Миодраг Тасић

Време је да завршимо причу о изборима у невреме. Ускоро наступа предизборна тишина, а у недељу је дан Д за такмичаре на изборима. То јест, странке и коалиције које су се одважиле да учествују на изборима или ће постати пуковници, или покојници. Неки ће бити на коњу, други у прашини. Нестаће с политичке сцене. Надајмо се заувек!

Корона не јењава. Вирус хара Србијом и даље. Јавни скупови одобрени, али у исто време нема предизборних митинга. Можеш слободно на стадион, а не можеш уживо да чујеш и видиш омиљену политичку фигуру.

Корона полако одлази у историју. Макар што се медија тиче. Нема више ни ванредног стања, „струка“ се повукла с малих екрана, враћа се публика на стадионе. Засад максимално хиљаду људи на трибинама, али пре короне није их било ни толико. Све се поклопило с предизборним активностима. У сусрет изборима заказаним за 21. јун текуће године!

Заоштрава се политичка борба у Србији. Тече изборна кампања, па се странке, коалиције и истакнути појединци такмиче у привлачењу гласача за наступајуће изборе.

У Србији још је на снази ванредно стање. Данас, 4. маја текуће 2020. године и даље не смемо из куће после 18 часова. Забрана кретања или како неки то називају „полицијски час“. Ако си обичан смртник, немаш специјалну дозволу за кретање у време забране изласка из куће или стана до наредног јутра у пет сати, а крочио си на улицу, па те нахвата полиција, следи казна између 50 и 150. 000 динара! Како коме. Све зависи од слободног судијског уверења!

Најсмешнији или какав већ коронавирус, тек Србију само што није бацио на колена. Ништа од шопинга у Италији, али, на срећу ни гробља нису постала тесна. Србија је озбиљна земља.

У тренутку писања овог текста (3. март 2020.) званично је објављено да је у Србији пет особа заражено такозваним корона вирусом. Више нема шале. Док су Кинези оболевали масовно, потом Јужна Кореја и Иран, све је то изгледало далеко и неважно по нас, Србе.

Мала бара, а много крокодила. Изгладнели рептили, у недостатку хране, кидишу једни на друге. Гризу се крволочно. Откину реп или ногу једном од оних мањих, слабијих.

Чини се да у Србији више не може да се дише. Неки мисле да због тога што је отежано дисање, да у Србији нема живота! Међутим, то је претерано и преувеличано гледиште. Као и све у Србији, уосталом.

Чувена реченица српског државника Николе Пашића најбоље осликава не само његово доба, већ и ово, данашње, скоро сто година после Пашића. Дакле, може и овако и онако. Зависи од тога ко гледа, и како гледа! Што је за једне црно, за друге је бело. И обрнуто. То јест, једни виде добро у нечему, да не кажем брже, напред, боље, други, напротив у томе истоме виде само лоше, поражавајуће, катастрофално. Тако је то. Не може се свима угодити.