Миодраг Тасић

Није да Србија гори од суше и превисоке температуре. Бар тренутно не. Тропску врелину најзад замениле кише. Али, какве кише? Олујне, монсунске, рекло би се. Обилне падавине изазвале поплаве, одроне, клизишта. Град величине кокошјег јајета обрао воће и поврће, житарице у бројним насељима, поломио прозоре и црепове, полупао аутомобиле. Није као у Немачкој на срећу, но ни ово није мало за Србију међу шљивама.

Удружење стваралаца у култури „Завичај“ из Житковца и породица покојног житковачког сатиричара Павла Тончића организовала је почетком 2021. године други конкурс за најбољи афоризам. Завршна манифестација је одржана у суботу 3. јула на летњој позорници иза амбуланте.

Често чујемо од српских званичника како је нешто први пут у историји Србије, да никада боље није било, да се данас највише гради, ствара, привређује. На такве тврдње представника садашње власти многи иронично одмахују руком или негирају у потпуности њихове изјаве. Штавише, неретко се спрдају с таквим наводима. Међутим, свако иоле поштен и непристрасан мора признати да је збиља много тога данас први пут у историји Србије. Чак јединствен пример!

Други конкурс за најбољи афоризам, који је расписало Удружење стваралаца у култури „Завичај“ из Житковца и породица прерано преминулог житковачког сатиричара Павла Тончића, привукао је одзив шездесет аутора из Србије, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, а један афористичар је послао радове из далеке Канаде.

Мало смо парафразирали познату пословицу „зрно по зрно-погача, камен по камен-палача!“ Језички исправније било би палата, али палача се римује с погачом. Овде је реч о тридесет евра које држава Србија великодушно поклања својим грађанима.

Откако знам за себе, а није мало, код нас се води континуирана борба државе против криминала. Тако је било до пре двадесетак година, а у последње две деценије држава води немилосрдну борбу против мафије!

Давно је неко рекао да је фудбал најважнија споредна ствар на свету. Споредна је, можда, некада и био, али у последњих стотинак година свакако више није.

Макар у последњих осам-девет година Србија предњачи у региону, Европи, а и шире. Најпре је ту невиђени (буквално) привредни раст! И онај фамозни БДП! Раст плата и пензија, повећана запосленост грађана, инвестиције, нове фабрике...

Чини се да се ситуација на Балкану мења полако, споро, једва приметно, рекли би нестрпљиви, али, ипак, неки помаци су очигледни. Ко би очекивао, на пример, да ће у Црној Гори власт бити промењена на изборима?

Полако али сигурно истиче и туробна 2020. година. Некима се ових неколико дана до „Срећне Нове 2021.“ отегло као гладна година. Никако да већ једном видимо крај овој мучној, коронарној години. Као да ће наредна бити нешто боља. И што се тиче Ковида 19, али и уопште.