Колумна Миодрага Тасића: Елита у Срба

Бројни ратови и разарања, погибељ српског живља у тим ратовима, уз свесрдну помоћ „ослободилаца“ који су почистили све оно што је остало од грађанске класе, потом бежанија из Србије на све континенте ове планете, и шта да очекујеш? Ипак је тешко било „колонизаторима“ који су сишли с брда и из разних вукојебина да поприме нешто од урбаног живота.

Да појаснимо, сељаци су свакако најтрпељивији и најиздржљивији део народа. И, свакако, најзаслужнији за победе у Балканским ратовима и у оба светска. Сељаци су прехранили народ у ратно доба, као и у оно поратно, њима нимало наклоњено. Онда када су их припадници „нове елите“, читај комунисти премлаћивали, хапсили, када су им чистили амбаре и оборе да би послали  помоћ у храни Албанији, Хрватима, Словенцима и осталим „братским“ народима. Захваљујући сељацима и шверцерима српски народ је опстао и на крају 20. века. У време невиђених санкција које је „демократски“ свет завео Србији, а у држави дивљала хиперинфлација. Да тада нисмо производили храну у довољним количинама за задовољење макар основних животних потреба, мало би сведока остало да говори о том (не)времену! Стога је непримерено говорити пежоративно о сељацима, односно користити сељаке за ниподаштавање било кога. То сељаци не заслужују. Они прави сељаци у селима. Што хране нацију и одгајају војнике за рат. Сељаци у градовима, у институцијама, државним установама…, друга су ствар. 

Но, позабавимо се ми елитом, које, наравно, има и сада у Србији. Као што је увек и било, а биће је и у будућности. Ако је веровати таблоидима који ревносно прате важна догађања у држави, чак половина нације прати једну такву елиту. Пробрани изданци овог јуначког народа смештени су у затвореном простору и њихов даноноћни живот, свађе, љубави, туче, интимне сцене половина народа помно прати. Дању и ноћу. Народ се уживљава у судбине јунака са тв екрана популарне телевизије. Буде ту и некакво гласање СМС порукама. На крају вишемесечног бивствовања јунака нашег доба, у забави названој „Елита“, дакле, потпуно одговарајући назив, сви ти елитни хероји зараде дебеле апанаже. Народ који је гласао и трошио паре на СМС поруке не жали да те паре потроши на ваљда себи сличне, мада у другим ситуацијама нимало нису дарежљиви. Уживели се људи у судбине својих фаворита, које, рекосмо, непрестано прате из дана у дан у „директном“ преносу. Да употребимо овај еуфемизам који свакодневно употребљавају неуки спортски коментатори што „директно“ преносе утакмице. Пренос само може бити директан. Снимак се не преноси!

Елита су, ето, глумци натуршчици у истоименој ТВ забави за милионе такође елитних гледалаца. Поменусмо да се сличан сличном радује. Врх такве елите је организатор те забаве. Власник телевизије која елитним програмом увесељава посрнулу нацију. На крају већи део колача од целокупног добро уновченог образовног програма припашће њему. Да би човек могао да купи још који стан, авион, брод, скупоцени ауто. И да неко његов истим тим аутомобилом може некажњено да гази пешаке на пешачком прелазу!

Да не буде забуне, није ово једина елита у српском народу. Елита седи у скупштини. Доноси законе. Води демократску дебату. Сучељавају се мишљења. Типично демократски и парламентарно. Неки посланици деценијама седе у скупштинским клупама. Постали су хероји нације. Попут напред помињаних из „Елите“. Још елитнији представници народа седе у министарским фотељама. И ту има неких који су деценијама на министарским функцијама.  Час у једном министарству, потом сасвим нешто друго, али непрекидно раде на ползу свог народа па имамо баш ово што имамо.  Додуше, две трећине министара делују потпуно конспиративно. Нити зборе, нит роморе. Не видиш их. Тек када им престане функција сазнамо да су били министри. Неће људи да се експонирају!

Елита седи и дела у образовним установама, у здравству, безбедносним структурама, научним институтима, финансијама, удружењима новинара, правника, судија, тужилаца, књижевника, спортским савезима, научним академијама,  врху цркве…  Једном речју, најбољи и морално беспрекорне громаде управљају нашим друштвом и креирају будућност.

Ипак, никада није све потаман. Мала смо нација, па таман и сви да смо припадници елите, опет није довољно. Мало људи. Не можеш пронаћи човека. Слично као оно што је Диоген тражио човека с упаљеном свећом у подне. Ваљда због те малобројности спадамо у најнеразвијеније земље у Европи. По оцени експерата из „Европе која нема алтернативу“! Не само да смо сиромашни, већ исти ти европски стручњаци тврде да назадујемо у демократији и људским правима. Која и до сада нису била на завидном нивоу. Корупција је свеприсутна у свим областима живота. Слобода штампе је упитна. Чак су оспорени и најдемократскији избори икада одржани код нас. Много је труло, а нисмо Данска.

Имамо елиту која је увек на бранику Отаџбине, то јест, увек поштено и честито врши своју дужност. Но, да би било још боље и напредније него што је сада, морао би и остатак народа да прогледа. Хоћу рећи да не жмури и да се не крије иза елитних управљача. Некада ће, можда, и ова елита бити склоњена, па ко ће онда преузети друштвену одговорност? Не вреди после кукати и, за евентуалне пропусте и лоше стране, кривити малобројне, тачније једног. Никада један не може бити нити заслужан за успех, још мање крив за све неуспехе и промашаје. То смо већ прошли. Самозваног маршала сви су кривили за све оно што нас је снашло, а себе оправдавали да нису смели да се супротставе иако су знали да много тога не ваља под маршалом. Како да не! Треба памтити оне који из страха или због свог комодитета не указују на грешке и промашаје иако их уочавају.

Да има наде, доказује фудбал. Фудбал уопште није споредна ствар ни у Србији. Фудбалска репрезентација Србије изгубила је катастрофално од Русије, али већ у следећој утакмици против Кипра победили смо с 1:0! Дакле, ствар је у томе да се разумно постави лествица коју хоћеш прескочити. И на личном плану, али важи и за ширу заједницу. Ако убудуће играмо фудбал против Андоре, Сан Марина, Фарских острва…, можемо се надати успесима. Тако би се на пољу економије требало поредити с Африком, на пољу демократије и људских права с Латинском Америком, екологија с Бангладешом, слобода штампе са Северном Корејом, права националних мањина са Хрватском. Верујем да би нам тада многи завидели!