Колумна Марије Илић: Кад јагањци утихну
31.03.2022.
Ух… Како сте? Беше турбулентно протеклих недеља. Опет бомбардовање, са свих страна. Изгинуше људи од предизборних активности.

Шта смо све видели? Па видели смо да се за власт највише боре ови што су на власти. Зашто? Да су самоуверени и да поштено обављају свој посао не би било потребе да се оволико ангажују. Те возај људе аутобусима тамо амо, скупљај капиларне гласове, уцењуј, телефонирај, подмићуј, седи у фрижидеру, маши ручицама… значи страхота. Видели смо и да се све може кад се хоће- асфалтирање на које се чекало годину дана оп!- за два дана. Видели смо возове који јуре (ал додуше не и оног што нам маше кроз затамњена стакла), видели смо да су плаве униформе у тренду (must have) ове сезоне, видели смо све и свашта- само нисмо видели нигде тв дуел који смо очекивали. Па - деца не дају. Деца су дозволила пак, гостовање у ток шоу. Нормално. Ту смо сазнали најбитније- да нико није наследио лепоту од старамајке, као и да све опозиционе представнике једнако сматра својим. Ионако је све ово (не)културно забавни програм за (нашу) децу. Ал’ мило им је да ту где су, ови на власти, и остану, иако само уздишу и кукају. Њима је најтеже. Шта смо још видели? Видели смо да на изборима имамо избор заиста. Појединим кандидатима свака част. Без падања у ватру, без спуштања на ниске гране, смирено и културно изложили су свој програм и одрадили своју кампању професионално. Знају они да они којима се обраћају, разумеју све чак и да им се ништа не каже. Али, лако је њима- немају шта да изгубе. Бар су сачували своје достојанство. До краја. Неки су своје успели да срозају на минимум. Они трећи га и немају одавно па су најмање морали да брину око тога.
Из угла просечног гласача, то изгледа овако: имамо већ (не)виђено на власти и имамо неког ко би да се потруди да успоставимо неко нормално стање у држави, дакле може да се бира. Ови апстиненти мисле: ма то се мене не тиче, сви су исти. Ови приморани (мада нико не може да ме убеди да снага слободне воље није јача од свега) да гласају за неког, воде се оном: “вежи коња где ти газда реко па макар црко и газда и коњ”.
Епилог: Студенти увређени проценом да вреде свега једну црвену излазе на улице. Просветари (и предшколци!) у штрајку. Млекари ономад протестују. Продавци на пијацама такође. Пољопривредници у шоку. Криза у најави, Русија и Украјина у рату, свет у хаосу, шамарање на додели Оскара, на нашим адресама пуно нових непознатих нам станара који су уредно добили позив за гласање, а код нас на тв-у благост/рање.
Мислим, а вероватно ће ме демантовати ускоро, да смо сада све видели. Жали Боже овијех пара утрошених у путешествија, епп и све остало. Наших, народских пара, отетих нам. Могло је то за неке много скромније, а и мање глупо. Знамо се поодавно. Додуше, прслуке, одела, качкете, а вала и фризуре и шминку су неки и променили, али ћуд никада.
У међувремену, изабрана је најлепша српска реч праскозорје. Док је праскозорја биће и сванућа. Да ли ће нам и какво јутро у понедељак сванути, од нас зависи. Има, међутим, још пуно лепих речи у нашем језику. Једна од њих је – тишина: Кад јагањци (а нарочито овце) утихну, па добијете прилику да се и ваш глас чује.
# Марија Илић Избори 2022
@
Tweet
[ Додај коментар ]
Најновије вести

- Одговор поводом примедби на квалитет радова на мосту
- Додела похвала и признања
- О судбини Нишвила
- Смиљана Јанковић Пешић (1937-2023)
- Додела постхумног признања
- Београдски синдикат у Нишу!
- Душан Ковачевић добио свој плато у Сокобањи
- Сећање на Проту Стевана Димитријевића
- Гордана Живановић (1957 - 2023)
- Ћерента подигао маузолеј
Најновији огласи

- ХИТНО потребна кућа/стан за одржавање и становање
- PLASTICNA AMBALAZA SRBIJA
- Plac na prodaju
- Valjak za peglanje Boš
- Alat za ispravljanje limarije vakumom
Највише ...
- читања
- коментара
- Вандали у Житковцу
- Виолисткиња Марина Живковић
- Ћерента подигао маузолеј
- Гордана Живановић (1957 - 2023)
- Без дочека у Житковцу
- Донација компаније Магна