Миодраг Тасић

Србија је остварила невиђени напредак у протеклој години. Напредак се не види - рекли би злобници.

Година је на измаку. Своде се рачуни. Помаља се светла будућност. Само да не буде оно: „појавило се светло у тунелу, кад оно воз!“

1. Из мора глупости никада није изронио бисер мудрости! 2. Само вапијући у пустињи има потпуну слободу говора! 3. Последице сваког одлучног НЕ у српској историји могла је да сагледа само половина становништва! 4. Кад потону правда и част на површину исплива шљам1 5. Ко није са нама, тај је против нас. А наш циљ је друштво истомишљеника! 6. За наше политичаре важи уверење да их не треба много слушати. Посматрање је, напротив, неопходно! 7. Могу ли мрачни типови да понуде светлу будућност?…

Не знам колико су тачне недавне тврдње председника Томислава Николића да Србија више нема непријатеља?

Сведоци смо небројених достигнућа нашег руководства. У последње две-три године, последњих месеци, а посебно последњих дана. Да не буде забуне, не сматрамо да су ово последњи дани, већ се мисли на последње протекле дане.

Наше друштво оштро је подељено; на једној страни су лопови, а на другој они које још нису ухватили!

Деветог новембра 2015. године гласало се у Паризу о захтеву Албаније за пријем „државе Косово“ у пуноправно чланство Унеска.

Србија више нема непријатеља, изјави недавно Председник Тома Николић. Да је Аристотел данас жив, и да је Србин по националности, својом методом дедукције, извођењем закључака од општег ка посебном, дошао би до уверења да Србија има само пријатеље.

До власти се долази наслеђивањем, изборима или превратом. Први начин је већ помало ван моде. То јест, макар у оном делу света који се сматра демократским, није више уобичајен. Мисли се на оно када трон наслеђује син након смрти оца, краља, кнеза или већ неке крунисане главе.

Да, нажалост, и српски путеви, попут Господњих, чудни су и несхватљиви. То јест, путеви српских политичара. Мада, ни ту, ако ћемо искрено, нема превише тајанствености.