Интервју: Истине и заблуде о коронавирусу (други део)

Први део интервјуа прочитајте овде

Како најчешће долази до заразе?

Најчешћи начин да се заразите је додирнути ствари у јавности, као што су рукохвати, ручке на вратима, ручке у аутобусу и др. Вирус може остати активан у тканинама 6-12 сати, а у металним предметима нешто дуже. Нормално средство за прање рубља убија вирус (површинске активне материје-сапуни, пасте, детерџенти, технички алкохол у топлој води, неком растварачу или киселини). Вирус може живјети у нашим рукама само око 10 минута (температуре руку око 27C), али многе се ствари могу догодити у 5-10 минута, попут трљања очију, носа, уста или незалечених повреда/рана. Зимску ођећу која не захтева свакодневно прање треба ставити мало дуже на сунцу, да би се “убио” вирус. Вирус може живјети у вашим рукама само 5-10 минута, али многе се ствари могу догодити у тих 5-10 минута, попут трљања очију, носа и устију. На срећу, са сада деца и ученици практично не оболевају, евентуално могу имају асимптоматске инфекције И добро је то, да наставу прате у својим кућама/становима.

Превентива и уклањање последица?

Препоручује се тзв. гргљање Бетадине (нама познато као “хррр”), како бисмо доток смањили био-клица, док су још у грлу (прије него што се спусте у плућа). Кихните јако, али негде по страни, да не би “закачили” неког у близини и то вани или просторији где има добра вентилација. Ако се осете симптоми јаче прехладе, терба се јавити лекару.

Дакле, овај изненада појављени вирус, који је изазвао пандемију, страх и панику човечанству широм планете Земље, нити треба подценити нити преценти. Истине и заблуде о њму су на сваком кораку, а науци, биохемичарима, лекарима и еколозима је ово сада приоритетан задатак- открити праве ефекте и последице, те убрзано наћи право решење за превенцију, био-хемијску заштити и уклањање последица, уз квалитетно и тачно информисање јавности преко мас-медија. Треба више веровати медицинским и еколошким часописима и интервјуима познатих научника из ове области, него разним таблоидима, друштвеним мрежама и оно наше ”рекла-казала”. Ако погледамо стручну аланизу у Кини (где је болест спала на минимум) 80% б захваћене популације имала је благе тегобе, 15% мало теже и 5% теже облике (углавном старије, изнемогле и раније оболеле особе, а на срећу не деца и жене).

Биолошко оружје и Б-тероризам?

Приликом разматрања тероризма оружјем за масовно уништавање, задржати се треба на неким аспектима примене биолошког оружја, обзиром на чињеницу да је најјефтиније и најприступачније, а по својим ефектима најопасније и најнепредвидије.

Да ли је само коинциденција да је исте године када је ухваћена група ФЕНИКС у земљи дошло и до епидемије великих богиња, од које је страдало око три сотине лица, остаје само да се нагађа, јер човек који је у свом телу донео вирус није то обавезно ни морао знати. У раним годинама другог светског, биолошко оружје имало је три главне импликације у очима истраживача: стратегијску, офанзивну и економску.

Оптимистикчи прижељкивано као „одговор” на поседовање атомске бомбе, британски документи сугериљу да би биолошко оружје било могуће користити у малим ратовима у којима ниједна страна не би желела да користи нуклеарно оружје и у већим сукобима у којима би употреба била политички одбачена.

Биолошко оружје носи са ссобом велике опасности. Напади на усеве и сточни фонд, сматрало се, да могу знатно ослабити нападнуту земљу као допуна стратегијској употреби НХ/о. У овом, заговорници употребе биолошког оружја налазе ослонац за остацима истраживања из доба II светског рата него у чињеницама које намеће термонуклеарно доба.

