Миодраг Тасић

Десило се чудо. Србија се пласирала на светско првенство у фудбалу 2022. године у Катару. Победом у последњем колу против фаворизоване Португалије, европског шампиона у фудбалу и једне од најјачих ногометних велесила, и то још на гостујућем терену, у Португалији.

Опречна су мишљења о томе како и колико Влада Србије обавља свој посао. Иде се из крајности у крајност. По једнима, Влада постоји само на папиру. Председница Владе, као и министри, ни о чему не одлучују самостално. Они само спроводе туђе налоге. У овом случају, Председника Србије!

Како време лети! Није прошло ни месец дана од настанка чланка с истим насловом, само први део, у коме аутор текста, моја маленкост, тврди да у земљи Србији има два основна разлога за задовољство и срећу народа; хлеба и игара. Као хлеб је јефтин и већини Срба доступан, а игре, овакве или онакве, свеприсутне и довољне да увеселе пук. Међутим?

Горњи Адровац је само једно село у нестајању у Србији. Можда педесетак, махом старијих житеља, још увек живи у овом маленом алексиначком селу. Годинама уназад затворена је сеоска школа. Ниједно дете није рођено у Адровцу!

Није да Србија гори од суше и превисоке температуре. Бар тренутно не. Тропску врелину најзад замениле кише. Али, какве кише? Олујне, монсунске, рекло би се. Обилне падавине изазвале поплаве, одроне, клизишта. Град величине кокошјег јајета обрао воће и поврће, житарице у бројним насељима, поломио прозоре и црепове, полупао аутомобиле. Није као у Немачкој на срећу, но ни ово није мало за Србију међу шљивама.

Удружење стваралаца у култури „Завичај“ из Житковца и породица покојног житковачког сатиричара Павла Тончића организовала је почетком 2021. године други конкурс за најбољи афоризам. Завршна манифестација је одржана у суботу 3. јула на летњој позорници иза амбуланте.

Често чујемо од српских званичника како је нешто први пут у историји Србије, да никада боље није било, да се данас највише гради, ствара, привређује. На такве тврдње представника садашње власти многи иронично одмахују руком или негирају у потпуности њихове изјаве. Штавише, неретко се спрдају с таквим наводима. Међутим, свако иоле поштен и непристрасан мора признати да је збиља много тога данас први пут у историји Србије. Чак јединствен пример!

Други конкурс за најбољи афоризам, који је расписало Удружење стваралаца у култури „Завичај“ из Житковца и породица прерано преминулог житковачког сатиричара Павла Тончића, привукао је одзив шездесет аутора из Србије, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, а један афористичар је послао радове из далеке Канаде.

Мало смо парафразирали познату пословицу „зрно по зрно-погача, камен по камен-палача!“ Језички исправније било би палата, али палача се римује с погачом. Овде је реч о тридесет евра које држава Србија великодушно поклања својим грађанима.

Откако знам за себе, а није мало, код нас се води континуирана борба државе против криминала. Тако је било до пре двадесетак година, а у последње две деценије држава води немилосрдну борбу против мафије!