Какве тајне винчанске културе крије околина Алексинца

За лаике ова такозвана сонда изгледа као обичан канал, за археологе потврда слике геомагнетских истраживања да се овде налазио трослојни бедем.

„Врло је занимљиво да се на неколико места уочава велика кућа и поред ње мала, онда се отвара питање какав је био однос ко је настањивао те велике куће ко мале, а оно што је врло битно јесте да ти ровови и фортификације око насеља указују да је могућност сукоба била реална“, објашњава Драган Милановић, научни сарадник Археолошког института у Београду.

Извесно је да насеље у селу Брадарац потиче из касне фазе винчанске културе, доказ томе су бројни цели или делови керамичких предмета.

„Ја у руци управо држим један фрагментовани пршљенак, доста таквих налаза имамо на локалитету, што нам говори да је ткање било јако заступљено на овом локалитету, пре свега. Налазимо их доста фрагментованих и целих у великим количинама“, каже археолог Срећко Живановић.

„Заправо ово није камен, он је од печене глине и представља тег за кровну конструкцију јер су њихови објекти били покривени сламом стога пошто је овде јак ветар морали су да имају тег да их ветар не би раскрио. Виђао сам их у музејима на локалитету не. Свакако да много више живота има сваки предмет на локалитету на месту на коме је пронађен“, каже археолог Јован Ђајић.

Непоцењив је то осећај кажу археолози, баш као што су ова истраживања непроцењива за Алексинац, јер је детектовано више од 100 локалитета.

„Само захваљујући овим истраживањима од 2014. ми смо сада сигурни из ког су периода и где се они тачно налазе и захваљујући томе Алексинац је добио археолошку мапу и на тај начин могу да кажем нисмо више црна рупа на археолошкој карти Србије“, наводи Александар Никезић, руководилац завичајног музеја при Центру за културу.

Поред овог у близини су још два неистражена каснонеолитска локалитета, иако општина Алексинац последњих година пружа финансијску подршку, за археологе увек има посла али је увек мало пара.

Извор