Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Соколи у Алексинцу 1911. - 1941.

rss

12.02.2013. Аутор: Зоран Стевановић, проф. Алексиначке новости

Соко је била организација за телесно васпитање и вежбање настала у Чешкој 1862. године. Проширила се на све словенске земље, а у Алексинцу је била активна од 1911. до 1941. године. Нажалост, после 2. светког рата никада није обновљена, а значила је пуно на развоју физичке и духовне културе и окупљала најбољу омладину.

Соколи у Алексинцу 1911. - 1941.
Настанак соколског покрета

Соко је била организација за телесно васпитање и вежбање, и настала је најпре у Чешкој.

Прво соколкско друштво основао је Мирослав Тирш у Прагу 16. фебруара 1862. године.

Исте године основано је још седам соколских друштава у Чешкој и једно у Моравској.

Из Чешке соколски покрет се раширио по свим словенским земљама, чак и међу исељеницима у Америци. Чланови „Сокола“ су били искључиво Словени, и словенског порекла. Поред спортског и такмичарског карактера, Соко је имао и национални и патриотски карактер, посебно код оних словенских народа који су били под Аустроугарском.

Годину дана касније, 1863. у Љубљани основано је Прво соколско друштво код Јужних Словена Јужни сокол. Покрет се брзо ширио. Друштва се оснивају 1866. године у САД, 1870. у Русији, 1874. у Хрватској (Хрватски сокол у Загребу), 1890. у Немачкој итд. У Србији је 1891. основано Београдско гимнастичко друштво Соко као наставак Београдског грађанског друштва за гимнастику и борење из 1882. односно Првог српског друштва за гимнастику и борење из 1871. године.

После, величанственог, у историји забележеног Свесоколског слета у Прагу 1907. године, соколској општини у овом граду, између осталих обратило се и српско Министарство просвете, са молбом да се и у Србију пошаљу инструктори физичке културе. Тако почетком 1911. у Србију стиже девет учитеља соколске гимнастике који су распоређени у Београду, Нишу, Крагујевцу, Ваљеву, Ужицу, Крушевцу, Пожаревцу, Шапцу и Пироту.

После ратова од 1912. до 1918. године у околностима новостворене државе, соколска друштва српског, хрватског и словеначког савеза, ујединила су се у Југословенски соколски савез. Покрет се нарочито манифествовао кроз слетове. Код нас је I свесловенски слет организован у Љубљани 1921. године. Организације Југословенски Соко, Хрвашски Соко, Орао, Српски Соко укинуте су Законом од 5. децембра 1929. године којим је основан Соко Краљевине Југославије.

Размах соколског покрета био је почетком тридесетих година 20. века. После Соколског слета у Софији 1935. године, политичке прилике у земљи и свету неповољно су се одразиле на целокупно соколску делатност. Због војних вежби наредних година, велики број сокола није више могао узети учешћа у соколским приредбама. На уништењу соколства у Србији и осталим словенским земљама, радили су и комунисти и фашисти.

Готово један век соколство је било и покрет хуманости, толеранције, међусобног уважавања и очувања свих европских, односно пансловенских, цивилизацијских тековина. Била је то како су хроничари овог покрета записали, велика словенска војска без оружја, са прелепим униформама, и симболом најхрабрије птице - сокола, на капи. Покрет се нарочито манифествовао кроз слетове. После Другог светског рата у нашој земљи није обновљен соколски покрет.

У Алексинцу се соколска организација оснива међу првима. Она је обухватила најпре ученике Учитељске школе и Гимназије, а затим и грађанство Алексинца.

Оснивање Соколског друштва ''Душан Силни'' у Алексинцу


Соколска организација у Алексинцу настала је 1911. године у Учитељској школи прерастањем Гимнастичке дружине у Соколско друштво ''Душан Силни''. У Споменици Прве Учитељске школе у делу где се говори о ђачким дружинама наводи се:

''3. У 1904/5. основана је Гимнастичка Дружина под управом Хасана Фејзуловића, матуранта. Радила гимнастичке вежбе већином у пољу.

