Миодраг Тасић

Заоштрава се политичка борба у Србији. Тече изборна кампања, па се странке, коалиције и истакнути појединци такмиче у привлачењу гласача за наступајуће изборе.

У Србији још је на снази ванредно стање. Данас, 4. маја текуће 2020. године и даље не смемо из куће после 18 часова. Забрана кретања или како неки то називају „полицијски час“. Ако си обичан смртник, немаш специјалну дозволу за кретање у време забране изласка из куће или стана до наредног јутра у пет сати, а крочио си на улицу, па те нахвата полиција, следи казна између 50 и 150. 000 динара! Како коме. Све зависи од слободног судијског уверења!

Најсмешнији или какав већ коронавирус, тек Србију само што није бацио на колена. Ништа од шопинга у Италији, али, на срећу ни гробља нису постала тесна. Србија је озбиљна земља.

У тренутку писања овог текста (3. март 2020.) званично је објављено да је у Србији пет особа заражено такозваним корона вирусом. Више нема шале. Док су Кинези оболевали масовно, потом Јужна Кореја и Иран, све је то изгледало далеко и неважно по нас, Србе.

Мала бара, а много крокодила. Изгладнели рептили, у недостатку хране, кидишу једни на друге. Гризу се крволочно. Откину реп или ногу једном од оних мањих, слабијих.

Чини се да у Србији више не може да се дише. Неки мисле да због тога што је отежано дисање, да у Србији нема живота! Међутим, то је претерано и преувеличано гледиште. Као и све у Србији, уосталом.

Чувена реченица српског државника Николе Пашића најбоље осликава не само његово доба, већ и ово, данашње, скоро сто година после Пашића. Дакле, може и овако и онако. Зависи од тога ко гледа, и како гледа! Што је за једне црно, за друге је бело. И обрнуто. То јест, једни виде добро у нечему, да не кажем брже, напред, боље, други, напротив у томе истоме виде само лоше, поражавајуће, катастрофално. Тако је то. Не може се свима угодити.

Изгледа да је стварно дошло време када нас ништа не може изненадити. Чувена максима самоуправног социјализма коначно је заживела у стварности. Јер, оно раније, то је било само привидно. Као ништа нас не може изненадити, некада, а путаре изненади снег у јануару.

Афоризми Миодрага Тасића

Да не буде забуне, не мислимо на криминал. Сачувај Боже! Мада, многи су се од криминала овајдили. Били су нико и ништа, па онда разним мутним пословима се обогатили. Прогледали појединци, потом и њихове породице, шира фамилија, браћа, побратими, кумови, љубавнице… И тако даље, и тако шире!