Реформа пореске управе Србије

Последњих неколико година многи у Србији схватају да је катастрофалан рад Пореске управе Србије много допринео огромном буџетском дефициту и задужености која достиже 26 млрд. евра или 78% БДП-а.

Крајем маја Влада је одлучила да крене у врло озбиљну реформу пореског система и пореске управе због чега је оформљена радна група. Влада није објавила тачне задатке групе, читајући ко је све именован можемо само да претпоставимо крајњи циљ реформиста а то је:

а. ДОКУСУРИТИ МАЛЕ ПРИВРЕДНИКЕ И ПРЕДУЗЕТНИКЕ, наплатити им сваки динар дуга увећан за, врло често погрешно, обрачунате камате, блокирати рачуне ако не могу да плате обавезу.
б. тајкуне и велика правна лица која имају везе са политичарима и странкама не контролисати,
ц. царину не дирати,
д. Кинезе не дирати,
е. произвођаче и трговце акцизном робом не контролисати: цигарете могу бити без акцизних маркица, на пумпама могу постојати дупле фискалне касе, произвођаче и дистрибутере пива и других алкохолних пића  заобилазити у великом луку.
ф. трговце пшеницом и брашном, као и произвођаче сваког другог хлеба продатог на црно заштитити, пекарама контролисати само раднике затечене на радном месту (рад на црно или са пријавом)

г. произвођаче грађевинског материјала подржати, као инвеститоре и суинвеститоре, да своје послове обављаљу максимално на црно (производња, продаја) уз обавезу да на градилиштима немају пријављене раднике, строго избегавати обрачун капиталне добити код продаје станова.

х. строго подржати рад на црно свуда и на сваком месту под условом да нису мали привредници и предузетници.

Задати задаци, уверени смо, биће врло лаки за стручњаке реформске групе, њихово претходно искуство даје веру да ће бити испуњени.
А ко су РЕФОРМИСТИ? Веровали или не све кадрови Млађана Динкића, можда и највећег уништитеља српских финансија у новијој историји, у 21. веку сигурно највећег. Реформисти су :
1. Ненад Мијаиловић, бивши Динкићев помоћник у Министарству финансија,
2. Љиљана Ковачевић, некада директор ЦОВ, привремени директор Пореске управе Србије после смене највећег пореског стручњака на овим просторима Ивана Симича (кад би се горко шалили),
3. Дејан Стојановић, такође бивши директор и заменик ПУ,
4. Саша Дулић, бивши начелник ИТ сектора.
5. Мирослав Ђиновић, мање познат, убачен у реформску групу на захтев нове директорке ПУ Драгане Марковић.

Иван Симич илити како неки словенци воле да краду по Србији (Фото: фб)

Невероватно је да у тиму није Иван Симич, доказано најгори директор Пореске управе Србије у последњих десет година по резултатима рада. Врло је чудно да у тиму није Милица Бисић, други највећи уништивач српских привредника (после Динкића), сива еминенција Пореске управе Србије више година како је прошле године у ТВ дуелу на Студију Б изговорио тадашњи помоћник директора ове службе Марко Маринковић.

Он је М. Бисић тада окривио да је изнела заштићене податке о свим пореским обвезницима, грађанима и привредницима, са својим сарадницима: Николом Ћорсовићем, тадашњим државним секретаром у Министарству финансија и млађаним Посавцем, саветником у истом ресору.

Милица Бисић и Млађан Динкић – доказ како ивер не пада далеко од кладе (Фото: фб)

Прва четири реформатора имају врло значајне резултате на урушавању најважније службе у Србији. Ненад Мијаиловић се није пуно експонирао, радио је у сенци. Љиљана Ковачевић је почетком 2014. г. направила (са намером) збрку са уплатним рачунима што је омогућило избацивање из репрограма више десетина хиљада предузетника иако су све своје обавезе стриктно плаћали 15. у месецу, како је било прописано. Она је, као и њен претходник Иван Симич, у потпуности штитила тајкуне и велика правна лица од сваког вида контроле, принудне наплате и блокаде рачуна. Што је најгоре, иако је Динкић прокламовао нулту толеранцију сиве економије, понашали су се потпуно супротно због чега је црно тржиште порасло чак за 10 до 15% у периоду од само две године.

Дејан Стојановић и Саша Дулић, по писању Афере прошле године у августу (неслужбено гласило СНС-а, колумне имају Марјан Ристичевић и Владимир Ђукановић), имали су велики удео у изакулисним радњама са тржиштем игара на срећу у Србији.

Стојановић као директор Сектора за игре на срећу и Дулић као начелник ИТ сектора залагали су се да посао израде софтвера за контролу онлајн клађења добије Комтрејд за износ од 2,1 милион евра, исти софтвер је могао Војно технички институт да уради за износ од 200 до 300 хиљада евра.

Тада смо по први пут чули да стране фирме желе да преузму српско тржиште игара на срећу које на годишњем нивоу обрће око 500 милиона евра, 80% на црно због чега држава на годишњем нивоу губи скоро 100 милиона евра – уштеде у буџету због смањења плата просветним радницима на годишњем нивоу износе 60 милиона евра.