4. Постепено се из ове дружине развило Соколско Друштво под пок. Карлом Куглером, учитељем гимнастике.''

Карло Куглер је у Споменици уписан под редним бројем 153 списка наставника школе од њеног оснивања. Ту се наводи да је он ''учитељ 4. кл. 17. 1. 1912. - Умро 1915. у Неготину. Предавао Гимнастику.''

У 1914. години Карло Куглер је био наставник гимнастике и у Алексиначкој гимназији.

У поглављу ''Важније забелешке од оснивања школе до данас'', већ поменуте Споменице за годину 1911. између осталог се наводи: ''У дворишту школском вршена су од половине марта гимнастичка вежбања Соколског Друштва ''Душан Силни''. Ово је друштво с успехом приредило 19. јуна свој 1. јавни час.''

У истом поглављу наводе се и важнија наређења Министарства просвете Учитељској школи издата 1911. године па се каже да је Министарство ''26. 9. 1911. одобрава да соколско друштво ''Душан Силни'' држи своје часове у дворници Учитељске Школе, под надзором наставника и управитеља школе.'' Такође Министарство ''4. 1. 1912. одобрава одсуство од дужности свима наставницима средњих и стручних школа ради присуствовања састанку соколских начелника на дан 7. јануара у Београду.''

Соколска организација је најпре обухватала ученике Учитељске школе и Гимназије, а затим и грађанство Алексинца.

Само годину дана након свог оснивања Соколско друштво ''Душан Силни'' из Алексинца узело је учешћа на соколским слетовима и званичним такмичењима. То је свакако била заслуга наставника гимнастике Карла Куглера.

На првенству одржаном јуна 1912. године, приликом Шестог соколског слета у Прагу, наступали су међу српским соколима и соколи из Алексинца, као друштво и појединачно. Соколско друштво ''Душан Силни'' из Алексинца такмичило се у утакмицама са друштвима нижих одељења и заузело у укупном пласману 204. место са освојених 348,50 бодова од могућих 500 или 69,70%.

У појединачној конкуренцији из Алексинца је учествовало пет такмичара и то: Карло Куглер, Милан Милићевић, Мата Ракочевић, Никола Ђорђевић и Драгољуб Милојковић. Карло Куглер и Милан Милићевић, његов ученик из учитељске школе заузели су 71. место са 59,50 бодова или 74,38% освојених бодова. Мата Ракочевић заузео је 77. место са освојених 58,50 бодова или 72,50% освојених бодова. Никола Ђорђевић је заузео 106. место са 50,50 бодова или 63,13% освојених бодова. Драгољуб Милојковић је заузео 120. место са освојених 47,50 бодова или 58, 75% освојених бодова.

Ово је био изузетан успех алексиначких сокола с обзиром да је то било њихово прво међународно такмичење на коме су учествовали где су сви у појединачној конкуренцији освојили више од 50% могућих бодова.

Са избијањем Првог светског рата дошло је до престанка рада Соколског друштва а како је већ наведено његов предводник Карло Куглер је преминуо 1915. године у Неготину где је вероватно радио у Учитељској школи.

Соколско друштво Алексинац после Првог светског рата

Са завршетком Првог светског рата, ослобођењем Србије и стварањем нове југословенске државе стекли су се услови за обнављањем соколске организације. У Нишу је основана Моравска соколска жупа 20. јуна 1920. године. Њу су чинила соколска друштва: Ниш, Врање, Лесковац, Пирот, Власотинце, Бела Паланка и Алексинац. Била је то добро организована Жупа која је одмах почела са радом, као и њена друштва.

Соколска организација у Алексинцу обнавља се међу првима у Жупи. Она је најпре као и приликом оснивања обухватала ученике Учитељске школе и Гимназије, а затим и грађанство Алексинца.

