Породична фотографија Проте Стеве Димитријевића

На фотографији поред Проте седи његова дивна мајка Младена - Дена, која је била блиска рођака митрополита Михаила Јовановића Сокобања и математичког генија Михаила Мике Аласа.

Прва с леве стране стоји Протина јединица Десанка - Деса, која је у Солуну завршила француски лицеј и у Скопљу Учитељску школе и имала звање "Народна учитељица".

Преводила је за "Цариградски гласник" приче са руског језика, који је перфектно научила као дете у Кијеву и Моксви, док је Прота тамо боравио током студија. Сем руског знала је француски, немачки, грчки и турски језик.

Свирала је дивно и клавир, који је Прота поклонио 1937. године тек основаној Музичкој академији у Београду.

И била је сјајна домаћица. Пронашла сам њен дневник породичног буџета, који је водила док су живели у Призрену.

У том Десином дневнику нашла сам њен запис о издацима за путер, чоколаду и орахе, за торту коју је правила. Била сам фасцинирана сазнањем да су се у Призрену 1912. године правиле торте од чоколаде, путера и ораха, пошто су се у Титовој Југославији после ослобођења 1945. године торте правиле с машћу, а о чоколадама су Србкиње могле само да сањају, јер њих су добијали само одабрани другови и другарице "на тачкице" (удбаши, официри и сви који су служили слепо маршалу).

Сем те "слатке рубрике" у Десином дневнику ме је одушевила и још једна преслатка рубрика - КЊИГЕ. СВАКОГ МЕСЕЦА СЕ ИЗ КУЋНОГ БУЏЕТА ОДВАЈАО И НОВАЦ ЗА КУПОВИНУ КЊИГА!!!

На фотографији између Проте и његове мајке стоји његова дивна супруга Јелена - Лена, која је увек носила призренску прекрасну народну ношњу.

Скроз десно стоји Протина млађа сестра Даница - Дана, која је у Солуну учила свирање на харфи и француски језик. Њен супруг Александар - Алекса Прљинчевић, потомак лозе Немањића, био је професор у Скопљу, Пљевљима и у Призрену у Богословији. Били су велики пријатељи Петра Кочића.

Њихова најстарија ћерка, проф. др Босиљка - Боса Милошевић, била је некрунисана царица србске гинекологије, професор Медицинског факултета у Београду и директор чувеног ГАК-а у Београду, за чију изградњу је она управо била најзаслужнија.