Алфа и омега најављене реформе пореског система и пореске управе биће Драгана Марковић, новоименовани директор Пореске управе Србије, кадар БИЕ.

И њен претходник, Марко Маринковић, био је кадар БИЕ.

О овој служби грађани не знају пуно, ретко када се чује по нешто као прошле године када је био ухапшен њихов бивши радник, тадашњи директор Инспектората за рад, због примања мита од 15 хиљада евра (за странку, како је изјавио када је био ухапшен) од власника једне фирме.

Тада је била актуелна још једна прича о другом њиховом високо котираном службенику, брзо је заташкана.

Што се тиче Марка Маринковића, он је у потпуности оправдао службу из које је дошао, својим постигнутим резултатима за само 7 до 8 месеци, колико је био на челу Пореске управе. За то време по први пут је била права НУЛТА толеранција према свима који нису извршавали своје пореске обавезе, покренуто је сузбијање сиве економије и борба против криминала у играма на срећу, црној трговини дуванским производима, горивом и у многим другим делатностима.

На жалост, боља наплата и високопрофесионалан рад Маринковића очигледно никоме није одговарао у Србији, понајвише страним менторима, на чије инсистирање је смењен (главни разлог) а на његово место постављена Драгана Марковић (која га је у потпуности одстранила из пореске службе). Било је још разлога за смену, највероватније некооперативност, полицијски методи рада, и замерање Милици Бисић (како су пренели неки дневни листови) која ради на више пројеката у Србији у име ММФ-а. Вероватно и за рачун ММФ-а.

Нека реч о Драгани Марковић. Вероватно се није никада раније сретала са проблематиком пореског система, са проблемима кроз које пролазе привредници због нестручног рада и понашања службеника Пореске управе Србије, са проблематиком запослених у самој служби.

Одмах по именовању Драгана Марковић била је учесник НИН ФОКУС-а у Бечићима где су били присутни сви директори пореских служби земаља у региону. На том скупу највише је било речи о сивој економији као највећем злу које уништава привреду сваке земље. У Србији, званичници Владе, економисти, експерти, чланови Фискалног савета, користе податак ФРЕН-а, објављен марта 2013. г., у Новом налазу да је сива економија 31%, познаваоци тржишта убеђени су да је већ достигла 50%, Драгана Марковић на поменутом скупу изјављује да сива економија не прелази 20%!!!

Драгана Марковић, нова директорка Пореске управе Србије. Какве везе има БИА са порезима, питање је сад? (Фото: фб)

Крајем 2014. г. председник Владе Александар Вучић је именовао Кори Удовички за председника Координационог тела за сузбијање сиве економије, а она је задатак дала НАЛЕД-у који је требао да уради Национални програм за сузбијање сиве економије. Крајем маја НАЛЕД је урадио предлог у коме образлаже како да се неформална економија са 31% спусти на 25% у периоду од 2015 – 2020.г.

Нелогичност се одмах примети: да ли Драгана Марковић, зна нешто што сви други не знају те је проблем сиве економије тренутно решила и смањила на само 20%??? Ако је то тачно, зашто се онда уопште ради реформа пореског система и пореске управе? Са стопом од 20%, како каже Марковић, Србија је боља од свих земаља у региону, чак и од неких чланица Европске уније (у Немачкој је 19%, али са прометом у трговини наркотицима, проституцији и трговини људима). И што је најгоре, нико из Владе, ФРЕН-а, Фискалног савета, није демантовао ову изјаву Драгане Марковић.

Морала је одмах бити смењена из два разлога: први јер је задатак обавила, други јер не може да се бори на сузбијању нечега што не постоји. И експерти ФРЕН-а, управо они који су урадили научну анализу како би утврдили ниво сиве економије, ћуте. Ћути и Кори Удовички , непознаница је да ли уопште и даље ради на задатку који јој је поверио председник Владе крајем 2014. г.

Сразмере сиве економије у Србији су:

Преко десет милијарди евра промета робе и услуга који се обави на црно без регистровања прихода;

Само ПДВ утаја износи преко једне милијарде евра;

700 хиљада радника ради на црно, буџет губи преко 1,5 милијарди евра доприноса.

Туризам и угоститељство утаје 300 милиона евра;

Толико се губи због продаје дуванских производа и нафтних деривата на црно;

Производња и продаја алкохола је 80% на црно при чему буџет губи 150 милиона евра;

Игре на срећу утајивачима власницима коцкарница и кладионица доносе годишње скоро 100 милиона евра;

Естрада утаји 90 милиона евра;

Гробарска сива економија достиже 90% делатности на црно;

Грађевинарство, да ли се ишта ради легално?

Млађа мајстор за дување: трала-ла економија (Фото: фб)

ЗАКЉУЧАК ЈЕ САМО ЈЕДАН: реформатори ће све задатке с почетка текста испунити. Сви ви мали привредници ако сте мислили да ћете се провући, варате се, бићете откривени и строго кажњени.

Сива економија не постоји због вас, постоји због богатих бизнисмена, заштићених политичара и криминализованих државних службеника (који их штите), да би били још богатији.

*Наставак већ знате, ГРЧКА представа се одавно игра у Србији!