''Соколско Друштво доласком г. Франтишека Цимера, за наставника гимнастике, добила је понова вредног представника свог. Оно за сада броји око 300 ученика свију школа, а око 50 ученика и ученица Учитељске Школе, живо учествују у раду. Већ има неколико наших ученика и предводника.'' Франтишек Цимер је у Споменици уписан под редним бројем 176 списка наставника школе од њеног оснивања. Ту се наводи да је он ''привремени предметни учитељ од 12 XII 1919. и данас предаје Гимнастику.''

По обнављању свога рада, Соколско друштво је за своја вежбања користило као и пре рата дворану Учитељске школе али је после 1921. године добило и своје просторије за соколски дом. Било је то у великој приземној згради у дворишту Учитељске школе, коју је за потребе Војне болнице подигла српска држава 1915. године.

Опис зграде дат је у Споменици где се наводи: ''Сем ове зграде (односи се на зграду Учитељске школе) налази се у дворишту велики павиљон, који је српска држава саградила 1915. за потребе војне болнице. Овај павиљон има две простране сале од по 16 x 6 = 96м и 3м висине. Од ових једна служи за трпезу ученичку а друга за мање скупове и чекаоницу ученика до времена за час. У павиљону је с источне стране кухиња, а са западне стране су две собице за млађе.''

Једна од ових сала је нешто касније претворена у соколски дом у коме су се састајали и вежбали соколи. Друга сала служила је као биоскопска сала за ђаке и грађанство у којој су обично четвртком и недељом даване биоскопске представе.

Овај павиљон у чијем се једном делу налазио и Соколски дом срушен је почетком тридесетих година а на његовом месту подигнута је зграда Вежбаонице учитељске школе. У летопису учитељске школе наводи се:

''- 16 септембра 1935., новоозидана зграда за Вежбаоницу ове школе, примљена је комисијски.

- 14 октобра 1935. пресељена је Вежбаоница ове школе у нову зграду у школском дворишту.''

Соколско друштво Алексинац обраћа се дана 28. маја 1932., Певачком друштву Шуматовац:

''Управа Соколског друштва у Алексинцу, на својем састанку од 25. маја о. г. изабрала је ужи одбор својих чланова, који ће доћи у додир са осталим друштвима, пододборима и удружењима у Алексинцу, ради споразума о подизању једне монументалне зграде у нашем месту - Народног дома, који ће служити за циљеве свију организација које приступе овој заједници.

Ужем одбору Управе соколског друштва је част умолити Вас, да упутите своје представнике 3. јуна т. г. у дворану Трговачког дома у 6 час. после подне, а ради договарања о напред поменутој радњи.

Искоришћујемо прилику да Вам изјавимо да је решење покренутог питања већ сазрело потпуно, а да прилике у којима се налазе готово све хумане и националне организације у нашем месту, налажу да се неодложно приступи остварењу овог истакнутог циља о подизању једног заједничког дома.

Овакав је позив упућен свима организацијама у месту.

За Ужи Одбор, Старешина Друштва (потпис нечитак)''

Да је Соколско друштво остало без свога дома такође сазнајемо из летописа учитељске школе у коме се наводи да је ''5 фебруара 1933. по подне овд. Соколско друштво у корист подизања свога дома приредило је матине у школс. дворани на коме су изводили гимнастичке вежбе у великом броју ђаци ове школе.'' Да ли је Соколско друштво подигло свој нови дом и на ком месту није познато.

Соколско друштво из Алексинца поред својих редовних активности одлазило је и у посете братским друштвима. Тако су у недељу 18. априла 1926. године начинили посету Соколском друштву у Сокобањи. Ово је било посебно изненађење и задовољство за Бањчане јер до бање није било пруге па су их ретко посећивала друга соколска друштва. У току дана одрађен је био јавни час, а увече соколска забава. На самом јавном часу који је био заједнички организован поткрале су се вежбачке грешке са једне и са друге стране. Вежбачи оба друштва нису блистали у самим наступима. Било је омашки и код говора домаћина на отварању забавне вечери о чему је писао и Нишки гласник из 1926. године.

