Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Највеће светске пандемије (2. део)

rss

17.04.2020.

Епидемија (грчки: επι (епи)-"над, изнад" и δεμος (демос)-"народ, људи") је изненадно повећање случајева неке заразне болести у људској популацији у одређеном простору, које битно прераста очекиван број случајева (инциденција) у истој популацији. Епидемија је обично просторно ограничена, али ако се прошири на читаве земље, регионе или континенте и масовно захвати велики број људи називамо је пандемијом.

Фото: K. Kliche / Pixabay

Шпанска грипа: Како се Први свјетски рат почео ближити крају, становништво је почела десетковати нова болест, која је у пар мјесеци примила не само размјере епидемије, већ и пандемије. Шпанска грипа појавила се у марту 1918. и до краја исте године усмртила је скоро 40 милиона људи. За успоредбу, у целом И св. рату погинуло је од ратних збивања нешто више од 8 милиона људи. Сам узрочник смрти најчешће је била упала плућа, изазвана вирусом шпањолске грипе, попраћена најчешће обилним крварењем. 

Симптоми су иначе били класични симптоми грипе, уз то што су се јављале црне точке најчешће по лицу, а смрт је наступала у правилу 48 сати након заразе. Вирус шпањолске грипе узрокује микроб Х1Н1, а знанственици сматрају да је вирус прешао с птица на људе у САД-у. Назива се управо шпањолском грипом, јер су шпањолски медији највише писали о грипи кад се појавила, будући да Шпанија није суђеловала у И св. рату. Људски организам за разлику од птичјег није имао довољно развијен имунитет да се бори против те болести, као што амерички домороци нису имали имунитет на европске болести. Епидемија се након отприлике годину дана утишала, те је вирус преузео мање опасан облик, но процењује се да је од шпанске грипе умрло око 100 милиона људи.

Црна смрт која је 1348. године преполовила европско становништво, а усмртила је  велик број људи у Кини и Индији сматра се првом пандемијом. Симптоми су укључивали отечене лимфне жлијезде, грозницу, кашаљ, крваве избљувке и потешкоће с дисањем. Црна смрт је дуго сматрана епидемијом куге,  која се на људе преносила преко штакора и буха, но новија истраживања оспоравају ту теорију.
Наиме, неки научници сматрају да је болест која је у 14. веку харала Еуропом била слична еболи, те да се не ради о куги, будући да се ради о болести која може резултирати великим губитком крви. Иако се научници  не могу усугласити која је болест скривила толико смрти, историја је забележила као „Црну смрт“ због њезиног фигуративног значења, а не због акралне некрозе - симптома болести због којег би кожа болесника поцрнила због поткожног крварења. Осим по смртности болест је остала запамћена и по томе,  што је измијенила социјалну структуру ондашњег становништва, те је променила начин размишљања људи тог доба,  који су тада почели живјети за 'овај тренутак'.

Маларија је болест која је међу људима присутна око 4.000 година те је забиљежена и у неким грчким ђелима, те индијским и кинеским текстовима. Већ су у првим текстовима ондашњи научници повезали болест са комарцима. Наиме, маларија се преноси комарцима који болест преносе на човека док се хране његовом крвљу.Након што микроби који узрокују ту болест дошавши у крв, улазе у еритроците и уништавају их у потпуности. Симптоми укључују високу температуру, грозницу, бол у мишићима те главобоље. Маларија је, откад се појавила, узроковала велик број смртности широм света, те је број живота које је однела тешко проценити. Иако се маларија данас успешно лечи, она је још увек велики проблем у свету, посебно у сиромашним земљама,  где лекови нису доступни. На могућем ефикасном се цјепиву против маларије још увек ради.