Могло би се закључити да уколико су ова средства до сада и била употребљена у ратне сврхе, било је то учињено у скромним размерама и највероватније ради експериментисања. Зашто није дошло до њихове масовније употребе током ИИ светског рата, када су већ обе зараћене стране биле спремне да их употребе, данас је тешко рећи. Највероватније да су се Немци, обзиром на свој географски положај и густу насељеност, бојали репресалија од стране савезника.

Биолошки рат посебну димензију добија диверзантско-терористичким нападима бацилом антракса на америчке градове 2001. године, што је практично први доказани биолошки напад у историји.

Има ли изгледа за употребу ових средстава данас, у евентуалном рату, обзиром на савремене припреме и достигнућа?

Нека биолошка оружја ушла су у арсенале због слабе или ниске могућности епидемијског ширења, зато што високо контагиозне болести представљају опасност исто тако и за онога ко би их употребио. Наравно, многе болести које изазивају опасне епидемије су веома проучаване, као нпр. куга, због постојања вероватноће да су у СССР-у открили механизме за спречавање ове болести.

Оваквих и сличних података могли бисмо навести више. На сваки начин, ако се има у виду тоталност и бескрупулозност савременог рата, у данашњем свету наћи ће се заиста мало људи који ће поверовати да ће било какве етичке или међународне правне норме спречити употребу неког ефикасног средства, па и биолошког, уколико би оно, у једном одлучном моменту, допринело повољном решавању постојећег сукоба.

Могућност биолошких диверзија?

Искуства су показала да је у ванредним приликама и у периоду припреме за рат долазило до убацивања диверзантских и терористичких група у земље на које се припремала агресија. Логично је претпоставити да ће и у будуће протагонисти специјалног рата и потенцијални агресори чинити исто то, и да би тим снагама ставили у задатак, између осталог, и употребу биолошких агенаса. У току рата агресор би вероватно изводио бројне тајне диверзантске тактичке акције, између осталог и биолошким средствима.

Избор биолошких агенаса би пао пре свега на оне узрочнике болести који се иначе могу наћи на терену где постоји одомаћено ендемично жариште изабраних болести, јер то у доброј мери прикрива злочин и намеру агресора, а појаве епидемије се приписују случају или удесу. Токсин ботулинум је после 11. септембра у САД упао у жижу интересовања, због могуће терористичке употребе. Паника и страх су били велики, знајући да само 1 г овог био-токсина (најотровникжја супстанца) може да усмрти до милион људи.

Уз све то, такође треба навести и динамичан развој средстава за примену (лансирна средства), која су достигла размере маште. Тако нпр. немачке ОС тестирале су касетни пројектил са лансера уграђеног на возило типа "Мардер", који је активиран даљинским упаљачем у жељеном тренутку. Разне комбинације боца са притиском контролисаних рачунарима, нпр. преко "ИНТЕРНЕТ"-а, као и разни специлани упаљачи дају у том смислу неслућене могућности. Забележен је и покушај једне терористичке групе (према подацима једне радио емисије), наводно за потребе института који производи вакцину, изврши поруџбину за доставу ретких вируса.
У овом случају, можда се неки синтетички вирус са вештачком интелигенцијом (захваљујући високим нанотехнологијама и генетичком инжењерингу) брижљиво и научно дуго планиран и програмиран од стране велике силе употребио против Кине (светско привредно чудо), да би се сада „отргао“ контроли и захватио цео свет (сем леденог Гренланда), а посебно старе, изнемогле и болесне особе, који немају добар имунитет. Дакле, могло је да се деси да је овај опаки вирус одбегао из неке биохемијске војне лабораторије и да се „отргао“ контроли, преневши заразу широм света, као што је то био случај раније (вариола вера, птичји и свињски грип, антракс), мада је све то много тешко доказати.

Није ли ово можда светска превара, начин „поробљавања човечанства, да нико нема свој суверенитет, па да овај вирус није толико опасан, колико касније може бити опасна фармакомафија да понуди нову вакцину са далекосежним погубним последицана. Сумње постоје, али врашки тешко је то доказати, као много пута раније у време великих пандемија.