Године 1927. тачније 11. јула у Алексинцу је ''СД Алексинац" приредило соколски матине у сали Учитељске школе, када је гостовало и друштво Ниш - Матица из Ниша са начелником Моравске жупе Данилом Фоном. На железничкој станици су их чекали домаћини па су сви у свечаном дефилеу прошли кроз град. Матине је почео тачно у 14.00 часова говором брата Данила Фона. После матинеа организован је испраћај Нишлија до станице. На растанку се Нишлијама обратио старешина СД ''Алексинац" брат Радомир Гаћић. Iспраћај је завршен поздравом ''Здраво, здраво".

Године 1932. ''СД Алексинац" дошло је у посету једно соколско друштво из Чехословачке (име Друштва аутору није познато). У част њиховог доласка Алексинац је био свечано украшен, а на мосту на реци Моравици био је подигнут славолук украшен југословенским и чехословачким заставама и натписом:

ЗДРАВО СОКОЛИ

ДОБРО ДОШЛИ

На платну које је било окачено преко главне улице писало је:

ЗДРАВО МОРАВЦИ, СОКОЛИ И ЈУНАЦИ!

Из овог натписа можемо закључити да је то соколско друштво било из Моравске у Чехословачкој.

Управа Соколског друштва Алексинац у 1937. години била је у следећем саставу: Старешина друштва Миодраг Iвковић, лекар; заменик старешине Светомир М. Петровић, благајник банке; секретар Риста Трпковић, срески званичник; благајник Милан Пешић, судија; начелник Iлија Смиљковић, студент; заменик начелника Тацковић Душан, начелница Милојковић Христина, заменица начелнице Душанка Качамаковић, друга заменица начелнице Загорка Милетић.

Просветни одбор: председник Емило Павелка, заменик др Слободан Поповић.

Чланови просветног одбора: Брана Коруновић, Василије Iлић, Баро Вукасовић, Јосиф Фишер, Фрања Ципра.

Чланови управе: Светолик Стевановић, др Лазар Лазаревић, Стеван Костић, Була Димитријевић, Драгица Видановић, Душан Бојковић, Тихомир Васиљевић, Добривоје Јанковић, Дража Токић, Радивоје Iлић и заменици чланова управе: Коста Милутиновић, Милан П. Николић, Радмило Савић, Ђорђе Стефановић, Милан Малинарић, Јован Iгњатовић, Лисавој Леонид, Мирко Хоњицки и Радован Стамболић.

Ревизори управе друштва: Михајло Мишковић, Миладин Јовановић, Јован Милојевић, Стојан Петковић, Димитрије Петровић и заменици ревизора: Христофор Милошевић, Мидраг Брачинац, Лазар Милосављевић, Ђорђе Трпковић, Светозар Станковић, др Лазар Лазаревић, друштвени лекар.

Суд части: Коста Милутиновић, Емило Павелка, др Слободан Поповић, Добривоје Јанковић, Милан Пешић, заменици: Светолик Стевановић, Јован Iгњатовић и Душан Бојковић.

Активности Соколског друштва наведене у летописима Учитељске школе и Гимназије од 1930. до 1941.

- 14 децембра 1930. приредило је овдашње Соколско друштво у школској дворани матине у корист своје касе. Програм су извели већином ђаци ове школе.

- 5 априла 1931. овдашње Соколско друштво освећивало је своју заставу. Приређен је јаван час на коме су највећим делом учествовали ђаци ове школе.

- 6 марта 1932. овд. Соколско друштво прославило је, са својом свечаном Академијом, стогодишњицу од рођења Мирослава Тирша. На свечаности је учествовао ученички хор и оркестар.

- 5 јуна 1932. изведен је заједнички соколски час са ученицима овд. гимназије, у присуству Министарског изасланика, у кругу овд. касарне. Говор г. Министра просвете, као и музика за дефиле, преношен је радиом из Београда, док је при вежбама свирао оркестар ове школе.