Туберкулоза: У ДНК-у египатских мумија пронађени су узрочници туберкулозе што показује да и ова болест има дугачак стаж међу човечанством. Бактерија која се шири зраком, напада плућа узрокујући болове у плућима, слабост, губитак тежине, кашаљ и обилно знојење. У неким случајевима болест напад и мозак, бубреге и кичмену мождину.Велика епидемија туберкулозе започела је у Европи у 17. веку и харала је пуна два века. Позната као 'велика бела куга' била је изнимно велик проблем у афричким колонијама, те још данас десеткује сиромашно афричко становништво, иако за болест постоји и цјепиво и лек. Но ипак,  од оних који развију активни облик болести, сваке године на свету умире око два милиона људи, што туберкулозу чини најсмртоноснијом заразном болешћу иза АИДС-a.

Колера: Индијци су били упознати с колером од давнина, но остатак је света дошао у додир с том болести тек у 19. веку. Болест захвата цело танко црево, а узрокује пролив, повраћање, грчеве у мишићима, дехидрацију, олигурију и колапс. Имунолошки систем већине људи може лако 'победити' колеру, но само ако спрече дехидрацију у првих неколико дана. Болест се обично шири контаминираном храном и водом, а у ретким случајевима и непорсдним контактом људи. Колера је подстакла повећање бриге око хигијенских услова и навика, те се сматрало да је епидемија успешно заустављена и да је болест нестала. Но поново се јавила 1961. године у Индонезији и проширила на велик део света, те је присутна и данас. Сматра се да годишње од колере оболи 300.000 људи, те да од обољелих њих око 4.000 умре.

АИДС је засигурно најозлоглашенија и најраширенија болест данашњице. Појавила се негде 80-тих година прошлог века и отад убила више од 25 милиона  углавном младих људи. АИДС је кронична неизлечива болест узрокована ХИВ-ом (Хуман Иммунодефициенцy Вирус). Преноси се крвљу, сексуалним контактом, с мајке на нерођено дијете, током порода и касније дојењем. ХИВ оштећује и уништава станице имунолошког система и тако онемогућује организму да се „бори“ против бактеријских, вирусних и гљивичних инфекција,  с којима се иначе организам бори без икаквих потешкоћа. Насучници/знанственици сматрају да је болест прешла током 20. века с мајмуна на човека,  те се убрзо проширила и то поготово поновно по Африци, првенствено због неедуковости  становништва о болести. Према неким статистикама, тренутно је 33.2 милиона људи у свету ХИВ позитивно, а само 2007. године од АИДС-а је умрло 2.1 милиона људи.

Жута грозница је тешка вирусна болест коју преносе комарци. Проширила се поглавито по еуропским колонијама у Америци, те је и сам Наполеон након што је послао војску од 33.000 војника у Луисиану, а захваљујући жутој грозници вратило му их се само 4.000 живих, у страху да не остане без војске одлучио продати колонију. Типични симптоми жуте грознице су висока температура, грозница, главобоља, болови у мишићима те повраћање. Отказивање јетре узрокује да тијело поприми жуту боју, откуд и име болести. Успркос цјепљењима и лековима,  болест је у Јужној Америци и Африци још увек присутна, а смртност код те болести износи 30-50%.

Пегави тифус: за време ратова кад се нпр.  у рововима или логорима велик број људи налази у затвореном нечистом простору, велика је могућност да се појаве телесне уши с којима су се кроз историју  морали борити сви пренатрпани градови и простори. Телесна уш своједобно је харала за време ИИ св. рата када је и преносила пјегави тифус, односно рововску грозницу. Подизањем еко-хигијенског стандарда,  та је врста уши данас готово искорењена. Симптоми који се јављају код пјегавог тифуса су главобоља, губитак апетита, мучнине и висока температура. Будући да болест утиче на циркулацију, јавља се и гангрена,  те отказивање бубрега и упала плућа. Уз то, могу се јавити и халуцинације и отказивање срца. Повећањем санитарних услова, пегави је тифус нестао, премда се још понекад јавља у сиромашнијим деловима света.

Припремили:
Раде Биочанин
Божо Марковић-Несврћанин
Мубина Чолаковић

Коментара: 0


# Божа Марковић - Несврћанин Радомир Биочанин коронавирус
@



 

[ Додај коментар ]





Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима