Миодраг Тасић

Почела предизборна кампања у Србији. Политичка „елита“, али и народ мале, напредне државе Србије својски се припрема за још једне судбинске изборе. После њих, у зависности од резултата избора, по једнима наставиће се развој, просперитет, напредак, очуваћемо државу у њеним уставним оквирима, порашће плате, пензије, имаћемо све ово што имамо данас, а можда и више од тога?

Ове јесени српски филм „Хероји Халијарда“ узбуркао је не само домаћу, српску јавност, већ и шире окружење. Јер, филм говори о спасавању америчких и савезничких пилота на окупираној територији Србије у Другом светском рату.

Она чувена, давно излизана максима старог Рима, хлеба и игара, да би народ био задовољан, важи и данас. У свим друштвима и под сваким режимом; како у либералној демократији, исто тако и у диктатурама, мање или више слободним системима. Мада је прилично тешко разлучити где влада а где престаје демократија, шта спада у људска права, слободе грађана, уопште где народ одлучује о најважнијим друштвеним питањима. Јер, како изгледа, може сваки режим себе да назива како хоће и жели, чињеница је…

Срби су народ који воли јаког вођу. Оца нације који ће решавати сваки њихов проблем. Коме ће указивати на неправде, је л' те, пошто у сваком друштву, па чак и најнапреднијем има нечега што срећу квари обичном смртнику, да не кажем раднику, сељаку и поштеној интелигенцији!

Опао је мало ентузијазам српске власти ка „Европи која нема алтернативу“! Народ нешто никада и није био претерано одушевљен истом том Европом. Зашто би и био?

Свечани хуманитарни концерт „Русији и Белорусији с љубављу“, посвећен деци Донбаса, одржан је 16. јуна у Руском дому у Београду. Концерт су организовали српски Сабор удружења и Друштва српско-руског-белоруског пријатељства.

Српско друштво је озбиљно подељено. И то баш у тренутку када нам је јединство најпотребније. Мада, за тим јединством се посеже онда када властима загусти.

На овогодишњи, IV међународни конкурс за најбољи афоризам, који заједнички организују Удружење стваралаца у култури УСУК „Завичај“ из Житковца и породица преминулог житковачког сатиричара Павла Тончића, учешће је узело 118 афористичара из Србије, Реублике Српске, Федерације БиХ, Хрватске, Црне Горе, Северне Македоније, Словеније, Канаде, Мађарске и Бугарске.

Није баш сјајно време у Србији. Почев од атмосферских прилика, свакодневне, суморне, јесење кише усред маја, до трагичних догађаја којима смо сведоци свакодневно. Завладао немир, апатија, опште разочарање народа.

Изградњу српских ауто-путева највише поздрављају они који њима никада неће проћи!