- 5 фебруара 1933. по подне овд. Соколско друштво у корист подизања свога дома приредило је матине у школс. дворани на коме су изводили гимнастичке вежбе у великом броју ђаци ове школе.

- 1 децембра 1933. прослављен је Дан Уједињења. Сви настаанипи са директором присуствовали су благодарењу у овд. цркви. После благодарења приређена је свечана седница у овд. Соколском друштву. На седници одржао је директор гимназије предавање: ''Соколска мисао и југословенска идеологија". (летопис гимназије)

- 9 децембра 1933. овд. Соколско друштво уз суделовање и ученика-ца гимназије одржало је академију у Житковцу. На академији директор гимназије одржао је предавање о ''Улози соколских друштава у стварању Југославије". (летопис гимназије)

- 12 октобра 1934 год. место 1 часа одржано је свима ученицима предаваље о Блаженопочившем Краљу Александру I. Тога дана школа није радила. По подне у сали овд. учитељске школе одржана је комеморативна седница којој су присуствовали сви ученици гимназије, Учитељске школе, Сокола и грађанства. На тој седници, пред препуном салом ученика и грађана, директор гимназије, после говора старешине соколског друштва Д-ра Iвковића, одржао је ''Похвалу Витешком Краљу Александру I Ујединитељу". (летопис гиманзије)

- 28 октобра 1934 год. у сали гимназије одржао је просветни одбор Соколског друштва предавање за ученике, соколе и народ. Предавање је одржао директор гимназије о теми: Соколана - школа грађанских врлина, духовног развитка и физичког васпитања народа. (летопис гимназије)

- 1 децемара 1934 год. одржано је благодарење у овд. цркви коме су присуствовали сви наставници са директором. После благодареља одржана је свечана седница Соколског друштва на којој је директор гимназије прочитао посланицу за 1. децембар од стране 1 заменика старешине Е. Гангла. (летопис гимназије)

- 6 јуна 1935. на Спасов-дан, одржан је у кругу касарне 26 арт. пука гимназијски Јаван час уз пратњу дувачког оркестра Соколског друштва из Сокобање са следећим програмом:

1. Дефиле ученика и ученица гимназије

2. Вежбе великим обручима — ученице I разреда

3. Вежбе заставицама — ученици I разреда

4. Вежбе скупина — ученици III разреда :

5. Вежбе прутовима — ученице II, III и IV разреда

6. Вежбе палицама — ученици II, III и IV разреда

7. Заједничке просте вежбе — вежбају сви ученици-це гимназије.

8. Просте вежбе — вежбају све ученице гимназије

9. Народно коло (летопис гимназије)

- 9 октобра 1835. школа није радила због годишњег помена Блаженопочившем Витешком Краљу Ујединитељу Александру I. После помена у цркви приређена је комеморативна свечаност у школској дворани од стране ове школе и овд. Соколског друштва.

- 9 октобра 1935. на дан годишњице смрти Влаженопочившег Витешког Краља Александра I Ујединитеља одржан је парастос у овд. цркви коме су присуствовали сви ученици са наставницима. После парастоса одржана је у сали Учитељ. школе комеморативна седница овд. Соколског друштва, на којој је директор гимназије говорио: О животу и раду Блаженопочившег Витешког Краља Александра I Ујединитеља. (летопис гимназије)

- 1 децембра 1935. одржано је благодарење у овд. цркви коме су присуствовали ученици III и IV разреда са свима наставницима. После благодарења одржана је свечана седница овд. Соколског друштва у сали овд. Учитељске школе на којој је директор гимназије говорио: О значају 1 децембра и о стогодишњици смрти слепог гуслара Филипа Вишњића. (летопис гимназије)

- 1 децембра 1936. на дан Уједињења, школа није радила. Директор и наставници присуствовали су свечаном благодарењу у овд. цркви и после благодарења на свечаној седници овд. Соколског друштва у сали Учитељске школе. (летопис гимназије)

- 1 децембра 1937. - на дан Уједиљења - школа није радила. Тога дана сви наставници са директором били су у овд. цркви на свечаном благодарењу. После благодарења одржана је у сали Учитељске школе свечана седница Соколског друштва на којој је одржао предавање о значају 1 децембра г. Меденица Радован, суплент. (летопис гимназије)

- 1 децембра 1938. прослављен је дан Уједињења и двадесетогодишњица ослобођења. Цела школа је присуствовала служби и благодарењу у овд. храму. После тога присуствовала је свечаној седници овд. Сокола у сали гимназије.

