Писмо јавности васпитачице Данијеле Радојчић

Ја сам Данијела Радојчић, радим у вртићу пет година као васпитач и радила сам у селима Добрујевац, Катун и Житковац, у граду никад нисам радила. Никад нисам правила разлику између сеоске и градске деце ( као што писе у једном од коментара са сајта алексинац.нет).

Свој посао радим професионално и одговорно и деца од мене свакако могу много да науче, о томе могу да посведоче родитељи деце и колегенице са којима сам радила, а постоје и писани, забележени докази мог рада ( фотографије, објављени радови деце у часописима, учешће на "Васкршњем сабору" у Бањи Врујци итд...

 Јесам раније радила као сервирка око 2,5 год. чекајући посао васпитача, истовремено завршавала 3 год струковних студија, тога се не стидим и сматрам да је то само доказ да знам да ценим и поштујем свачије занимање и сваку врсту посла.

Премештај јесам доживела као казну знајући да у колективу има колегеница којесу млађе од мене и по стажу и по годинама. Немам ништа лично против било кога али је пракса у установи да новопримљени радници добију удаљена места као што је слуцај са мном. Обратила сам се директорки да добијем образложење а једини одговор који сам добила је :

"Директор по закону има право да распореди радника на било које радно место".

Најважнија ствар у целом овом проблему је моје здравствено стање које се погоршава услед путовања о чему је директорка обавештена и о чему сам доставила лекарску документацију.