Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Колумна Миодрага Тасића: Summa summarum – 2020.

rss

31.12.2020.

Полако али сигурно истиче и туробна 2020. година. Некима се ових неколико дана до „Срећне Нове 2021.“ отегло као гладна година. Никако да већ једном видимо крај овој мучној, коронарној години. Као да ће наредна бити нешто боља. И што се тиче Ковида 19, али и уопште.

Фото: Karolina Grabowska / Pexels

Ипак, на крају сваке календарске године своде се биланси. Шта смо постигли? Шта нисмо остварили? Колико смо били успешни? Колико смо, пак, били неуспешни, у чему смо подбацили, о томе ћемо узгред. И тако неуспеси и промашаји нису зависили од нас самих. Крив је Ковид, суша или поплаве, како већ, снег, мраз, страни фактор, и највише Ђилас и компанија. Да није овакве опозиције, која саботира сваки покушај власти ка напредној и светлој будућности, где би нам крај био? Или смо већ дошли до краја? Мислим као економски тигар у региону! Али, и шире!

Свакако да је успех привредни раст Србије. Највећи у региону. Други, ваљда, у Европи? У свету, опет негде при врху. Колико је добро и слепцима је јасно. Мада, „ако је и слепцима овде све јасно, зашто се о томе ћути?“ Привреда ојачала до те мере да смо, понављам, економски тигар. Није као што злобници тврде да смо попут црквеног миша!

Отварају се нови погони, граде путеви, брзе пруге, аеродроми... Па имамо све ово што имамо! Додуше, није заживео погон Мерцедеса у Србији. Нисмо извезли свињске папке и свињске главе у Кину. То се и даље баца у Србији! Нису ни Кинези подигли фабрике летећих аутомобила и аутобуса код нас. Не може баш све. Зато су изграђени пољски нужници у Јагодини. Сaда сељаци могу нормално као људи да се олакшају у њиви. Мало окопава кукуруз, а оно га потерало. Не мора више да се крије око дрвета. Уђе ко господин у нужник и обави посао до краја. Потом опере руке, и онако олакшан и растерећен настави до миле воље с окопавањем кукуруза. Чуди ме само што ова авангардна и по свему напредна идеја није заживела и у остатку Србије? Тако да широм Србије сељаци, али и „господа“ по градовима и даље серу иза стамбених зграда, по улазима истих, по парковима, поред реке... Чињеница је да се много сере у Србији!

Као највећи успех у 2020. години могу се сматрати успешно спроведени демократски избори. После демократских избора дуго се чекало на нове посланике у Скупштини Србије, а чекало се исто тако дуго на нову Владу Србије. Чекали смо, чекали и дочекали! Ко има добар стомак и живце као конопце може да прати заседања Скупштине. Блистају новопостављени млађани посланици. Својим надахнутим излагањима и читањем написаног одушевљавају део народа у Србији. Рекло би се по таквим младим снагама да Србија не треба да брине за своју будућност, премда су гласачи истих и ватрени подржаваоци у годинама изнад 65!

Ипак, годину на измаку обележила је корона, или Ковид 19. Како вам драго. Нисмо једини коју је ова пошаст погодила. Цео свет се бори против пандемије. Неко успешније, други мање, тек свима се живот променио из основа. Затворени смо у четири зида. Држављани Србије и буквално су били у таквом положају. Проредиле се посете пријатеља и родбине, угоститељски објекти зврје празни, замро културни живот. Крсна слава се прославља у кругу породице. Болнице пренатрпане. Најупућенији и најодговорнији по питању короне често могу једино да заплаше ионако престрашене грађане. Уместо да охрабре и посаветују шта чинити. Народ се довија како зна и уме. Бели лук, ракија комовица, антибиотици и моли се Богу да те не закачи. Јесте да се држава успешно бори против короне, али боље не искушавати. А борба ће потрајати. Борба непрестана!

Свакако смо на добром путу. Истина, пут у Европу нема алтернативу, само је мало закочен саобраћај ка Европи. Фамозна поглавља о приступању Европској унији ове године нису отварана. Ниједно. Зато ћемо се већ наредне године окренути јужније. Градићемо ауто-пут мира; Ниш-Приштина-Драч. То је од насушне потребе Србији. У Албанију већ можемо с личном картом. Када се изгради поменути ауто-пут, где ли ће нам бити крај. Мада се крај назире. Браћа Албанци својатају не само Косово (и Метохију), већ и Бујановац, Прешево и Медвеђу, а један од скоро тражи споменик Скендер-бегу у Нишу! Као, Ниш је албански град!

У Србији ништа ново. Ту и тамо мигранти покраду неког српског домаћина, избоду неког нашег младића, натерају радницу у мигрантском колективном центру, Српкињу, да љуби постељину на којој они клањају! Борба непрестана против мафије доживљава експанзију. Реторичку. Демократија цвета, као напред помињана привреда и већ славни БДП. Све тече, све се мења – рече филозоф, али код нас изгледа да је све исто. Годинама, деценијама. Барем последњих тридесет година.

Но, ако хоћемо да будемо поштени, најважније је преживети ова тешка времена. Сви они који буду дочекали Нову 2021. годину само због тога морају бити задовољни. С обзиром у каквом времену живимо, као и на околност где живимо, само то што смо преживели још једну годину, довољан је разлог за срећу. Мало ли је?

Миодраг Тасић

Коментара: 0


# Драган Ђилас Миодраг Тасић избори Нова година мигранти коронавирус
@



 

[ Додај коментар ]


Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима