Колумна Марије Илић: Боже здравља

Сигурно вам ове изјаве звуче познато. У нас Срба од Бога се вазда иска нешт, Боже правде, Боже спаси, сачувај ме Боже... Али некако кад кажемо “Боже здравља” тај захтев има посебну тежину. Мало нам је што вазда тако говоримо себи (обраћајући се Богу) па смо тај захтев да нам Бог да здравља одлучили да подигнемо на виши европски ниво и пошаљемо га право на Евровизију. Не знам вама, мени се само овај део текста Констрактине нумере уденуо у уши. “Боже здравља!” Евровизија је иначе за мене престала да постоји равно онда када су Фламингоси (ма колико сад Амиџића не могла да поднесем) извисили за наступ на истој, ради неке безвезне песме које чак не могу ни да се сетим. После смо имали “Ципелу”, “Лане”, па “Молитву”, “Ово је Балкан”, “Оро”... све до прошлогодишње “Локо локо”. Све ове песме нико није анализирао као “In corpore sano”. Песму су сви одслушали неколико пута, дакле слушана је. То што сте је слушали да бисте разумели текст па вам је и даље бесмислен нема везе. У питању је модерни уметнички израз, али признајем, много има смисла! Сав бесмисао садашњице садржан је у истој. Тајна здраве косе Меган Маркл прилично је важна овде код нас где увек неко “село гори а баба се чешља”. Шта ради Меган, краљица, Јанко, Бранко и било ко на свету, то морамо да знамо. То нам сервирају таблоиди и телевизија, док нама коса опада од свакодневних стресова. Даље, пери руке, као важна поука, па јел нас томе не уче последње две године?  Пошто Ана зна да је до лекара специјалисте тешко доћи услед епидемије (а и иначе), лепо жена казује симптоме свих могућих болести. Па наглашава важност шетње и опуштања са вашим кућним љубимцем као предуслов да сви, а нарочито уметници, будемо здрави. И лепи. А шта је са уметницама које нису здраве?- то нам песма не говори, то живимо, тачније- преживљавамо. То што жена нема књижицу- па немају је многи у Србији. Неки немају здравствену, неки ђачку, а неки ону (најважнију)- партијску. Неко плаћа здравствене услуге и кад је има, неко заврши факултет а да је ђачку књижицу прескочио, а неко зато што нема (или има погрешну) партијску нема ништа. Ал’ кад Ана каже: ”Боже здравља...” недостаје још само да додамо “...и памети!” Мора,мора, мора-  памети!

Како видим, песма полако почиње да се допада, да се анализира на часовима матерњег језика, да се дели друштвеним мрежама од стране светски познатих личности... Мој лични утисак? Немам га. Жена ми је несвакидашње лепа, има умилан глас, образована је, није изашла гола на сцену, води рачуна о личној хигијени, мама је и економична је (иако смо ми економска сила) јер је читав наступ кажу коштао 300 динара, ритам и мелодија песме у складу са текстом. Ако треба да бирам између ње и Лукаса оу да!- бирам њу. Да вам поштено кажем, звоно на телефону ми је већ подешено на ову мелодију. Мени забавно, а нервирам ове што су вазда нешто надрндани (топло препоручујем).

Оно што вам Констракта није рекла јесте да је in corpore sano mens sana (коначно да негде уденем гимназијско познавање латинског). Па Боже,здравља свима (можда је за памет већ касно).

П.С.

Е сад да разочарам ове што би да ме прозову да сам дежурни критичар и да се “у све разумем”, а ништа не радим, моје скромно основно музичко образовање и вишегодишње искуство радијског живота, дају ми за право да кажем шта мислим и на ову тему. И ШТА ЋЕМО САД?