Прича о Србији одувек

Међутим, на потврду се још чека, јер немамо за сада историчаре тог капацитета, односно иако постоје због други разлога не иступају у јавност, иако би такви требали да предњаче. Они ретки су оспоравани, жигосани и неприхваћени, јер не користе податке из "победничке" историје. Нису корумпирани да би те лекције репродуковали, како сами тврде. Са новијом историјом се исто тако многи историчари не баве, са ретким изузецима, па и они који су за то од друштва плаћени, а у јавним иступима то сами потврђују. Много више народу саопштавају истину учесници у неким новим догађајима у популарним емисијама, као и представници партија које су за одбрану Србије у целости, односно у оквирима каквим је наша држава била у неко новије историјско време. Ретке су и целовите поставке о тој нашој историји. Постоји један новији музеј где су обједињени подаци о нашој мање познатој историји из времена "досељавања Срба на Хелм". У Нишу је и неки Алексинчани су га организовано посетили, као и два историчара из наше Општине који су тамо били. Таква историјска ризница је значајна, јер је у њој представљено време српских владара од прве половине осмог века. О томе су популарне књиге штампали у више хиљада издања, као нпр. Милић од Мачве у публикацији "Косовски бој у Герасимовом летопису" поводом шест века од Косовске битке. То је датум око кога се све врти: да ли су Словени у том веку досељени на Балкан, или смо ту одувек. Постоје докази да смо ту били и пре, на ширем простору Балкана и Европе, али ништа се не мења у главама људи, јер треба доста времена да прође колико се о овој нетачној историји причало да би се формирао ново знање, а треба да постоји и спремност да се ново прихвати. Ако је тачна тврдња да више од половине грађана Србије има сазнања које дају средства нових информационих технологија онда смо ми у стању да до многих искривљених и скривених историјских чињеница брже дођемо. То охрабрује и брже дође до читалаца нешто о чему се нагађа, ново је, свеже је, није бајато, а не кошта много, што је такође важно, баш захваљујући изумима великих Срба попут Тесле и других. Томе доприносе у новије време смели и информисани, многи стручни, али и други који знају износе  одређене историјске истине и то документују и тиме доказују своје тврдње. Постоје докази о нашем најстаријем календару, али и о томе да ти докази то наше много вековно постојање на овим просторима потврђују, али као да то не постоје. Учили смо и даље се у школама предаје германска балканологија. Ова западно- европска балканологија, германска и нордијска,  има оправдања да тако прича, јер се другачијом причом долази до тога да треба да се мења њихова историја, јер је наша старија. Докази су наш начин живот, познавање технологија , о чему сведочи Винча и наше писмо, Плочник- слике које прате текст, експлоатација руда  и много тога другог где су наши културни и други корени, а потврда су, између осталих, докази професора Кљусова о нашем ДНК и народа Европе.

Плочник је вишеструко значајан, по далекој историји и по Плочничкој битки, која се водила против Турака у том месту десет година пре Косовског боја. Интересантно је и то што преко овог историјског локалитета пролази стари пут за Приштину, што се на слици види. Искрено се надамо да ће то бити избегнуто у новој траси пута ка Приштини, јер су на том локалитету подигнути реконструисани праисторијски објекти и надвожњак је изнад југо- источног дела тог локалитета, а мозаик од четири слике представља поглед на северо- западни део налазишта на коме се јасно виде остаци зграда, купатила и други делови плочничког историјског насеља.

У разговору са једним угледним Немцем он је говорио да су ова подручја Балкана била насељена пре седмог века, али да су ту били други народи, а не ми. 

Зашто то тако мора да буде? Пре свега, јер на многим подацима нису скинуте ознаке тајности, како у свету, тако и код нас. Истина је да у Ватиканској библиотеци има толико мало доступних података, да би многи званичници у овој држави у држави дали чак и свој високи чин у тој служби само да завире у неке историјске документе. Не видимо најновије тврдње Немаца, католика који говоре отворено о уништењу Јевреја, Рома, Срба и неаријеваца у Другом светском рату и о томе да су фашисти знали да чине злочине, што се све окреће око ових питања која су део питања овог текста. Тако и наши службени документи су под заштитом више година него у другим, у том смислу демократичнијим земљама,  јер је тако законом прописано, па је у томе узрок да се много тога не сазна, наводно било би контрапродуктивно. 

