Boža Marković - Nesvrćanin

Naš, srpski drevni kalendar star je 7529 godina, prema izvorima o kojima postoje dokazi. Međutim, malo se o ovome javno zna, a zbog raznih okolnosti i u stručnoj javnosti komunikativno kompetentnoj da se ovo objavi o tome se malo govori. Treba o ovome da uče i mlađi naraštaji, mada ne bi smetalo da i stariji o ovome nešto više znaju, o srpskoj istoriji koja je toliko stara i istinita.

Usled fatalne zaraze koronavirusa, Kovid-19, očigledna je prednost onih zemalja regiona Zapadnog Balkana koje su mnogo ulagale u predikciju, jer se pokazalo da je lečenje skupo, teško, mukotrpno i pogubno po mnoge ljude, zbog smrtnosti izazvane ovim faktorom. Ko je na vreme shvatio prevenciju, koja je složena, kreativna i slojevita, primenio je onu narodnu mudrost da je bolje sprečiti nego lečiti.

Slobodan Petrović - Brada zagazio je u osmu deceniju pre par godina, ali ne predaje se ni danas. Potiče iz znamenite porodice Petrović, iz Sušice u Rasinskom okrugu. Njegovi su u tursko vreme, zbog zuluma turskog bega Vrenzevića, kako nam je Slobodan ispričao, pobegli preko noći iz Sušice, kraj Velikog Šiljegovca i došli u Radevac. Tu su ostali sada samo grobovi njegovih predaka, na mesnom groblju kojih ima mnogo, dok se njegov otac doselio u Donji Adrovac, kada je Slobodan pošao u srednju školu.

U prostorijama Društva "Pukovnik Rajevski", u Žitkovcu, nedavno je uz ograničeni broj prisutnih i uz primenu mera zaštite u vreme pandemije Kovida 19, održana je najpre promocija knjige rodoljubivih pesama književnika Dragiše Markovića "Na Kosovu cvjetaju božuri".

Lepo je kad je devojka poznata u svoj sredini, mlada, školovana, poletna, aktivna i gazi kroz vreme dostojno svom opredeljenju. Takva je Milica Janković, diplomirani poslovni menadžer, koja je prisutna u svakoj aktivnosti svojih prijatelj na Zvezdari. Tu je da pomogne i u svakodnevnim obavezama, akcijama koje se u njenom okruženju sprovode, na uređenju parkova i zelenila, ali i kao volonter-dobrovoljac u Beogradu i izvan glavnog grada.

Pisati je lako, ali tek onda ako se zna šta se hoće i kako nešto da se prestavi, obavesti javnost i pomogne da se vidi i lepša strana priče, a ponekad i ona druga. Namera je da se i javnost čuje, odnosno da sve napisano bude razumljivo, shvatljivo, a da bude i deo opšteg razmišljanja, da se čini da je mišljenje većine čitalaca, kao njihovo, u zajednici i šire. Da to pisanje izađe iz nekih kapadžijskih okvira, gledanja mesnih predstavljača svega što se oko nas dogodilo, događa se ili tek treba da se…

Kako bi smo sačuvali od zaborava poreklo nekih ruskih porodica pišemo nove redove u tom cilju, ali i zato što se uglavnom radi o dobrim, disciplinovani, radnim i vrednim ljudima koji su naši susedi, poznanici, prijatelji, kao i saznamo kako su Rusi posle crvene revolucije, bežali i u Kraljevinu Srbiju, KSHS, a i u novije vreme su mnogi Rusi izabrali Republiku Srbiji za svoju zemlji. Koji su ih razlozi vodili u zemlju podrške- našu Srbiju?

Nastala je mnogo pre nego što je objavljena himna "Maradona", u trećem poglavlju knjige, u kome su opevani mnogi drugi značajni sportisti Srbije i sveta, književnika Dragiše Markovića "Buka strašnija od zvuka" 2018., Društvo za narodno prosvećivanje "Svetionik" Kragujevac. To poglavlje nosi naslov "Sportisti - naši uzori", gde je poučna pesma o Maradoni.

Pesma Dr. Rajs za Dan pobede u Velikom ratu uzeta je iz rodoljubive knjige pesama "Na Kosovu cvjetaju božuri" Dragiše Markovića, književnika iz Žitkovca. Knjigu je objavio Evropski defendološki centar u Banja Luci ove godine.

Doseljavanje Rusa u Aleksinac započeto je posle Oktobarske revolucije 1917. u Kraljevinu Srbiju, a nastavljeno je kasnije u Kraljevinu SHS, a traje i danas. Tema ovog teksta su beli Rusi, tj. belogardejci doseljavani posle 1917. godine. Neki Rusi živeli su i pre toga u Aleksincu, u 19. veku, o čemu svedoče nadgrobni spomenici na starom aleksinački groblju-Baturovcu, kojih postoje po našem saznanju za dve porodice.