Колумна Миодрага Тасића: Избори кад им време није IV

Није исто када драге ликове гледамо на телевизији или уживо. У директном контакту би могао евентуално да приупиташ онога кога симпатишеш, и који ће те у наредне четири године усрећити, као што је и досад чинио, шта је исти добро урадио, шта пропустио да уради, чиме је задовољан, а шта му, опет смета? Хоће ли и убудуће делати на народну ползу, или ће се, можда, више посветити себи и својој породици, пријатељима, браћи, кумовима?

Претходна дилема мучи грађане, потенцијалне гласаче, зато што једна странка користи изборни слоган под називом „За нашу децу“. Ако добро разумемо поруку, ова странка мисли на своју децу и бориће се за њихово добро. Сматрам да и остале странке које учествују на овим изборима с истим правом могу користити поменути слоган. Јер су то углавном странке с минорним, занемарљивим утицајем на политичку сцену Србије и мало која од њих ће прећи и смањени цензус од три посто добијених гласова. Па чак и да пређу тај изборни праг, у Скупштини Србије представљаће само декор. И алиби скупштинској већини. Кад је већ тако, што добро знају и лидери ових аутсајдера на изборима, за шта и за кога се они боре у тако неравноправним условима? За себе и своју децу, наравно. Скупштинска плата није мала за српске прилике. Ту је и службени ауто, дневнице, багателни скупштински ресторан, могућност ухлебљења неког блиског посланику у управном одбору... Много је повољности које пружа посланички статус. Више пута репризирана серија „Бела лађа“ говори управо о томе. Штета је само што Срећко Шојић не учествује на овим изборима. Убеђен сам да би премашио многе актере јунских избора!

Поред изборних слогана много радости и наде уливају и изборни спотови појединих странака. Лично ме највише обрадовао спот о Чачанима које зауставља полицајац у Београду и чуди се колико је Чачана данас у Београду. Возач аутомобила му објашњава да је стигао аутом из Чачка за сат и петнаест минута. Новим ауто-путем, разуме се. Скокнуо са сапутницом (жена, девојка, није важно) до Београда на кафу. Попиће кафу, мало одморити и јавља телефоном кући да ће стићи на време за ручак! Да човек не поверује! Нешто овако креативно, умно, надахнуто, само геније може да створи. Чаплин би позавидео на режији. Сценарио за Холивуд. Мада, с друге стране, помало сам и тужан због овог спота. На југу Србије, где живим и добро познајем стање ствари, многим грађанима је велики издатак и неколико километара да одвезу ауто до града. Тек кафу да попију у ресторану, за неке је недостижни луксуз. Ето, и југ Србије је, још увек, Србија!

Много буке се подигло око избацивања појединих писаца из наставног програма за гимназије у Србији. Некаква комисија одлучивала, министар образовања потписао. Министар културе се није огласио, а како је ћутање знак одобравања, значи сложио се и он. Елем, из наставног програма избачена збирка „Тражим помиловање“ Десанке Максимовић! Комисија закључила  „да се збирка не уклапа у оквир епохе“. Уследили су бројни протести културних делатника против ове одлуке и Десанку ће вратити у наставни план. Али, гимназијалцима су комисија и министри ускратили Петра Кочића, Стерију, Добрицу Ћосића, Ивана Горана Ковачића, Киша... Пуно се домаћих, али и светских писаца не уклапа у оквир епохе.  Нису напредни, претпостављам!

Радује чињеница да је изабрана нова влада такозваног Косова. Скупштинску већину са само једним послаником приде подржала „Српска листа“. Без Српских посланика не би било потребне већине за формирање владе. Срби добили и два министарста у тој фамозној влади. Један се бави повратком Срба на Косово. Сада можемо да одахнемо. Не само да ће малобројни Срби бити заштићени на Косову (надам се и у Метохији), одесељени ће се вратити на своја попаљена и срушена огњишта, престаће пљачка српске имовине, прогон, кренуће несметана трговина са Србијом, сваки грађанин Србије ће слободно и несметано моћи да „скокне“ и до Високих Дечана, Девича, Пећи, не само до Београда. Јер од Срба из „Српске листе“ зависи опстанак косовске владе. Тако ће и новоформираној српској влади бити олакшан посао. Не само да од нове косовске владе  треба тражити макар мало бољи положај Срба у покрајини, очекујем много више. Шта значи мало бољи положај? Ако су до сада на Косову недељно претукли и опљачкали десет Срба недељно, мало боље ће бити ако сада претуку и опљачкају деветоро! Не, не сме више бити терора над Србима. Српска влада не може преговарати с Албанцима све док не врате отето манастирско имање, док се гради зид око Девича, док годинама заточене монахиње у цркви у Ђаковици не смеју да изађу на улицу, док деца у Ораховцу и Штрпцу живе у гету, док... Како је свим партијама које учествују на изборима у Србији Косово незаобилазна тема, а већини је напрасно порасла брига за нашу постојбину и колевку нације, онда би будућа влада морала много више да чини на останку и опстанку Косова у Србији. С Метохијом скупа, подразумева се!

Важно је и колико ће гласача изаћи на изборе. Неке странке заговарају бојкот. Нису баш задовољне стањем демократије у Србији. Кажу да под оваквим условима, када су медији пристрасни, када је опозиција оцрњена и оклеветана као лоповска, издајничка и фашистичка, када је део народа поткупљен радним местом, пакетима помоћи, обећањима од стране власти, они немају шта да траже на таквим изборима. На претходним изборима излазност гласача једва да је прелазила половину уписаних бирача. Сада ће опозиција вероватно смањити излазност испод 50 %. Потом има много неважећих листића. Неки грађани неће гласати ни због страха од повампирене короне. Може се десити да победничка странка, односно будућа коалиција, сакупи трећину гласова. Можда чак и мање. Рецимо, четвртину гласова уписаних бирача. Како ће онда говорити у име народа ако представљају тек трећину, у најгорем случају, четвртину народа? Стога је можда боље померити изборе док не прође опасност од заразе и док се не одобровоље све значајније политичке странке у Србији да учествују у изборној трци!

Миодраг Тасић