Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Како је зидана црква у Горњем Адровцу

rss

11.08.2013. Српско наслеђе

Пуковник Рајевски, који је Толстоју послужио као прототип за лик Вронског, погинуо је у бици за Адровац, као добровољац у српској војсци, јурећи да, у првим редовима, одбрани част свог породичног имена и чина, после увреда које му је изрекао главнокомандујући генерал Черњајев.

Како је зидана црква у Горњем Адровцу

Претходни текст: Пуковник Рајевски - Погибија Аниног љубавника

Писма краљице Наталије

Када и како је дошло до тога да, поред скромног споменика, на месту погибије, буде подигнута црква посвећена пуковнику Рајевском? Ко је био ктитор? Каква је била улога краљице Наталије у томе подухвату и зашто се такорећи све до јуче, није ни знало на чијој је парцели, то јест њиви, изграђена спомен-црква у Горњем Адровцу?

Сва та питања остала су мање-више отворена. Зато се, мирне душе, може рећи како су тек објављена "Писма краљице Наталије Обреновић" помогла, као историјски извор првог реда, да се разјасне неке недоумице. Једна од битних односи се на то од кад и са ким су вођени преговори о изградњи цркве. С обзиром на садржај два писма српске краљице из 1887. године, јасно је као на длану да се баш у то време почело преговарати о подизању храма. Пошто тада већ није више била у животу грофица Ана, мати пуковника Рајевског, то је онда породичне интересе заступао његов брат Михаил.

Те и друге појединости износи, прегледно и јасно, краљица Наталија у своме писму од 21. августа 1887. послато из Бадена генералу Сави Грујићу:

"Од свег срца вам захваљујем што сте тако брзо испунили моју жељу која се односила на место убиства пуковника Рајевског и одмах ћу његовог брата известити да сам обећање испунила. Искористићу још једном вашу доброту и замолићу вас да ми пошаљете скицу коју ћу овде ископирати и направити фотографију ограђеног места. Мислим да би било праведно обештетити већ сада сељака чији је то терен и на који он плаћа порез па вас молим да у том смислу издате налог...

Скица и фотографија, које се не помињу у писму, указују да су тада чињени, свакако, први и вероватно неопходни кораци за упознавање услова и околности на терену да би се могло приступити изради пројеката. О томе се, уз несебичну помоћ генерала Грујића, постарала лично краљица Наталија, која је ради тога посла била у преписци с Михаилом Рајевским.

У другом писму, из Фиренце, од 25. децембра 1887. такође упућеном генералу Грујићу, она је написала и следеће:

"Примила сам писмо од Рајевског, који је био дирнут нацртом који сам му послала, и бићу вам врло захвална и за фотографију. Писаћу Јакшићу да среском начелнику преда 60 франака..."

Последње речи овог навода из писма краљице Наталије односе се на новац. За шта је био намењен? Можемо само претпоставити да је краљица, у складу са својим залагањем, одлучила да она лично "праведно обештети" сељака за његову њиву. За неку другу сврху, није ни имало разлога да шаље новац.

Дирљиво је, свакако, с коликом је племенитом разборитошћу српска краљица размишљала о једном адровачком сељаку и с коликом се обзирношћу односила према његовом иметку. И уместо да се такав велики гест не заборави и да се сачува можда и као драгоцено породично предање, потпуно је ишчезао из сећања данашњих Адровчана. Ипак, благодарећи труду и помоћи умног и истрајног свештеника Славољуба Петровића успели смо да дознамо не име, него имена оних о чијим је поседима била реч.

Али пођимо редом. Плац око цркве простире се на хектар и десет ари. Катастарска парцела уведена је у земљишне књиге 1937. године под бројем 1542 као "добро цркве пуковника Рајевског", КО Горњи Адровац. Прва парцела, паралелна према путу, припадала је Миленку Живадиновићу и простирала се, отприлике, до споменика пуковнику Рајевском. На њој је била саграђена спомен-школа са именом овог јунака. Друга парцела, од споменика па даље, у правцу запад-исток, била је власништво Новака Стевановића. Овог адровачког домаћина стрељали су бугарски окупатори 17. марта 1917. у осамдесетој години живота, што значи да је био рођен 1837. године. Имао је три сина - Драгутина, Димитрија и Светомира, стоји записано на споменику у Горњем Адровцу.

Дакле, на парцели Живадиновића изграђена је школа, док је на парцели Стевановића подигнута црква.

