Aleksandar Vučić

U Srbiji još je na snazi vanredno stanje. Danas, 4. maja tekuće 2020. godine i dalje ne smemo iz kuće posle 18 časova. Zabrana kretanja ili kako neki to nazivaju „policijski čas“. Ako si običan smrtnik, nemaš specijalnu dozvolu za kretanje u vreme zabrane izlaska iz kuće ili stana do narednog jutra u pet sati, a kročio si na ulicu, pa te nahvata policija, sledi kazna između 50 i 150. 000 dinara! Kako kome. Sve zavisi od slobodnog sudijskog uverenja!

Na Fejsbuk stranici Opštine Aleksinac objavljeno je da se zabrana kretanja za sve osobe pomera od 17 časova do 5 ujutru od nedelje 22. marta.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević posetio je kompaniju „Magna seating” u Odžacima koja se bavi proizvodnjom presvlaka za autosedišta, za poznate svetske marke automobila i posluje u 18 evropskih zemalja, a u Srbiji od 2013. godine.

Bojkot izbora jeste legitimno demokratsko sredstvo opozicije tamo gde postoji autokratija. Postavlja se pitanje strategije: šta posle? Da bi bojkot imao smisla potrebne su tri stvari, a prva je najvažnija: vaninstutucionalni pritisak koji podrazumeva veliku mobilizaciju građana i svakodnevne masovne proteste oko jednog cilja i ujedinjenu opoziciju da taj cilj artikuliše: institucionalna borba za nove fer izbore i podrška međunarodne zajednice da do njih dođe. Poslednje dve otpadaju, jer će…

Izgleda da je stvarno došlo vreme kada nas ništa ne može iznenaditi. Čuvena maksima samoupravnog socijalizma konačno je zaživela u stvarnosti. Jer, ono ranije, to je bilo samo prividno. Kao ništa nas ne može iznenaditi, nekada, a putare iznenadi sneg u januaru.

Diktatori ne dolaze tiho i ne ulaze u legendu. Oni odlaze uz buku i bes. Govoreći o bojkotu, Čanak sam sebi uskače u usta. On liči na opoziciju iz Domanovićevih satira - dakle lažnu i po meri vlasti. Nema demokratskih izbora u nedemokratskim uslovima mada on tvrdi da ima.

Nismo narod koji pamti. Brzo zaboravljamo dobro što nam je neko učinio. Prijatelje, saveznike, dobronamerne..., očas smo potisnuli iz sećanja. Ista stvar je i sa onima što su nam naneli zlo. Čak i najgora zverstva poput istrebljenja naših sunarodnika, pokrštavanja, proterivanja s rodnog tla, pljačkanja imovine i zatiranja svega srpskog. I takvima smo znali da oprostimo, ali i da zaboravimo sva nepočinstva.

U sklopu Međunarodne vežbe upravljanja posledicama vanrednih situacija "SRBIJA 2019", u četvrtak 27. juna na Bovanskom jezeru održana je pokazna vežba spasilačkih timova iz sedam zemalja.

Mirno srpsko more, figurativno rečeno, ustalasao je izvesni pekar iz Borče. Čovek je brat vlasnika pekare, obojica Albanci, što je ovde izuzetno važno, i baš taj nestašni brat slikao se za društvene mreže sa simbolom dvoglavog orla. To je simbol velike Albanije. Mnogi Srbi su taj gest shvatili kao provokaciju.

Po mnogo čemu, otkad je Srbije i Srba, ovo je bila - doomanovićevski rečeno, zemlja čuda, kamijevsi pak zemlja apsurda. U novijoj istoriji, od 1990. naovamo, kada je o ideološkoj transformaciji reč, dok su zemlje istočnog bloka več promenile sistem, iz komunističkog u kapitalistički, u najširem značenju tog pojma, Srbija je to činila najsporije: nama je demokratija u pelenama bezmalo 30 godina pa možete misliti koliko je trajala trudnoća (decenijama). Sad, zamislite bebu-sistem od skoro 30…