- 1 децембра 1938. на Дан Уједињења, сви наставници и ученици присуствовали су свечаном благодарењу у овд. православној цркви. Потом су наставници и ученици IV разреда присуствовали свечаној академији коју је у сали гимназије одржало Соколско друштво. (летопис гимназије)

- 1 децембра 1938. на дан Уједињења, сви наставници и ученици присуствовали су свечаном благодорењу у овд. православној цркви. Потом су наставници са ученицима присуствовали свечаној академији коју је у сали гимназије одржало овд. Соколско друштво. (летопис више самоуправне гимназије)

- 1 децембра 1939. на дан Уједињења, цела је школа присуствовала благодарењу у овдашњем храму. После тога у дворани ове школе, овдашње Соколско друштво, одржало је своју свечану седницу на којој је хор ученика ове школе отпевао Државну химну и Хеј Словени, а увече била Академија у овд. хотелу ''Централ" на којој су програм изводили ученици ове школе.

- 1 децембра 1939. на Дан Уједињења, сви наставници и ученици присуствовали су свечаном благодарењу у овд. православној цркви. Потом су наставници и ученици присуствовали свечаној академији Соколског друштва. (летопис гимназије)

- 3 децембра 1939. овдашње Соколско друштво приредило је у дворани ове школе свој матине за ученике овд. школа са програмом са Академије од 1 децембра.

- 12. маја 1940. пре подне одржана је смотра Сокола нашег места уз велико учешће ученика-ца наше гимназије и Учитељске школе. Поворка је прошла са музиком кроз варош. У 10 часова пре подне у Свеченој сали гимназије одржана је смотра са овим програмом:

1) Отварање смотре - старешина друштва

2) Државна химна - певао је хор ученика Учит. школе

3) Соколска култура - предавање г. Стојановића Љубише, директора гимназије

4) Врсте наоружања у модерном ратовању, предавање прочитао г. Стевановић Живојин, старешина друштва

5) Позив у соколство - рецитовала Лекић Марија, уч. I р.

6) Читање - посланице Савеза сокола Краљев. Југославије

7) ''Хеј Словени'' , жива слика и певање хора ученика Учитељске школе. (летопис гимназије)

- 12. маја 1940. одржана је смотра Сокола нашег места уз учешће ученика-ца гимназије и Учитељске школе. Iстог дана после подне у сали Учитељске школе одржан је јаван музички час хорова и оркестра Учитељске школе и гимназије. (летопис више самоуправне гимназије.

- 1 децембра 1940. прослављен је Дан Уједињења. Цела је школа присуствовала служби Божјој и Академији коју је тога дана приредило овд. Соколско друштво.

Са нападом Немачке на Југославију престао је рад Соколског друштва. У тешким годинама рата чланови друштва нашли су се у редовима разних војних формација, углавном оних који су били за очување монархије и грађанског друштва. Многи од њих су страдали у току рата или након успостављања нове власти у јесен 1944. године.

У једном периоду члан ''СД Алексинац" био је и Михајло Кнезимилојковић, великопоседник из Алексинца, који је за време рата био главни финасијер Равногорског покрета у Алексинцу, због чега је био ухапшен 1944. и стрељан 1945. године.

http://www.aleksinacnews.com/istorija/1654-sokoli-u-aleksincu-1911-1941
video...

Коментара: 0


# Никола Ђорђевић школе Министарство просвете Бела Паланка Милан Пешић
@



 

[ Додај коментар ]