Алексинац

Објављујемо чланак Милослава Самарџића "Битка на Буковику" који је објављен у часопису трагања бр. 11 за 2008. годину, како би читаоце упознали са историјским чињеницама око ове највеће битке крвавог грађанског рата на територији Србије, у којој су Срби убијали Србе.

Kако је ових дана актуелна тема снимање документарно-играног филма о пуковнику Рајевском, преносимо текст из књиге "Црква Свете Тројице у Горњем Адровцу - спомен црква руском пуковнику Николају Николајевичу Рајевском", професора Зорана Стевановића

У шуматовачкој шуми, помало сакривена од јавности, налази се храм Свете Тројице. У идиличној атмосфери, пре свега због природе која је окружује, омиљено је место Алексинчана за излете у природу.

У Трњану је до 1833. постојао манастир Св. Петке који су срушили Турци, обновљен је 5 година касније 1841. године, али као црка Св. Петке (Википедија)

Присуство Римљана у Поморављу траје од друге половине II века пре Христа, времена римских експедиција према територијама северно од провинције Македоније.

Недавно је на порталу sketchfab.com постављена 3D анимација споменика жртвама НАТО бомбардовања у Алексинцу

Нема међу алексиначким живљем оних који памте прву пошту у граду, али то их не спречава да с поносом говоре о томе да је први српски телеграм послат за Београд пре 160 година управо из њиховог града.

Иза срушених зидова некадашње Алексиначке пиваре крије се готово два века стара прича о првом индустријалцу на југу Србије Јовану Апелу

За столовима кафана у Алексинцу могу се још чути приче о томе како су се у некадашњим крчмама и бифеима, којих је средином 19. века у овој варошици било чак 36, уз чашу вина или ракије ковали устанички планови и померале државне границе.

Једна од прича (или легенда) о постанку и имену вароши Алексинац, према досадашњим истраживањима, записана је 1851. године, чува се у Архиву САНУ, а записао ју је Гаврило Протић, секретер Ђумрука алексиначког. Прича каже...