Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Још један финансијски успех Србије

rss

25.05.2020. Бошко Мијатовић, Нин

Србија се ових дана задужила на светском финансијском тржишту за још две милијарде евра како би финансирала програм подршке привреди погођеној епидемијом.

Још један финансијски успех Србије

Није Србија финансијска велесила, као што тврде Вучић, Мали и Табаковић. Она ће групи банака, које је ангажовала за емисију еврообвезница, морати да плати бар 50-100 милиона евра, па ће стварна камата на зајам од два милиона евра бити дупло већа од 3,275 одсто

Србија се ових дана задужила на светском финансијском тржишту за још две милијарде евра како би финансирала програм подршке привреди погођеној епидемијом. Председник Александар Вучић рече да смо „фантастично прошли“, а Јоргованка Табаковић да је то „још један успех“ Србије која ужива „поверење инвеститора“ и сличне велике речи. Испада тако да је Србија постала финансијска велесила, што свакако није истина.

Истина је да је Србија морала да плати каматну стопу (која се назива принос) од 3,375 одсто годишње, што је поприлично у данашње време обиља непласираног капитала у свету и следствено ниских каматних стопа. Присетимо се да је јесенас та цена за Србију била само 1,25 одсто, али је данас ризик за инвеститоре већи.

Што је најгоре, овде није крај. Поред камате која се плаћа купцима обвезница, Србија мора платити за услугу финансијским посредницима – групи банака које су извеле интелектуални, правни, технички и организациони посао, али и вероватно откупиле део обвезница по нижој цени. Колико је Србију коштала ова услуга вероватно никада нећемо сазнати, јер уговор неће бити објављен, као ни толики други. Колико је то различито у односу на Србију пре Првог светског рата када су уговори о страним зајмовима разматрани у парламенту и објављивани у службеним новинама! Но, нема сумње да ће зарада ових банака износити најмање 50-100 милиона евра, ако не и више, што напред поменуту камату, оријентационо, удвостручује.

Очигледно је да је владајућа коалиција и даље у предизборној кампањи и да рекламно надувава све што се надувати може како би убедила своје бирачко тело у причу како Србија напредује огромним корацима. Прва жртва оваквог надувавања свакако је истина, али цех често долази и у новцу.

Вучић и Синиша Мали су пре три недеље одбили новац ЕУ пошто, како рекоше, Србији не треба јер има „стабилне јавне финансије“ и сличне бесмислице, иако је и тада било јасно да паре требају пошто је већ донета одлука о државној помоћи привреди од 5,1 милијарду евра. Али, у понуди ЕУ постојало је нешто што је веома сметало Вучићу: обавеза вођења демократске политике и владавине права, уз надзор ЕУ и извештавање. ЕУ је решила да користи своју „меку моћ“ и повољним кредитима утера земље кандидате у демократски поредак, али их је Вучић хладнокрвно избегао.

У добром делу јавности појавило се ових дана питање „а зашто Србија није узела јефтиније зајмове код ММФ-а као остали“?.Добро питање, које очигледно жуља напредњаке.

Истурили су Малог и Табаковићеву да одговоре, а резултат је мизеран. Прво, рекоше да је тај РФИ програм намењен санирању платнобилансних неравнотежа, а Србија их нема. Има, има: платни дефицит је већи од пола милијарде евра за само прва два месеца 2020. ММФ је јасно рекао да користи овај инструмент због негативних економских ефеката вируса корона, тако да није било никаквих препрека за учешће Србије.

Друго, рекоше да би зајам код ММФ-а био скупљи од камате на обвезнице: 3-4 одсто (Табаковић) или више од четири одсто (Мали). Ово једноставно није истина. Основна каматна стопа на зајмове ММФ-а до 1,54 милијарде евра је само један одсто, чему се додаје пар ситница, што све укупно износи знатно мање од 1,5 одсто. Значи, глупост од одбијања зајма код ММФ-а износи око два процентна поена каматне разлике годишње, или више од половине.

И треће, неки мисле да ММФ и код РФИ аранжмана поставља уобичајене услове земљи примаоцу (реформе, економске политике), па тако гувернерка Табаковић помиње „све друге додатне захтеве и ограничења које би аранжман са ММФ-ом подразумевао“. Није тачно. Овај програм уопште не садржи уобичајена условљавања из потпуних програма, а ни надзор (ревизије) и уплате на рате, већ се новац одмах ставља на располагање буџету. Прималац, приликом подношења захтева само даје оквирну оријентацију владе. Чиста посла.

И зашто српске власти нису искористиле прилику да јефтино узајме од ММФ-а? Сасвим је могуће да је у врху земље било непознато да РФИ није стендбај аранжман (то говори Мали) и да не садржи никакве услове које би ММФ поставио Србији (то говори Табаковић). А незнање кошта. Земљу наравно, а не оне који доносе одлуке.

Бошко Мијатовић, Нин

Коментара: 0


# буџет Јоргованка Табаковић НИН Бошко Мијатовић
@NedeljnikNIN @



 

[ Додај коментар ]


Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима