Миодраг Тасић

Не знам тачно колико нам добро иде, али свакако ме је срамота. Мислим зато што је много добро. А оне који су допринели да буде оволико добро, њих поготову треба да је срамота.

Сада када коначно знамо дан избора у Србији, можемо се на миру посветити том најважнијем догађају за грађане ове мале али напредне државе. Избори који живот значе.

Коначно смо сазнали дан избора у Србији. 24. април. Сазнали смо оно што су сви већ одавно знали. Тако је то у овој земљи сељака на брдовитом Балкану!

Како се ближи дан избора у Србији, тако расте број новоотворених погона и радних места, километри пруга, путева, долазе страни инвеститори.

Најпре да разјаснимо недоумице око наслова. Мишљење, разуме се, не може да се дели, (да се намеће). Свако мисли својом главом. Тако би требало да буде. Међутим, има изузетака!

Ко о чему, ми о изборима. Кад ће већ једном? Да нам сване. Да прогледамо. Да кренемо напред, брже, боље, јаче... Беше ли то оно олимпијско гесло?

И даље помно ишчекујемо изборе у Србији. Примећује се нервоза у народу. Код политичких странака, такмичара у тој страначкој трци, поготову.

Од избора у Србији нема прече ствари. Републички, покрајински, општински, само да их је што више. И да су што чешћи.

Од ове претплате неће бити ни за плате запослених. И како ћемо онда моћи да гледамо спортске преносе, уметничке филмове аутора попут Стивена Сигала, Чака Нориса, репризе реприза?

Србија је остварила невиђени напредак у протеклој години. Напредак се не види - рекли би злобници.