Али, о историји многих новијих држава стање је другачије. Тако нпр. о државним тајнама  Сједињених Америчких Држава се много више и о много чему прича, скинуте су ознаке тајности са многих докумената, јер је код њих, због тога што имају акт о информацијама доступним јавности који је донет пре више од једног века, а с друге стране важе за колевку светске демократије, мада је ми тако не доживљавамо. Доказ да смо у праву су и сва нова догађања код њих после избора 46. америчког председника.

Увек кроз историју је било тако. Никола Тесла, као непризнати нобеловац са више десетина врхунских проналазака вредних Нобелове награде, није добио подршку оних, чији би капитал био угрожен Теслиним проналасцима. Заједно са њим у врху зналаца и иноватора има још доста Срба- Пупин, Миланковић, од старијих, а у новије време доста наших научника је радило на програму Аполо, а међу исељеницима има доста сенатора, бизнисмена и стручњака у разним областима.

С друге стране, ништа мање нису значајни Срби који су у царској Русији дали значајан печат у дипломатији, армији, руковођењу великим градовима, иноватори и други о којима се мало говори, али су они својим заслугама признати и заслужили значајно место које се у РФ цени, али ми то не знамо или ако знамо дражи нам је свако други него брат по крви, роду, вери и оружју.

Изгледа да је у свему томе кључ свих тајни, јер се тиме штити материјални интерес појединца или групе људи. Међутим, упркос свему откривено је много тога у Америци и може да се дође до многих података о тајним подухватима, председничким тајнама, Белој кући, злату, тајним резервама, кретању новцу, војним тајнама, али и обрнутој технологији- високој и модерној технологији, коју су амерички научници открили, уз помоћ многих научника из времена пре и у току Другог светског рата, до данас. Овде се мисли на многе немачке научнике који су радили за нацисте, да би затим прешли да раде за Америку. Сазнања великог нобеловаца А. Ајнштајна, али и пољских математичара, који су открили крипто машину за дешифровање нацистичких телеграма, су у томе била значајна. Дешифровање телеграма било је пресудно да се сазнају планови нациста за борбена дејства, али и да се конципира рачунар који је данас присутан скоро у свакој кући. Рачунар је некада био толико велики да је била једна већа соба да би био инсталиран. Данас је то један бољи телефон са преко хиљаду транзистора који пружа много информација, насупрот радио уређају на батерије, са малим бројем транзистора, који је још код неких људи омиљен. Напредак који је огроман и разумљив, а знања су уступљена и доступнија многима. Сматра се да су та знања уступљена човечанству од напреднијих цивилизација од наше. Тим знањем је баратао Никола Тесла, који је умро у сиромаштву. О његовој смрти у новије време има и  друга  верзија, као у случају многих легендарних личности и околности у којима су се налазили. Међутим, питање је да ли је био тако сиромашан када је правио вредне електро прото типове машина, као што су небески штитови, за које знају, вероватно, они најјачи, али и неки мали народи. Верујемо да су и Срби међу њима. Како? Слушамо доста о томе, али да ли то уважавамо и прихватамо? Не! Зашто? Зато што о томе мало знамо, и полазимо од тога да о то нисмо ништа чули, па немамо такво уверење које нам значи потврду тога. Питају се неверни одакле то сазнање другима. Просто, други су заинтересовани, читају и стално се информишу. Због тога су и на удару. Међутим, питање је да ли то свет не зна? Зна, насупрот нама, и по томе се влада. Зато су бољи и успешнији од других, где и ми спадамо, јер чињеница је да људи по рођењу имају сво знање које је до тог тренутка доступно човеку само питање је одабраних који то умеју да користе. То наши умни људи и доказују. С друге стране, сматрамо да смо увек имали људе пуне знања и да данас имамо способне људе који су моћни да реше многа питања. Ту су многи који нису отишли из земље, али и они који су са још већим знањима дошли и та знања пласирају сами и у свом аранжману. Зато треба те људе окупити и узети оно што желе да поделе са нама у интересу нашег напаћеног народа.

У наше опстајање уложено је доста. Велике су користи од савремене информационе технологиј и обрнуте технологије. Многе информације се успешно користе у одржавање нашег идентитета. Информације су доступне преко заштићених система, али се многе информације добијају преко текућих рачуна, телефона и на друге начин, прикупљањем података у анкетама, непосредним прислушкивање и преношењем информација у "глуву собу", а показало се да је аутор књиге- високо позиционирни официр из ове собе био на другој страни него народној, безбедности и много чега другог. 

