Горњи Адровац

Како би смо сачували од заборава порекло неких руских породица пишемо нове редове у том циљу, али и зато што се углавном ради о добрим, дисциплиновани, радним и вредним људима који су наши суседи, познаници, пријатељи, као и сазнамо како су Руси после црвене револуције, бежали и у Краљевину Србију, КСХС, а и у новије време су многи Руси изабрали Републику Србији за своју земљи. Који су их разлози водили у земљу подршке- нашу Србију?

Поменом палим жртвама и полагањем венаца на спомен-обележје пуковнику Рајевском данас је порти цркве Свете Тројице у Горњем Адровцу обележена 144. годишњица Боја на Горњем Адровцу.

Текст са другачијим гледањем на Цркву Свете Тројице у Горњем Адровцу професора др Ненада Дукића велики подстицај да се о страдању руског пуковника о добровољца Николаја Николајевича Рајевског размишља другачије је у контексту приче двојице вајара, од којих је један Алексинчанин, да у Горњем Адровцу треба подићи споменик Љубави- Ани Карењиној и "Николи" Рајевском, па чак и списатељу романа "Ана Карењина" Лаву Толстоју.

Прошле године сам за у алексинац нет објавио текст о ретком стручњаку пореклом из Алексинца др проф Предрагу Новаковићу, дипломати ветринарске патологије, којих је само 2000 у целом свету. Изузетан успех за једног младића који није могао студира на Факултету за позориште и филм у Београду нити да се запосли у нашој земљи, али је зато отишао у Америку, као магистар ветерине тамо поново магистрирао, а потом у Канаду, у Саксатуну, на Универзитет, где је докторирао и постао дипломата…

У понедељак, 2. септембра поменом палим жртвама и полагањем венаца на спомен-обележје пуковнику Рајевском у порти цркве Свете Тројице отпочело је обележавање 143. годишњице Боја на Горњем Адровцу.

Одбор за обележавање празника, историјских догађаја, годишњица и јубилеја општине Алексинац у понедељак, 2. септембра организује обележавање 143. годишњице Боја на Горњем Адровцу.

План и програм обележавања битака значајних за историју - 143. годишњице Шуматовачке битке, 143. годишњице Боја на Горњем Адровцу и 213. годишњице Боја на Делиграду.

Црква Светог Арханглеа Гаврила у Житковцу ускоро би требало да има свој веб сајт и Фејсбук страницу, а о томе ће, ових дана, на састанку, одлучити Црквени одбор који има, заједно са председником и заменицима, 15 чланова.

Алексиначка котлина је била последња српска територија према Турској у 19. веку, чија села на истоку ка Нишу била су на турској и српској страни, а границу међу њима чиниле су дрвене ограде - прошке, саграђене од тесаних дрвених стубова оплетених прућем.

Нова монографија др Будимира Поточана о судбини Толстојевог јунака. Рајевски дао живот за ослобођење Срба од Турака