Алексинчани

Наш Алексинчанин, др наука ветерине Предраг Новаковић је за непуну деценију по одласку из земље, јер овде није могао да добије посао, иако је тада већ магистрирао на Факултету ветеринарске медицине у Београду, није се зауставио на звању доктора ветеринарских студија.

Српска научна елита од пре 5 дана броји 1000 младих доктораната. Међу њима и наша Алексинчанка, Ирена Раца, која је студент докторских студија на ПМФ-у у Нишу на смеру биологија са екологијом. Ирена је захваљујући томе што је студент који је основне студије завршила са просеком 10, уз то редован студент докторских студија, и све то са мање од 30 година изабрана у ред младих српских научника који ће водити истраживачке пројекте на домаћим факултетима и институтима.

Павле Радивојевић понос нашег града. Био је сам а њих 1200. Борба љута до последњег задатка. Он је први на листи, победник пријемног испита на факултету за софтверски инжињеринг у Београду. Павле Радивојевић је Алексинчанин па смо и ми поносни на њега.

Департман за историју Филозофског факултета у Нишу расписао је конкурс за најбољи есеј из Историје за ученике средњих школа и гимназија, на тему Пробој Солунског фронта и ослобађање Краљевине Србије 1918. године, а радови следећих ученика означени су као најбољи.

Јелена Димитријевић (1862-1945), књижевница, феминисткиња, вероватно прва жена са наших простора која је обишла свет, прва жена путописац, али и прва жена која је успевала да за живота своја дела објави.

Прилично историје на једној слици, о чему пише Зорица Пелеш, протин биограф, а преноси Фејсбук страница "Алексинац вечити град".

Велика Британија је 1837. године послала првога британског конзула, пуковника Џорџа Лојда Хоџиса, на двор кнеза Милоша Обреновића.

Обавеза ми је да створим радну, радосну и топлу атмосферу, испуњену љубављу и креативношћу, без песимизма и мрзовоље који коче стваралачки потенцијал

Ако сте се питали како изгледа кад шеик плати изградњу новог града у пустињи за 80.000 људи, ево одговора...

Позната је ствар да је првим модерним Олимпијским играма у Атини 1896. године присуствовао као једини владар, поред грчког краља, краљ Србије Александар Обреновић.