Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Нови докази о плагираном докторату Синише малог

rss

24.05.2019. Раша Карапанџа

Намерно нисам објавио све доказе о плагијатима које сам пронашао у тези Синише Малог. Поучен третманом ранијих оптужби за плагијате српских политичара, одлучио сам да доста материјала сачувам за касније како бих могао да докажем да те комисије не раде свој посао

Фонет

Сличним насловом почео је текст у листу Зидојче цајтунг у коме су те дневне новине пренеле оптужбе младог професора права Андреаса Фишера-Лескана да је тадашњи министар одбране Немачке и велика звезда у успону на политичкој сцени Карл-Теодор Цу Гутенберг копирао осам пасуса у својој докторској тези. Оригинални наслов је гласио Summa cum laude – „Више него ласкаво“. Summa cum laude је највиша оцена коју једна докторска теза може да добије, а том оценом била је оцењена докторска теза Цу Гутенберга. Цу Гутенберг се током првих неколико дана скандала бранио позивајући се на ту највишу оцену којом је његова докторска теза била оцењена.

У тексту који сам написао за НИН пре неких годину дана у детаље сам описао читав случај Цу Гутенберга. Тада сам написао следеће:

Само дванаест дана након изношења тих оптужби Универзитет у Бајеруту одузима докторат министру Гутенбергу, а само након 20 дана министар Гутенберг подноси оставку. Подношењем оставке на место министра, Гутенберг губи имунитет и већ следећег дана јавни тужилац против њега покреће поступак због нарушавања копирајта више аутора. Ни месец дана након избијања афере међууниверзитетска комисија закључује да је Гутенберг извршио академску крађу свесно и са предумишљајем, а не из немара или нехата. Након девет месеци цео случај добија и судски епилог. Тужилац постиже нагодбу са Гутенбергом коју прихвата и судско веће по којој је Гутенберг дужан да упути својеручна писма извињења 23 аутора чија је копирајт права нарушио и обавезује сада већ бившег министра да уплати 20.000 евра у добротворне сврхе.

Прошло је скоро пет година након мог првог текста на сајту Пешчаника на коме сам јавности представио доказе да је Синиша Мали од речи до речи копирао, али и дословце превео, више десетина страница. Не осам параграфа као Цу Гутенберг већ више десетина страница. Међууниверзитетска комисија у Немачкој која је била задужена да анализира плагијат Цу Гутенберга је закључила да је немогуће случајно копирати осам параграфа и да је Цу Гутенберг ту крађу извршио свесно и са предумишљајем, а не из нехата. Као отежавајућа околност је узето и то што је неке од тих параграфа копирао из текстова које је написало и његово министарство.

Пре десетак дана, Наставно-научно веће Факултета организационих наука (ФОН-а) усвојило је извештај Етичке комисије ФОН-а, а на основу извештаја Стручне комисије ФОН-а. Та Стручна комисија закључује да је Синиша Мали од речи до речи преписао 6, 97 одсто текста, али и дословце превео додатних четири одсто текста свог доктората из тезе посвећене Еритреји др Хајлемаријама. Стручна комисија проналази још седам одсто текста које је Синиша Мали копирао не цитирајући изворе правилно из разних закона и докумената државне управе. Али тих седам одсто копираног текста та Стручна комисија не узима у обзир пошто је Синиша Мали тада био на високој функцији. Па уместо отежавајуће околности, као што је то оквалификовала немачка комисија, ова комисија ФОН-а то узима као олакшавајућу околност и тих седам одсто украденог текста изузима из рачунице.

Поставља се питање колико је то текста потребно украсти да би се нечији докторат сматрао плагијатом. Одговор на то питање је врло једноставан. Потребно је таман толико да без сумње може да се закључи да је аутор свесно и са намером узимао туђи текст и представљао га као своје ауторско дело. У случају Цу Гутенберга, осам параграфа је било више него довољно да се успостави постојање намере. Како онда у случају Синише Малог Стручној комисији није било довољно више десетина страница? И овде је реч о целим страницама које су копиране или преведене од речи до речи. Потпуно је јасно да је немогуће написати чак и само једну идентичну целу страницу случајно и без намере.

У својој оригиналној анализи, намерно нисам објавио све доказе о плагијатима које сам пронашао у тези Синише Малог. Поучен третманом ранијих оптужби за плагијате српских политичара, одлучио сам да доста материјала сачувам за касније, како бих могао да докажем да те комисије не раде свој посао. Током гласања на Наставно-научном већу ФОН-а на свом твитер-налогу @карапандза објавио сам додатних десетак страница које је Синиша Мали од речи до речи превео из тезе др Хајлемаријама посвећене реструктурирању у Еритреји, заједно са шест илустрација које су идентичне као у тој тези. Овај материјал сматрам необоривим доказом да та Стручна комисија није имала за циљ да испита плагијат Синише Малог, већ да га одбрани. Да је само прелистала докторске тезе Синише Малог и др Хајлемаријама, већ на први поглед би им било јасно да је Синиша Мали ископирао од др Хајлемаријама готово све илустрације и од речи до речи превео целе странице текста које прате те илустрације.