Живимо у заиста опасним временима, али једина нада која данас у свету постоји је то здраво језгро алтернативе (Русија, Индија и Кина), као земаља које нису подложне утицају Запада, иако су увезане у тај систем, и чија решења могу изгледати као нешто из чега се свет може извући из овог мрака. Зато је савез ове три државе, иако није инструментолазиван, а можда је добро да и не буде, „једино што у овом тренутку даје наду свету који се гура у хаос, јер је апсолутно јасно да на Западу не постоји никаква идеја како да се изађе из овог пакла“. Постоји тзв. “петља” мрежа, док влада ова корона вирус високе фреквенције и кратких таласа. Сукоб великих сила је велика превара-ријалити. Ту су јођ скривени владари света и њихове мрачне намере за човечанство, а нису то 5-6 “чикица” који владају светом, већ на хиљаде њих из најразвијенијих земаља света са мултинационалнм компанијама, да се створи, сајбер простор, моћни комјутери у функцији остваривања циљева „владара света“, пре свега.

Можда је суштина ове вирусне пандемије да се „сакрије“ што се стварно дешава на финансијским тржиштима и зато власт неких држава спрема нову превару, која се зове ресетовање система. Сада се ломи правац кретања цивилизације и човечанство се „бори“ за опстанак на овој планети.

Да ли је могућа терорија завере или Кинеска освета?

Све је могуће у пракси, скривени владари света, с циљем економског подривања неких земаља, покушаја преварата у власти, смањити популацију жуте расе, ради уноса панике и страха (специјални рат), унети страх од непознатог, медијска манипулација ради неких „својих“ интереса, контрола нашег или нечијег ума, политизација, да фармацеутске мултинационалне компаније сада „трљају“ руке, са бројним производима на тржишту (заштитне маске/повеске, рукавице, медикаменти, лекови за јачање имунитета, вакцине).

У општем смислу, данас има свашта да видите на друштвеним мрежама, пре свега и народ је умногоме дезоријентисан, када је овај природан или синтетички вирус (експериментални коктел) у питању. Неопходно је имати ваљан Информациони здравствени систем, који треба да представља скуп људи, материјалних средстава и поступака, који служи за производњу и комуницирање информација у систему еко-безбедности. У овом случају, здравствена информатика као научна дисциплина треба да се бави теоријом и праксом ових процеса у еко-заштити, питањима обраде података и информација последица обољења и умирања популације, девастације животне средине и свим импликацијама које ти процеси имају са теоријског, технолошког и апликативног аспекта.

Дакле, нема потребе за велику панику и страх, битне су мере безбедности и здравља на раду, наслеђене особине од родитеља, стил живљења, здравље, квалитет живота, ограничено кретање, еко-амбијент, правилна исхрана, већи унос чајева, воћа и поврћа, мало раствора соде бикарбоне уз витамин С, провод и кретање у природи, физичка активност, појачана хигијена, што мањи боравак у затвореним просторијама, веровање у себе и стручњаке у "борби" против опаких болести. У време појачаних мера безбедности, ванредног стања и полицијског часа битно је „збијање“ у редове и дисциплина, што наш народ, по мени, заиста исказује, као у време НАТО бомбардовања.

С друге стране, бројне су гласине, а циљ оваквих провокација је донекле јасан–ширење страха и панике међу грађанима. Томе се можемо супротставити, само ако смо сложни у схватању ситуације, преузмемо превентивне мере те грађанима будемо пружали свеобухватне, благовремене и истините информације преко мас-медија, пре свега. И бизнис је у изазовним временима.

Шта се све подразумева под појмом „управљање“ ризицима?

