Алексинац

За столовима кафана у Алексинцу могу се још чути приче о томе како су се у некадашњим крчмама и бифеима, којих је средином 19. века у овој варошици било чак 36, уз чашу вина или ракије ковали устанички планови и померале државне границе.

Једна од прича (или легенда) о постанку и имену вароши Алексинац, према досадашњим истраживањима, записана је 1851. године, чува се у Архиву САНУ, а записао ју је Гаврило Протић, секретер Ђумрука алексиначког. Прича каже...

Највећа љубав Ане Карењине, хумор и сатира, Вампир и Тома Здравковић, џез. Све то у малом месту које најбоље познајемо по рударима.

Један од најпознатојих српских фотографа, мајстор фотографије Хаџи Миодраг Миладиновић је најверније дочарао последице зверског Нато бомбардовања Алексинца.

Пуковник Рајевски, који је Толстоју послужио као прототип за лик Вронског, погинуо је у бици за Адровац, као добровољац у српској војсци, јурећи да, у првим редовима, одбрани част свог породичног имена и чина, после увреда које му је изрекао главнокомандујући генерал Черњајев.

До пре неколико година Дан општине Алексинац прослављан је 13. октобра, а од 2004. године прославља се 5. јуна.

Соко је била организација за телесно васпитање и вежбање настала у Чешкој 1862. године. Проширила се на све словенске земље, а у Алексинцу је била активна од 1911. до 1941. године. Нажалост, после 2. светког рата никада није обновљена, а значила је пуно на развоју физичке и духовне културе и окупљала најбољу омладину.

На више од 500 стотина страна читаоцима жељним историјских података и анализа догађаја, презентовани су подаци везани за период од 1889. до краја Првог светског рата.

Мемоарску књигу Косте Стојановића „Слом и васкрс Србије” недавно је објавила Радио-телевизија Србије. Коста Стојановић 1867-1921, математичар, државник, утемељивач математичке економије, претеча кибернетике, визионар, преводилац, песник, остварио је изузетну синтезу различитих наука и друштвени живот тумачио математичким законитостима.

Републички завод за статистику у публикацији „Најчешћа имена и презимена" први пут у дугој традицији спровођења пописа у Републици Србији, на основу резултата Пописа становништва, домаћинстава и станова 2011. године, објављује податке о именима и презименима.