Наша држава има дубоке народне корене. Прве јавне зграде у многим срединама биле су у приватном власништву. Стављане су у функцију државе на разне начине, јер су људи схватали значај тог улога. Недавно је говорио унук једног значајног Београђанина, пореклом из Свилајнца, који је задужио Београд, али коме је власт 1945. све одузела из идеолошких разлога, што тврди ауторка изложбе о Милошу Савчићу. Држава скромна и нејака, на почетку, полако се укључивала. Данас је ситуација другачија. Много тога се финансира захваљујући моћнијој и јачој држави. Људи који воде државу виде и знају више, али су и способни да нађу многа решења и познати су у јавности. На неким националним телевозијама говоре и други савременици о неким темама, као нпр. о агресији, ратној штети и о плаћању те штете за злочине и загађење, врло отворено мада о томе нису говорили кад су били у власти. Међутим, има и оних који су ту у томе, добро су плаћени и чувају само себе и свој интерес. Од таквих није имуно друштво од основе до врха. Долази време да се таквих друштво коначно слободи, је се и од водећих пита да ли су неки надлежни за одређена питања живи, јер не реагују. Живи су, али као да нису, јер да су нешто урадили, макар на своју руку и погрешно, бар би се причало о њима. Овако не обавештени су и неактивни на бруку свом имену и презимену и на штету свом месту и народу који од тога зависи. Иако због вируса короне носимо маске, маске ипак падају! То се види по одлучности да се такви удаље, скину са државног платног списка и ослободе буџетска средства државе за оно што је оправданије и корисније. Што се пре до тога дође бићемо боља и јача држава, а сви досадашњи успешни показатељи иду у том правцу.

Доказ нашег опстанка су темељи у које су сви по нешто уградили, али временом све то захваљујући свом напретку уопште прераста у нешто што се у свету и код нас препознаје и представља темеље за даљи, бржи и све обухватнији напредак нашег народа и државе, али и светске популације. 

Многи подаци су јавно саопштени, о некима се почиње да говори, а неки се не помињу увек и код нас. Чак се и нама блиске легенде од пре 145 година сврставају противно интересу наше средине неоправдано од еминентних твораца наших митова, а у томе им и ми помажемо, јер све то треба да буде замајац за развој наше средине, без обзира да ли је са Запада или Истока. Један млади Алексинчанин дизајнирао је за италијански Ферар, једна млада Алексинчанка је по завршеној дипоматској школи радила у МИД РФ код Лаврова, а постоје и други из разних значајних професија широм света. Богати смо у сваком смислу и то треба да се искористи, јер многи услови за то постоје, материјални,  економски ресурси, нове фабрике, традиционална отворена средина и у врху наше државе. Доказ да су ови редови нада и поглед, надамо се ка нечем новом, бољем, добром, одрживом и корисном за народ, али и докази да је Алексинац у великој Југи био одмах иза Београда, тада због рудника угља, а данас што су странци баш патент компаније Тесла из Америке пласирали Теслином иновацијом баш у Алексинцу. Питаће се многи где то и шта је то Теслино и то баш у Алексинцу. За то није требало друго него да се гледа алексиначка телевизија која је објавила да је иза Београда Алексинац други добио четири места компаније Тесла компаније из САД за напајање електро-мобила. Вест као и друго прошла је неопажено, због тога што иако нам је доступна ова иновација нисмо добили ни један електро- мобил у Алексинцу, а место где се налазе су невидљива, али су доступна за напајање струјом аутомобила која могу до пумпе да приђу локалним путевима. У међувремену, добила је такву пумпу Јагодина, а затим Ниш.

Ово и способност наших људи, младих и старијих, који могу да стварају нешто ново, доказ је да имамо снаге, које могу да дају одговор на нека од ових питања, али и они који се речима боре за Србију, као књижевник Драгиша Марковић у својој родољубивој песми из најновије збирке песама "На Косову цвјетају божури" каже:

"Моју кућу нико не може да сруши, 

у мени је Господ и љубаву души, 

Слобода ће једном Косовом да влада,

док постоји вјера-живеће и нада."

Нека нам је у име свега тога срећна наша 7529.- српска Нова година,уз жеље да нам буде још боље!

Текст и фото: Божа Марковић