Миодраг Тасић

Понекад је тешко схватити шта је писац хтео да каже. Мислимо на књижевно стваралаштво. Није лако разумети дубоке мисли исказане у књижевним делима. Често ни сам аутор није начисто шта је поента написаног!

Питање је без везе, казаће неко. Колико знамо, труло је у држави Данској. Шта нас брига за Данску? У Србији је све напредно, то јест, све иде као подмазано. Толико добро да се постидиш.

Животиње су на нижем степену развоја од људи. Разумљиво. Животиње се руководе инстинктима, људи, као разумна бића, разумом. Тако то бива.

Нада последња умире, али овде је реч о нечем другом. До сада, заправо до пре нешто више од пет година ништа добро није било.

Човек се понекад запита зашто је измишљен телевизор? Чему служи тај "прозор у свет?" Неки сматрају за образовање становништва. Други су мишљења да је првенствена улога телевизије забава и увесељавање!

Прође лето седамнаесто. Мислимо на годину која неумитно ишчезава. Као и ми с њом, уосталом. А оно, никако да сјаши, мисли се на притиске, уцене, претње, којима смо непрестано изложени. Свака сличност с догађајима и личностима, читај личношћу, случајна је и злонамерна од оних који би је потражили негде другде!

Живимо у интересантном времену. Догађаји се ређају као на филмској траци. Претње атомским ратом између две нуклеарне силе; Америке и Северне Кореје. Како да те не забрине? Мада смо ми Срби огуглали на све, па би вероватно и на радијацију. Постали смо имуни!

Крајем 19. и почетком 20. века на Балкану су постојале две самосталне српске државе; Краљевина Србија и Краљевина Црна Гора.

Да не буде забуне, мисли се на председника Зимбабвеа, Роберта Мугабеа.

Изгледа да Европа није више без алтернативе.