Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Сириза

rss

26.01.2015. Миодраг Тасић

Коалиција радикалне левице у Грчкој, под именом Сириза, победила је с невероватним резултатом на парламентарним изборима у недељу и освојила, захваљујући помало необичном грчком закону који најјачу странку награђује с 50 мандата, укупно 149 посланичких места. Од три стотине, колико броји грчки парламент. Још два посланика и владали би самостално.

Сириза

Овако, Сириза се удружила с једном мањом десничарском странком и само дан након избора остварила већину потребну за формирање владе, а вођа Сиризе, Алексис Ципрас, добио је мандат за формирање владе од грчког председника! Невероватни Ципрас уздигао је Сиризу за десет година постојања (формирана 2004.) до апсолутног победника у Грчкој. Поред вишедеценијске владавине две водеће политичке странке у држави и огромног финансијског, људског, политичког и сваког другог капитала које су оне у међувремену изградиле.

Како је то могуће? Лако! Грчка је у огромним економским проблемима. Презадужена, уз стално опадање производње, стандарда, повећану незапосленост, уз изражену малодушност становништва, праћену порастом криминала, самоубиствима, одласком младих из земље... Не чини ли се све ово познато у још неким државама у непосредном окружењу Грчке?  Притиснута дуговима и сталном омчом светских лихвара да Грчка мора да штеди, дугове да враћа, да се реформише, а све то доводи народ до просјачког штапа, Сириза каже одлучно НЕ! У својој досадашњој политичкој активности и нарочито пре ових избора Сириза и Ципрас су у 40 тачака програма имали и ревизију јавног дуга, нове преговоре о каматама са страним повериоцима, али и увећање пореза богаташима, укидање привилегија, бесплатну здравствену помоћ бескућницима и сиромашнима, уступање државних, владиних и црквених зграда за бескућнике, бесплатан ручак сиромашној деци. Ту је и национализација банака, приватних болница и много тога сличног. Минимална плата од 750 евра и бројне социјалне погодности.

Питање је колико ће од тога Ципрас моћи и да оствари. Одмах су скочили немачки зеленаши, иначе најзначајнији грчки повериоци, да дуг мора да се врати. Без пардона. Такви не праштају. Нема бесплатног ручка у Европској унији. Поготову нема отписивања дугова. Јер, у Шпанији влада слична атмосфера као у Грчкој, у Италији, да не говоримо о неким тамо са Балкана. Сви би они да не враћају новац, да троше, да се још задужују, а за враћање кад имамо и ако имамо! Е, то код банкарских крвопија не може. Они дају климавим државама и корумпираним руководствима таман онолико колико да их не удаве. Да су у дуговима до гуше и никада да се не ишчупају. Ако би вратили неком волшебном математиком, попут Чаушескуа својевремено, уз неслућено одрицање становништва, беду и свакојако трпљење, одмах се подиже „Народна револуција“ против недемократског режима!

Тако и с Грцима. Ма колико да су штедели, трпели и реформисали се по упутствима филантропа из ММФ-а, Европске банке и сличних, народ је живео све горе. И то је избацило Сиризу у орбиту. Шта год даље да буде, ни моћним финансијским ајкулама није потаман. Може Грчка да поведе широки фронт обесправљених, понижених и увређених. Мало ли је таквих? Хтели, не хтели, учиниће неки уступак. Макар дискретно. Без камера и велике помпе. А шта би ми могли да научимо од братског грчког народа и од Ципраса и Сиризе?

Прво, могли би наши политичари да се угледају на неконвенционалног младог премијера. Рецимо, не треба им кравата, скупа одела, могли би да убрзају разрешења министара и чиновника, да хитно постављају друге. Шта је фалило да се и наша влада не формира муњевито као у Грчкој?  Могли би и наши осведочени левичари, мислим на Вулина и Дачића, мало више да се посвете бризи о народу, а мање о себи. Рецимо, да Вулин не иде на купање у хотел „Хајат“ и не купује Армани одело. Плата му је око сто хиљада динара, а одело кошта двоструко више. Верујем да позајмљује од пријатеља. Па оно закидање на платама и пензијама. Убеђен сам да би већи ефекат имало опорезивање богаташа и новокомпонованих скоројевића од смањивања пензија.

Левица је привлачна масама. Социјална правда, брига за сиромашне и неспособне, једнакост пред законом,  помоћ најугроженијима, увек су пријемчиви за широке слојеве. Аутор текста није левичар по убеђењу. Можда стога што је живео у Југославији и сада живи у Србији, где су левичари биле особе у лику Јосипа Броза, Драже Марковића, његове братанице Мире Марковић, поменутих Вулина, Дачића, Перчевића... Да је био савременик Че Геваре, Фидела Кастра, Улофа Палмеа или неког другог скандинавског политичара, вероватно би и сам другачије размишљао. Овако, китити се перјем левичара и бринути народну муку, уз астрономске привилигије у друштву у коме половина становништва не може пристојно да се храни или плати струју, није хумано. Чак и да је узор „Маршал Тито“ чија је једна „Хавана“ цигара вредела више него просечна плата у социјалистичком рају.

Ако и српски левичари нешто науче од Ципраса и Сиризе, вредело је. Није на одмет ни они други у Србији, што наводно нису левичари, а управљају Србијом, да се окану доказаних пријатеља из Светске банке, Међународног монетарног фонда, мање да се задужују, да не продају оно мало још преостале српске имовине, ређе да путују по свету народним парама а истински да се окрену народу у кога се заклињу. Сириза је свуда могућа!

Миодраг Тасић
Миодраг Тасић

Коментара: 1


# Миодраг Тасић Јосип Броз Александар Вулин Грчка Сириза Алексис Ципрас
@VulinAleksandar @



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+1) (-2)

    Горан 28.01.2015.
    Ово је немогућа мисија "ређе да путују по свету народним парама а истински да се окрену народу у кога се заклињу"


[ Додај коментар ]