Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Тридесет година од матуре Учитељске школе Алексинац, школе која је неоправдано укинута

rss

12.06.2022. Божа Марковић

Субота, 11.6.2022. у Алексинцу, дан Задушница, је уобичајени термин за окупљање алексиначких матураната. Окупили су се ове године матуранти Алексиначке гимназије, која ове године обележава 157 година постојања, који су обележили 55 година матуре, али сакупили су се и "учитељица" из 1991/ 92 школске године, последње генерације Учитељске школе, који су обележили 30 година матуре у овој школи која је укинута. На жалост многих професора, наставника и ђака, она не постоји, али је скуп организован у згради у којој су провели пет година школујући се за описмењавање деце у основном образовању.

Тридесет година од матуре Учитељске школе Алексинац, школе која је неоправдано укинута

Ова школа настала је 27.1.1871. године и била је једна од најстаријих после крагујевачке УШ. Учитељска школа у Алексинцу настала је гашењем београдске УШ, због револуционарне активности њених ђака, па се сматрало да ће се тиме слободоумни жар српске омладине тада угасити тим пресељењем. 

И Алексиначка гимназија и Учитељска школа Алексинац дала је много знаменитих ђака па би много простора требало да се сви помену. Алексинац чува успомену на знамените суграђане и становнике Општине Алексинац који су Алексинац чинили препознатљивим у своје време и данас.

Мање је познато да су Учитељску школу у Алексинцу похађали: Драгољуб Филиповић, аутор родољубивог циклуса песама "Косовски божури", Милорад Петровић- Сељанчица аутор познате песме "Играле се делије" и Михајло Заставниковић познат по песми из Првог светског рата "Креће се лађа Француска", многи врсни стручњаци, педагози, теоретичари међу којима је и Тихомир Ђорђевић.

Треба поменути од страдалих Ружу Леринц професора која је од Немаца стрељана у дворишту ове Школе, заједно са доктором Арпдом Шилом.

Школа је кроз време препозната као успешна и добијала је за свој рад признања и одликовања. Поменимо награду ФИДАК, хуманитарне организације из Вашингтона, САД, 1930. године и одликовања Краљевине СХС, као и послератне  Југославије.

Ова генерација слављеника је једна од најбољих, која је жртвована укидањем УШ, као и многи професори који су остали без посла. То је утицало на судбину многих, јер нису могли да наставе школовање у струци, па је доста њих остало са звањем учитеља. Многима је то био подстрек да се упишу на друге студије и заврше у највишем звању доктора  наука у земљи и иностранству. Професори су пребачени на друга нижа места у просвети.

Ову школу завршио је генерал Небојша Павковић, национални јунак у агресији НАТО снага, који неправедно и даље седи у затвору у Финској зато што је бранио своју земљу. Он се на то заклео бирајући часни позив официра Војске СРЈ. Велика је његова жртва, јер је само штитио народ и своју отаџбину од 19 најмоћнијих земаља света и неколико земаља из окружења које су уступиле своје територије за напад на само једну једину земљу- СРЈ.

У овој генерацији поред учитеља има правника, педагога, директора, бизнисмена у земљи и иностранству, важних личности у држави Србији данас.

Из ове генерације је Драгана (Миловановић) Сотировски, професор- мастер географије, новинар, уредник Дописништва РТС Београд у Нишу, начелник Нишавског управног округа, актуелна градоначелница Града Ниша и докторанд на студијама из географије.

Троје њих из генерације од 104 "учитељаца"је преминуло у доба короне: Дејан Лакићевић, Маја Младеновић и Марина Нешић, којима је уместо минутом ћутања одата пошта аплаузом, поздравом из доба короне, као и мр Марији Момчиловић, мр Богомиру Стевановићу, и професорима Радојки Милошевић и Јовици Гавриловићу.

Прозивци су присуствовали професори: мр Драгиша Марковић и Павле Насковић.

По речима мр Драгише Марковића УШ је  при обележавању 120 година њеног постојања када је отпевана химна: "Школо наша Учитељска", коју је маестрално искомпоновао Јовица Гавриловић, многи професори су плакали, а тадашњи министар просвете није нашао за сходно да пошаље телеграм, било за годишњицу или за укидање школе. Нажалост, УШ је укинута, а отворена Виша школа за васпитаче, чије је седиште у Ћуприји и нема никакве везе са образовањем учитеља- просветних радника. УШ пребачена је у Врање у рангу факултета.

За крај поменимо да је у Алексинцу рођен Велимир Рајић, праунук српског јунака Танаска Рајића, из Љубића код Чачка, аутор песме "На дан њеног венчања", заступљеној у новијој српској књижевној антологији Богдана А. Поповића.

Предлог да се постави табла на кући или подигне поменик у Алексинцу овом великану српског песништва Велимиру Рајићу је одбијен. О томе нико не брине, а сваки град би волео да има таквог песника. Сви градови су се одужили својим песницима подизањем споменика. Питање је да ли би се укинута Учитељска школа изборила за успешно решење споменика Велимиру Рајићу?

То питање припада школама и мислимо да би се УШ нашла у томе, с обзиром на професоре који су радили у њој. Ово кажемо оправдано јер је Алексинац био капија Европе, место проласка важних путева и личности (немачког цара Фридриха Барбаросе 1189. и турског султана Сулејмана).

Брањен је у току Првог српско- турског рата од 5000 руских добровољаца предвођених генералом Черњајевим и штабним официром- пуковником Николајем Рајевском. У том рату су учествовали и други добровољци из Грчке, Бугарске, Румуније, Црне Горе, Херцеговине- Крајине, Гарибалдинци из Италије и других европских земаљ.

Никола Рајевски је погинуо у Боју на Адровцу,чиме је изливена велика благодат на овај крај и донела му светску славу "Ане Карењине", најпревођеније дела после Библије. Горњи Адровац је зато вечно светилиште једној истинској љубави. Иако је Брђанка место љубави Алексинца, где су се рађале многе средњошколске љубави, она нема тај значај, кога има Горњи Адровац.

О страдању Алексинца у време Николе Рајевског писао је и чувени Виктор Иго, као председник тадашњег Друштва народа Европе.

Укрштања култура, начина живота, традиција истока и запада у Алексинцу, од давнина чинило га је важним местом у кнежевини, Краљевинама Србије и СХС и после рата тако да у свему није заостајао иза Београда. Рударство је утицало на развој Алексинца и региона, а Алексинац је био одмах иза Београда био по примањима, запошљености,  образовању, школству, уметности, култури, прогресу и моди.Управо зато је успешност боља страна многих алексиначкох ђака, па и "учитељаца" који су се окупивши се на 30- то годишњици матуре објединили те вредности, успешност, љубав, другарство и вечну везаност за град под Брђанком.


# Тихомир Ђорђевић Виктор Иго Драгиша Марковић Божа Марковић - Несврћанин Горњи Адровац Алексиначка гимназија Јовица Гавриловић Учитељска школа
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима