Kolumna Marije Ilić: Bože zdravlja

Sigurno vam ove izjave zvuče poznato. U nas Srba od Boga se vazda iska nešt, Bože pravde, Bože spasi, sačuvaj me Bože... Ali nekako kad kažemo “Bože zdravlja” taj zahtev ima posebnu težinu. Malo nam je što vazda tako govorimo sebi (obraćajući se Bogu) pa smo taj zahtev da nam Bog da zdravlja odlučili da podignemo na viši evropski nivo i pošaljemo ga pravo na Evroviziju. Ne znam vama, meni se samo ovaj deo teksta Konstraktine numere udenuo u uši. “Bože zdravlja!” Evrovizija je inače za mene prestala da postoji ravno onda kada su Flamingosi (ma koliko sad Amidžića ne mogla da podnesem) izvisili za nastup na istoj, radi neke bezvezne pesme koje čak ne mogu ni da se setim. Posle smo imali “Cipelu”, “Lane”, pa “Molitvu”, “Ovo je Balkan”, “Oro”... sve do prošlogodišnje “Loko loko”. Sve ove pesme niko nije analizirao kao “In corpore sano”. Pesmu su svi odslušali nekoliko puta, dakle slušana je. To što ste je slušali da biste razumeli tekst pa vam je i dalje besmislen nema veze. U pitanju je moderni umetnički izraz, ali priznajem, mnogo ima smisla! Sav besmisao sadašnjice sadržan je u istoj. Tajna zdrave kose Megan Markl prilično je važna ovde kod nas gde uvek neko “selo gori a baba se češlja”. Šta radi Megan, kraljica, Janko, Branko i bilo ko na svetu, to moramo da znamo. To nam serviraju tabloidi i televizija, dok nama kosa opada od svakodnevnih stresova. Dalje, peri ruke, kao važna pouka, pa jel nas tome ne uče poslednje dve godine?  Pošto Ana zna da je do lekara specijaliste teško doći usled epidemije (a i inače), lepo žena kazuje simptome svih mogućih bolesti. Pa naglašava važnost šetnje i opuštanja sa vašim kućnim ljubimcem kao preduslov da svi, a naročito umetnici, budemo zdravi. I lepi. A šta je sa umetnicama koje nisu zdrave?- to nam pesma ne govori, to živimo, tačnije- preživljavamo. To što žena nema knjižicu- pa nemaju je mnogi u Srbiji. Neki nemaju zdravstvenu, neki đačku, a neki onu (najvažniju)- partijsku. Neko plaća zdravstvene usluge i kad je ima, neko završi fakultet a da je đačku knjižicu preskočio, a neko zato što nema (ili ima pogrešnu) partijsku nema ništa. Al’ kad Ana kaže: ”Bože zdravlja...” nedostaje još samo da dodamo “...i pameti!” Mora,mora, mora-  pameti!

Kako vidim, pesma polako počinje da se dopada, da se analizira na časovima maternjeg jezika, da se deli društvenim mrežama od strane svetski poznatih ličnosti... Moj lični utisak? Nemam ga. Žena mi je nesvakidašnje lepa, ima umilan glas, obrazovana je, nije izašla gola na scenu, vodi računa o ličnoj higijeni, mama je i ekonomična je (iako smo mi ekonomska sila) jer je čitav nastup kažu koštao 300 dinara, ritam i melodija pesme u skladu sa tekstom. Ako treba da biram između nje i Lukasa ou da!- biram nju. Da vam pošteno kažem, zvono na telefonu mi je već podešeno na ovu melodiju. Meni zabavno, a nerviram ove što su vazda nešto nadrndani (toplo preporučujem).

Ono što vam Konstrakta nije rekla jeste da je in corpore sano mens sana (konačno da negde udenem gimnazijsko poznavanje latinskog). Pa Bože,zdravlja svima (možda je za pamet već kasno).

P.S.

E sad da razočaram ove što bi da me prozovu da sam dežurni kritičar i da se “u sve razumem”, a ništa ne radim, moje skromno osnovno muzičko obrazovanje i višegodišnje iskustvo radijskog života, daju mi za pravo da kažem šta mislim i na ovu temu. I ŠTA ĆEMO SAD?