Закон о ванредним ситуацијама сматра значајним смањење ризика и управљање ризицима од катастрофа и овим законом дефинисано је да елементарна и друга непогода: „представља природну непогоду или људским активностима изазван догађај, чије последице угрожавају живот и здравље већег броја људи, односно материјална добра и животну средину у већем обиму (поплава, земљотрес, одрони, клизање тла, дуготрајна суша, олуја са ледом и/или снажним ударима ветра, пожар, епидемија/пандемија тешко загађење/контаминација земљишта, воде и ваздуха, техничко-технолошка несрећа, ратно разарање (уз примену НХБ оружјаи МОУ), НХБ удеси, НХБ тероризам, изненадна појава тј, најезда инсеката и глодара и гмизаваца), а чији настанак или последице није могуће спречити или отклонити редовним деловањем надлежних органа и служби.”

Ванредна ситуације се проглашава када су ризици и претње или настале последице елементарних и других непогода по становништво, животну средину и материјална добра таквог обима и интензитета, да њихов настанак или последице није могуће спречити или отклонити редовним деловањем надлежних органа и служби, због чега је за њихово ублажавање и отклањање неопходно употребити посебне мере, снаге и средства, уз појачан и дисциплинован режим рада.

Како одговорно прилагодити пословање за добробит запослених, компанија и друштва?

Одговорно понашање послодаваца и важност брзих, а смирених реакција у непредвиђеним околностима кључ је успешног пословања, јер то одликује добре менаџере и има добре реакције по цео тим.

Након 20 година од НАТО бомбардовања (24. март-10. јун 1999.), нагли пораст здравствених и еко-проблема и њихова реална претња егзистенцијалном опстанку биљног, животињског и људске популације, наметнуло је потребу да се еколошко-санитарна безбедност као систем изузетно добро размотри, предузму сви садржају и мере безбедности не само локалним, већ и регионалним и међународним нормама, уз оптималну материјалну подршку у ремедијацији животне средине.

У општем смислу, неопходно је имати ваљан Информациони здравствени систем, који треба да представља скуп људи, материјалних средстава и поступака који служи за производњу и комуницирање информација у систему еко-безбедности. У овом случају, здравствена информатика као научна дисциплина треба да се бави теоријом и праксом ових процеса у еко-заштити, питањима обраде података и информација последица обољења и умирања људске популације, девастације животне средине и свим импликацијама, које ти процеси имају са теоријског, технолошког и апликативног аспекта.

На крају разговора, уз велику захвалност неизбежно питање: Да ли су светке организације (WHO, ММФ, НАТО, ЕУ) олупине после пандемије овог опаког вируса?

Кад се ова халабука заврши и кад се све ово повеже, WHO ће изгледати као олупина којој ће мало ко веровати. Наравно, WHO има проблем као и читав тај глобални механизам попут Светске банке, ММФ, 'Фридом хауса', НАТО-а, ЕУ, низа светских спортских организација и шта све већ није у читавом том колоплету контроле светских кретања, јер све те организације су изгубиле кредибилитет.

Роман написан пре 40 година (1981) предвидео појаву коронавируса и то у кинеском граду Вухану (један од највећих кинеских градова и главни град покрајине Хубеи од 7.243.000 становника. Он је заправо конурбација која се састоји од три уједињена града-Њуцханг, Ханкоу и Ханyанг, један од најзначајнијих центара средишње Кине и велика поморска лука и ако је удаљен чак 965 км од мора, али до њега плове бродови по ријеци Јангце). Да ли је ово коиисциденција или случајно, али можда је тај писац био близак са неким од креатора будућности (владари из сенке, из дубоке државе, милијарде са 7.000.000.000 долара који контролише велике мултинационалне компаније, фармацеутске корпорације, мас- медијске манипуланте).

Од болести сличне упали плућа умираће људи широм света, као и ранијих година, од бројних грипозних и вирусних обољења. Како се фикција претворила у реалност? Да ли је коронавирус настао у лабораторији или је то само још једна од теорија завере?

