Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Универзитети наши насушни

rss

02.07.2014. Миодраг Тасић

Учити, учити и само учити – говорио је друг Лењин. Нема напретка без знања, сматрао је вођа бољшевика. Дакле, не важи оно Сенекино non sholae sed vitae, што ће рећи да нема школе без живота. Или да је живот најбоља школа!

Универзитети наши насушни

То је некад и могло да прође. Данас више не. Ово је време образованих, стручних, свестраних. Како су и данашње генерације расле и васпитавале се на идеалима бољшевизма, стаљинизма, потом титоизма и самоуправног социјализма,  стигли смо све с толиким знањем докле смо стигли.

У ово време успешан човек се мери титулом ДР! Истина, није то баш и нека новотарија. Сетимо се Нушића и његове комедије ДР. Е, како се код Нушића долазило до доктората, познато је. Данас то више није могуће. Таман посла да неко плаћа другога да студира и докторира под његовим  именом. Па још у страној земљи. Колико то кошта? И, зашто би? Мало ли је универзитета на нашем простору? Ни мање земље, ни више високошколских установа. Мегаломански, свакако, али кад народ хоће да се образује и да докторира!

Није увек тако било. У старој Југославији, оној тамници народа, комунисти су могли да се образују само у затворима. То су били славни Црвени универзитети. Уз све оне муке и страдања неки од њих су чак и велика дела направили у затвору. Моша Пијаде је превео Марксов Капитал и успут сликао. Друг Тито се такође уздизао на робији. Учио клавир, мачевање, плес, поред већ постојеће браварске умешности.

Кад су се комунисти дочепали власти, они су такође омогућили својим неистомишљеницима да пуно тога науче у животу. Рецимо, Голи Оток. Ко се вратио с Голог Отока или с неке сличне поправне установе најмање што је могао да научи било је да држи језик за зубима. И никоме да се не поверава и никоме да верује. Чак и најрођенијима. Улазак у славни Голи Оток није био лак. Као ни у једну школу, факултет, институцију... Разлика је само у томе што се код сваког ступања у непознато и ново стрепи од тога шта ће вас снаћи. Улазак на Голи Оток мање је био душевна стрепња. Више физичка. Свечано је дочекивана свака придошлица од стране староседеоца. Постројених у два реда и с мотком у руци. Овај нови би прошао тај одбор за дочек познат као „Топли зец“. Ко га није добро одаламио мотком, пролазио би као следећи. Ако би први несрећник преживео добродошлицу, више га ништа није могло изненадити!

Време послератне обнове и изградње истовремено је и време школовања и напредовања. Свестраног, разуме се. Највише се учило и научило у Радничким универзитетима. То баш и нису били универзитети попут Кембриџа и Оксфорда, али се у тим Вечерњим школама на брзину стицало звање вариоца, бравара, молера... Јес' да ти бравари нису баш били вешти као онај славни, али дипломи се у зубе не гледа.

Било је онда и правих универзитета. У Београду, Новом Саду, Нишу, Загребу, Љубљани, и нису били за потцењивање. Ко је у то време хтео да мало убрза стицање дипломе ишао је у Скопље, Титоград, и пре свега у Приштину. Најамбициознији су баш у Приштини стицали академско звање. А онда је дошла демократија, транзиција, и све остало. Нема Приштине, иселила се у Косовску Митровицу. Али ко ће толико да путује? И отворише се факултети у сваком граду. Ничу као печурке. И без кише. Приватни универзитети преплавили Србију. Највише дипломираних је из економије и менаџмента. Србија не треба да брине за своју будућност. Поред толиких менаџера и економиста привреда може само да цвета. Чак и боље него што је сада.

Малобројни скептици контрирају као и увек. Per aspera ad astra, - кроз трње до звезда, односно мукотрпан је пут до успеха. Хоће да кажу да дипломе и докторати садашњих универзитета не вреде пуно. Не може то тако на брзину, на пречац. И ко су ти што отварају те факултете и универзитете? Као, сумњиви су то људи. Нестручни. Још запели да нема леба без мотике, нит' дипломе без пијука. Треба да се запне! Какви су задрти послали би власнике тих факултета и универзитета на „Црвени универзитет“. Сада, у 21. веку. А сумњиве дипломе би поништили. Како да не! Па да останемо без председника, министара, хирурга, професора, разноразних секретара, учитеља, електричара...

Миодраг Тасић
Миодраг Тасић

 

Коментара: 3


# Миодраг Тасић Јосип Броз универзитет докторат Голи Оток образовање
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+3) (-0)

    Mika 03.07.2014.
    Univerzitet u Nišu svakako nije bio jedan od prestižnijih u bivšoj Jugoslaviji, jedino su možda Elektronski i Mašinski imali kakavu takvu reputacijue, Pravni, Ekonomski, Filozofski i ostali fakulteti bili su u rangu Banjalučkog i Mariborskog univerziteta. Pa i takvi ovi fakulteti bili su daleko jači od onoga što danas imamo.

  • (+8) (-0)

    Dr.Čeda 05.07.2014.
    A tek Prištinski via.Leposavić!Pa to je opšte poznato da se tamo davale diplome svima koji su studirali što za pare što preko jake veze,koj nije bio taj nije završio.

  • (+2) (-0)

    jelica 24.07.2014.
    A sta je sa Pijukovim fakultetom i doktoratom njegovog miljenika


[ Додај коментар ]