На сајту Пешчаника објавио сам нову анализу која би сама по себи у нормалној земљи, са нагласком на нормалној, била довољна да доведе до тренутне оставке министра и одрицања од докторске титуле. У тој анализи наводим застрашујуће примере. Један од тих примера је случај где Синиша Мали преводи целу страницу текста из тезе о Еритреји, али преводи и пример у коме аутор говори о произвођачима памука. Тај пример у докторској тези посвећеној Еритреји има много смисла, јер у емпиријском делу своје тезе др Хајлемаријам говори и о узгајивачима памука, а и зато што је памук најзаступљенија биљна култура која се у Еритреји узгаја на више од 30 одсто пољопривредног земљишта. Памук се у Србији уопште не узгаја. Слично томе показујем и пример како Синиша Мали неке изразе на српски преводи знатно лошије од интернет сервиса Гоогле транслате. Толико лоше да када би његову тезу оцењивали као контролни из енглеског у гимназији, та теза не би добила пролазну оцену.

https://www.scribd.com/document/411338006/Novi-Dokazi-o-Plagiranom-Doktoratu-Sini%C5%A1e-Malog

Поред тога, застрашујући пример који износим у овој анализи је и цела копирана страница на којој је чак и стил слова идентичан ономе код др Хајлемаријама. Таквих страница је у самој тези више. Ова је само пример. Синиша Мали бира да накоси слова на идентичним местима у тексту као и др Хајлемаријам у реченицама које је Синиша Мали од речи до речи превео.

Ових пет примера

  • Од речи до речи преведено десетак страница текста које окружују илустрације
  • потпуно копираних шест великих илустрација,
  • превођење примера са узгојем памука,
  • пример лошег превода претња „димензија“ и
  • копирање стила слова,

свакој иоле објективној писменој особи било би довољно да закључи да је Синиша Мали свесно и са намером починио академску крађу. У ствари, ови докази би били довољни да убеде и неписмену особу. Чак и неписмена особа може да упореди шест фигура и стил слова на више целих страница и биће јој очигледно да је Синиша Мали свесно и са намером копирао.

Оваквог материјала имам још. И нећу да га објавим. Чувам га за неке будуће комисије. А нећу ни да улазим у расправу са овом Стручном комисијом око научних доприноса докторске тезе Синише Малог. Ову Стручну комисију су чинила четири професора. Само један од њих је објавио радове у међународно признатим часописима са импакт фактором - проф. др Томаж Чатер са Универзитета у Љубљани. Али он није професор финансија – области којој теза Синише Малог припада. Један од чланова комисије не говори енглески, али је нашао за сходно да потпише извештај који тврди да Синиша Мали није превео више од четири одсто своје тезе. Један од професора у овој комисији је напустио Економски факултет Универзитета у Београду када је ухваћен у узимању мита студентима. Он морално више није подобан да оцењује студенте Универзитета у Београду, али је подобан да оцењује плагијат нечијег доктората, односно да брани Синишу Малог.

Министар финансија Синиша Мали се од ових нових оптужби бранио двема изјавама. Прво је покушавао мене да дискредитује називајући ме твитер-професором. Како ствари стоје, један твитер-професор боље ради свој посао од 120 професора ФОН-а. Тако да док год ме не назове професором ФОН-а нећу се осетити увређеним.

Други модалитет одбране који је Синиша Мали применио је изношење тврдњи како је он веома успешан и стручан и како је он био студент генерације Економског факултета. Да ли је то заиста тачно, ја не знам. На интернет страници Универзитета у Београду посвећеној награди „Студент генерације“ министар Мали није излистан као добитник те награде (http://bg.ac.rs/sr/studenti/nagrade.php) ни у једној од година. Да ли је он ту награду освојио, заиста не знам. Али као што у случају министра Цу Гутенберга одбрана употребом Сумма цум лауде те највише оцене којом је један докторат могуће оценити, слично титула студента генерације академску крађу министра Малог неће учинити ништа мање крађом.

Нин

Коментара: 0


# Синиша Мали универзитет докторат наука НИН Раша Карапанџа плагијат
@NedeljnikNIN @karapandza @



 

[ Додај коментар ]