Вакцина већ постоји, постоји само још мало да се створи додатна атмосфера. И у будуће ће се продавати превентивно вакцина против. У први талас це је примити 500.000.000 људи, рецимо. За ефикасну синтезу ефикасне вакцине потребно је 6-12 месеци пре нове болести, а све раније што буде понуђено под знаком је сумње и (не)ефикасности.

У овом периоду губитка кредибилитета тих централних светских институција урушава се читав глобални поредак, па после пандемије коронавируса вероватно следи светски економски колапс, који ће бити сличан оном из 2008. а вероватно ће имати и разорније последице. Затварање државних граница услед пандемије коронавируса показало је да је глобализам, као светски поредак, што би Маркс рекао, отишао на „ђубриште историје“, а идеја глобалне солидарности која је промовисана после II св. рата преко УН, мртва је деценију уназад.

Какве ће бити економске, а какве политичке последице покренуте пандемијом коронавируса? Да ли је вирус доказао супериорност ауторитарног типа државе у односу на демократски? Како би требало да реагује Србија или како је реаговала? Зашто није било паметно продавати Комерцијалну банку? Чињеница, да је поред великих здравствених проблема, панике и страха, свет доживео за кратко време три шока: прекид линије снабдевања тржишта, нафтни шок и финансијска тј. криза ликвидације. Хоће ли одсуство европске солидарности навести Србију да преиспита процес евроинтеграција?

Свако питање понаособ завређеује пажњу за адекватан одговор, али о томе у наредним разговорима. Додао бих на крају заједнички цитат, уз део славне Михаеле Рекл: “Човечанство је добило управо болест коју је заслужило. Престали смо да ценимо природу и зато смо добили такву болест да наш боравак у њој буде тако драгоцен. У природи све је повезано са свим, ако прекинемо ланац поремети се свеи настаје хаос/кошмар. Постали смо надничари на сопственој земљи. Престали смо да радимо у породицама због чега нас је ова болест закључала у наше куће, како би смо поново научили да функционишемо као породица. Престали смо да ценимо старе и болесне, те зато нам је ова болест дата да нас подсети колико су рањиви. Престали смо да ценимо болничаре и фармацеуте, да би сазнали колико су незаменљиви. Престали смо да имамо поштовање према својим учитељима и професорима, те зато је ова болест затворила школе и факултете, како би родитељи могли да предају сами. Мислили смо да можемо купити све, бити било где и са ким смо хтели, те зато смо добили овакву болест да схватимо да нисмо свемоћни. Слободно време смо проводили у шопинг центрима, у парковима, а зато их је ова болест затворила нама да схватимо да срећу не можемо купити. Велику пажњу смо усмерили на свој изглед, зато нам је ова болест покрила лица да схватимо да наша лепота тамо не постоји. Мислили смо да смо господари на овој планети, те зато смо добили ову болест да би нас нешто минијатурно, што се и не види укротило и дало нам мало понизности. Ова болест одузима много али истовремено нам даје прилику да толико тога научимо, те схватимо шта је најважније у животу”.

На крају, ваша порука?

Дакле, наслеђене особине од родитеља, стил живљења, здравље, квалитет живота, еко-амбијент, правилна исхрана, користи стари српски напитак (црни лук, кувано вино, мед, орах, боровница, сода бикарбона), провод и кретање у природи, интезивна шетња и физичка активност (са презнојавањем), ригорозна хигијена, што мањи боравак у затвореним просторијама, да се гледају лепе жене и заљубљује, веровање у себе и стручњаке у "борби" против опаких болести.

У овим условима, мада је то тешко грађанима, посебно старијим особама, Влада Србије је увела ванредно стање и полицијски час, а све у циљу превенције и раног мониторинга опаке заразе, на добробит свих. Издржаћемо, као и ко зна колико пута до сада, када је свима тешко.

Разговор водио: Божа Марковић-Несврћанин