Pismo javnosti vaspitačice Danijele Radojčić

Ja sam Danijela Radojčić, radim u vrtiću pet godina kao vaspitač i radila sam u selima Dobrujevac, Katun i Žitkovac, u gradu nikad nisam radila. Nikad nisam pravila razliku između seoske i gradske dece ( kao što pise u jednom od komentara sa sajta aleksinac.net).

Svoj posao radim profesionalno i odgovorno i deca od mene svakako mogu mnogo da nauče, o tome mogu da posvedoče roditelji dece i kolegenice sa kojima sam radila, a postoje i pisani, zabeleženi dokazi mog rada ( fotografije, objavljeni radovi dece u časopisima, učešće na "Vaskršnjem saboru" u Banji Vrujci itd...

 Jesam ranije radila kao servirka oko 2,5 god. čekajući posao vaspitača, istovremeno završavala 3 god strukovnih studija, toga se ne stidim i smatram da je to samo dokaz da znam da cenim i poštujem svačije zanimanje i svaku vrstu posla.

Premeštaj jesam doživela kao kaznu znajući da u kolektivu ima kolegenica kojesu mlađe od mene i po stažu i po godinama. Nemam ništa lično protiv bilo koga ali je praksa u ustanovi da novoprimljeni radnici dobiju udaljena mesta kao što je slucaj sa mnom. Obratila sam se direktorki da dobijem obrazloženje a jedini odgovor koji sam dobila je :

"Direktor po zakonu ima pravo da rasporedi radnika na bilo koje radno mesto".

Najvažnija stvar u celom ovom problemu je moje zdravstveno stanje koje se pogoršava usled putovanja o čemu je direktorka obaveštena i o čemu sam dostavila lekarsku dokumentaciju.