Владика нишки зида цркву


Рањени руски добровољци прелазе Дунав, на повратку у Русију: Тело Рајевског пренето је у Београд, где је одржано опело у Саборној цркви, на коме је чинодејствовао митрополит Михајло, затим су посмртни остаци спуштени на лађу, на Саву - испраћају је присуствовао цео Београд

Од погибије пуковника Рајевског и потоње жеље породице да се то место обележи црквом, па до почетка радова, прошло је више од две деценије. Према пројектима добијеним из Русије започета је изградња цркве и школе 1902. године. Пошто ни о томе нема писаних докумената, празнину по-пуњава још једна сачувана легенда. Наиме, грофица Рајевска поверила је владици нишком 3 000 дуката за градњу оба објекта. Међутим, радови су завршени према плану а утрошен је тек сваки трећи дукат. Преостали новац, читавих 2 000 дуката, како каже легенда, владика је вратио грофици Рајевској.

На северном зиду храма налази се мермерна плоча на којој је, поред имена ктиторке, и име тог нишког владике:

"Трудом и надзором епископа Нишког г. Никанора Ружичића о трошку ктиторке племените госпође Марије Рајевске озидан је овај свети храм и освећен 2. септембра 1903. године."

Црква је посвећена Светој тројици. Складних је пропорција, са карактеристичним правим угловима. Основа је у облику правилног грчког крста са тремовима између крстова. Централни простор засведен је куполом. Фасаде су обложене керамичким плочицама груписаним у виду мозаика. Унутрашњи зидови су осликани живописом. Предлошке за фреско-декорацију урадио је руски сликар В.М. Васнецов. Извођење живописа поверено је сликару Д. Обреновићу.

Иако је од изградње цркве у Горњем Адровцу прошло само нешто више од деведесет година, остаје неразјашњено важно питање - ко је била ктиторка, грофица Марија Рајевска? Замешатељство је потпуно јер се за ктиторку узимају час мати или сестра, час тетка или снаха пуковника Рајевског.

Ко је ктитор Цркве у Адровцу


Краљица Наталија лично је посредовала да се испуни жеља породице грофова Рајевских, да се на месту погибије пуковника Рајевског, подигне црква

Да видимо најпре ко није могао бити ктиторка и зашто. Грофица Ана Михаиловна Бороздиној (1819-1883), удата Рајевски, мати пуковника Рајевског, умрла је две деценије пре него што је саграђена црква у Адровцу. њену смрт помиње у својим мемоарима Алимпије Васиљевић:

"Чудна је судбина и те племените жене, после рата, она је дошла у ослобођену Бугарску да сиротињи, којој су родитељи у борби погинули, раздели милостињу, па је зликовци убише и опљачкаше!"

Мати, очигледно, није могла бити ктитор, а да је то макар тестаментом завештала, онда би на ктиторској плочи стајало њено име. Што се тиче могућности да је била сестра, то отклањају биографски подаци о породици пуковника Рајевског. У њима се не помиње да је имао иког осим рођеног брата Михаила. Ако се као могући ктитор узме тетка, удата за чувеног генерала генерала Орлова, који је пријатељевао с Пушкином и заједно с њиме припадао декабристима, онда се она не би уписала као ктитор својим девојачким, него својим презименом удате жене.

Важан траг о идентитету грофице Марије Рајевске садржи писмо од 22. фебруара 1901. које је Јелена Новаковић, супруга српског посланика у Петрограду Стојана Новаковића, упутила своме сину Милети, студенту права у Паризу. У писму наводи и следеће:

... Били смо такође у посети некој госпођи Рајевској а о рођењу принцези Гагарин. Ове исте принцезе био је девер, тј. брат мужевљи покојни Рајевски који је погинуо у нашем рату са Турцима 1876.године. Жена погинулог Рајевског оставила је тестамент да се начини црква на оном месту где је овај племенити јунак пао. Сада се воде преговори око посланства о плану и извршењу те жеље па смо ишли тога ради...

Преговоре о изградњи цркве, које је с краљицом Наталијом започео брат пуковника Рајевског, сасвим је природно да оконча у својој кући и уз помоћ своје супруге. Ово тим пре што после смрти мајке и, како из овог писма дознајемо, супруге, ближих сродника није ни преостало.

Упркос помену тестамента чини се, ипак, најверодостојније да оно што је започео брат Михаил оконча снаха Марија Рајевска, а то име се уосталом и налази на ктиторској плочи.

Липе из Разумовске

Изван претходних разматрања црква Светог Тројства у Горњем Адровцу посвећена пуковнику Рајевском налази се на једној упечатљиво издигнутој заравни која доминира читавим пределом. Од пута па до улаза у храм истичу се дрвореди липа које су донесене, како каже још једна легенда, из села Разумовске у Украјини, са некадашњег имања грофа Рајевских. Свето словенско дрво, какво је од памтивека липа, наткриљује на овом месту, ваљда као нигде другде, и легенду и стварност о рату 1876. у којем је братство по оружју Срба и Руса овековечено споменом какав је ова знаменита црква.

Када је погинуо, Рајевски је имао само 36 година.

 


# црква Горњи Адровац фотографија школе
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима