Прва археолошка ископавања винчанског локалитета у Алексиначкој котлини

На основу резултатата геофизичких истраживања овог локалитета од 2017. до 2018. године сачињен је план ископавања које ће радити тим Археолошког института Београд под руководством Драгана Милановића.

Ова истраживања су нам послужила да видимо распред кућа у насељу које је било окружено са два система ровова и који су имали неку дефанзивну улогу. Значај овог налазишта је у томе што можемо проучавати начин живота људи који су у то време живели и градили. По плану се може видети постојање неке врсте капије, проласком кроз капију долази се до највеће куће, таквих је још две док се бележе куће средње и мале величине. Истраживањем овог локалитета проучићемо начин друштвене и економске организације становника овог насеља - каже Милановић.

Винчанску културу карактеришу велика насеља са великим бројем људи, на површини која досеже и више десетина хектара, а овај локалитет крај Алексинца је око 7 хектара. Како каже Милановић, то се може сматрати прото урбанизмом односно првим видом урбанизма.

Куће су биле густо распоређене и организоване у блокове који су раздвајани стазама, неком врстом улица. Откривено је да су живели у кућама са спратном конструкцијом, касније у време Бакарног и Бронзаног доба насеља су била много мања и никада не достижу толику величину - објашњава вођа археолошког тима.

Једна од главних одлика винчанских кућа је што су оне спаљиване на крају свог коришћења. Вечита мистерија овог доба је где су скелетни остаци људи који су за собом остављали бројне трагове.

Постоје две некрополе, односно гробља винчанске културе, оба су у Војводини. Упркос томе што је релативно доста винчанских локалитета ископавано и истраживано археолошки, нигде нису до сада откривени остаци покојника - каже Милановић.

Иначе, током реализације пројеката “Археолошка проспекција Алексиначке општине и Археолошка проспекција доњег тока Јужне Мораве на простору од Ниша до Ражња” евидентирано је девет локалитета из касног неолита.

Извор