да судија одсвира крај, мало ко примећује да се ових дана на Вучићевом семафору смењују неке чудне бројке. Мањак у државној каси само у фебруару 380 милиона евра. За два месеца минус у робној размени са светом повећан 154 одсто, на 1,7 милијарди евра. Цене произвођача индустријских производа порасле 17, а пољопривредних 18 одсто и то ће се кад-тад прелити на цене у продавницама. Просечна пензија за 2,8 одсто реално је мања него пре 12 месеци. И наставиће да пада. У прва два месеца рођено је 9.596 беба, а умрло је 24.486 људи. Тим темпом на крају године ће нас бити за 89.340 мање него на почетку. Само пар хиљада гласова више било би довољно да се прескочи цензус од три одсто… Погледајте семафор!

Нови број НИН-а од сутра у продаји